BEOGRAD 09. 02. 2012

PRESS

DOMAĆA VALUTA Nikad SLABIJA - VELIKI UVOZ STRUJE I GASA POSLEDNJIH DANA OBORIO KURS

Dinar se smrzao na - 108,4

Faktori - Osim kupovine deviza za uvoz energenata, domaća valuta oslabila i zbog neizvesnih pregovora sa MMF-om i odlaska američkog „Ju-Es stila" iz Srbije

Minus koji je okovao Srbiju najviše je doprineo i da dinar padne na najniže grane otkad postoji evro, pa je tako zvanični srednji kurs domaće valute danas 108,4, što je čak 92 pare iznad dosadašnje najviše vrednosti evra (4. novembra 2010).

Ekonomski analitičari i bankari navode da je glavni krivac za nagli pad dinara povećana potražnja za devizama, zbog uvoza energenata, pre svega struje i gasa. I, što duže potraje zima, to će i pritisak na kurs biti veći. Uz uvoz energenata, slabljenju srpske valute doprineli su i neizvesni pregovori sa MMF-om i odlazak „Ju-Es stila" iz Srbije.

Uzaludna intervencija

NBS je tek juče intervenisala prodajom 10 miliona evra, ali to nije čak ni usporilo slabljenje dinara, koji je za samo pet dana na vrednosti izgubio tri dinara, a od juče do danas čak dinar i šest para.

Direktor Sektora sredstava Findomestik banke Ljiljana Petrov potvrđuje za Press da na pad dinara najviše utiče kupovina energenata.

- To je, pre svega, zbog uvoza struje - kaže Ljiljana Petrov, i dodaje da će, prema projekciji Blumberga, vrednost evra krajem ovog meseca, ali i na kraju marta, biti oko 106 do maksimalno 107 dinara.

Da je dinar pod određenim pritiskom i zbog pregovora sa MMF-om smatra predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

- Dinar pritiskaju sezonski snažnija potražnja za devizama, pregovori sa MMF-om, neizvesnost oko refinansiranja kratkoročnog javnog duga i pogoršavanje trendova u robnoj razmeni. Tu je i dodatni negativan efekat zbog odlaska „Ju-Es stila" iz Srbije - naglašava Carić.

Direktorka Odeljenja za ekonomske analize Hipo-Alpe Adrija banke Jasna Atanasijević takođe pretpostavlja da se devize više traže zbog vanrednog uvoza struje i energenata. Ona smatra i da će, za razliku od 2011. godine, u kojoj je dinar ostao stabilan, ove godine doći do slabljenja domaće valute, i to za pet do 10 odsto.

- Nestašici deviza u Srbiji, pored tradicionalnog spoljnotrgovinskog deficita, doprinosiće i razduživanje po osnovu spoljnih zajmova preduzeća, dok će strane direktne investicije verovatno biti manje nego prošle godine. Moguće je i da, zbog stanja na globalnom finansijskom tržištu, ulaganje u državne zapise bude manje nego pre godinu dana - ističe Atanasijevićeva.

Prelivanje krize

Ekonomski ekspert Miroljub Labus navodi da veliki uticaj na finansijsko tržište imaju pregovori sa MMF-om.

- Sada je očigledno da nema dogovora sa MMF-om i da ova misija nije tu zbog pregovora oko aranžmana, već su to samo tehnički razgovori. Srbija nema podršku MMF-a, a revizija aranžmana odložiće se do formiranja nove vlade. To znaju privrednici i bankari, što utiče na njih i prenosi se na finansijsko tržište - objašnjava Labus.

U Intezi navode i da su efekti krize evrozone na samom početku 2012. snažniji nego što se pretpostavljalo.

- Mogućnost revizije naniže privrednog rasta Srbije utiče na stabilnost dinara, čije će dalje kretanje u velikoj meri biti uslovljeno ishodom aktuelnih pregovora Vlade sa MMF-om, kao i daljim postupcima NBS. Dugoročno, održavanje nepromenjenog statusa aranžmana sa MMF-om, očuvanje makroekonomske stabilnost i najavljeno smanjenje inflacije stvorili bi uslove za stabilan kurs - ističu u Intezi. 

Slađana Gavrić, Beograd