08. 02. 2012

Beta

Karadžić tvrdio da nije tvorac ključne direktive

Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas na suđenju pred Međunarodnim tribunalom u Hagu da marta 1995. nije bio tvorac direktive kojom je bilo naloženo da Vojska Republike Srpske učini nepodnošljivim život stanovništvu Srebrenice, ali nije negirao da je taj dokument on potpisao

Tokom svedočenja Mire Mihajlović koja mu je bila sekretarica od 1993. do 1996, bivši predsednik RS tvrdio je da je "Direktiva broj sedam" nije sačinjena u njegovom kabinetu.

"Direktiva broj sedam kreirana je negde drugde. Nije potpisana u kabinetu i nema pečat predsednika", rekao je Karadžić koji je bio i vrhovni komandant VRS.

Mihajlovićeva je to potvrdila, precizirajući da je na dokumentu pečat Glavnog štaba VRS.

Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona (O-gon Kwon) o tome da li je na direktivi Karadžićev potpis, svedokinja je odgovorila da to "sa sigurnošću" može potvrditi.

Na pitanje sudije Kvona o tome da li odbrana tvrdi da Karadžić nije potpisao Direktivu broj sedam, pravni savetnik optuženog Piter Robinson (Peter) je odgovorio da to nije tvrdnja odbrane.

"Direktivom broj sedam" Karadžić je marta 1995. naredio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".

Tim dokumentom naložio je i da VRS pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

Karadžić je optužen za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana i progon njihovih porodica u danima pošto je VRS zauzela Srebrenicu, 11. jula 1995. Tokom unakrsnog ispitivanja svedokinje, Karadžić je rekao da je dokumente često "potpisivao bez čitanja, ako ih je pripremio neko od saradnika", i da je potpise stavljao i van kabineta. Njegova bivša sekretarica to je prihvatila kao tačno.

U glavnom iskazu, Mihajlovićeva je potvrdila autentičnost protokola i dnevnika koje je vodila o Karadžićevim susretima i telefonskim razgovorima, 1993-96, koji su u posedu tužilaštva.

Izjavila je i da je Karadžić sve svoje sastanke održavao "iza zatvorenih vrata" i da je nikada nije pozvao da vodi beleške.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je Mihajlovićevu pozvao da pregleda jednu od šest knjiga dokumenata sa njegovim potpisom koje je objavio "Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću" na čelu s beogradskim profesorima prava Smiljom Avramov i Kostom Čavoškim.

Ovlaš pregledavši jednu knjigu, svedokinja je potvrdila da su u njoj dokumenti iz Karadžićevog kabineta.

Napominjući da je te dokumente prikupljala njegova ćerka Sonja, Karadžić je rekao da je 1996. već "bio u planinama".

Mihajlovićeva je, na Karadžićevu sugestiju, rekla da on nije imao nacionalnih predrasuda, prihvativši kao ilustraciju za to njegove reči da je "u centru Pala ostala katolička crkva" i da mu je "frizerka bila Hrvatica".

Suđenje Karadžiću nastavlja se sutra, u četvrtak ujutro, iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.