KOPAONIK 11. 03. 2010

TANJUG

Završava se trodnevni Biznis forum na Kopaoniku

Na Kopaoniku se danas završava trodnevni Biznis forum, posvećen Srbiji posle krize i planovima za pozicioniranje u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize, na kome je učestvovalo oko 450 gostiju iz zemlje i inostranstva

Privrednici, ekonomisti, predstavnici Privredne komore Srbije, kao i članovi Udruženja korporativnih direktora Srbije i Srpske asocijacije menadžera razgovaraće u završnici Foruma o "Pozicionoj mapi Srbije i izvodljivoj strategiji razvoja".
    Drugi dan Biznis foruma na Kopaoniku obeležila je tema o budućem rastu privrede, pri cecmu je većina učesnika u raspravi bila saglasna da treba menjati model koji se primenjivao u vremenu pre izbijanja svetske ekonomske krize i taj rast treba da bude održiv, što znači da se mora smanjiti javna potrošnja, povećati konkurentnost i podstaći proizvodnja za izvoz, uz oslanjanje na sopstvene snage.
   Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej ocenio je da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo, tako da se u budućnosti mora više  oslawati na sopstvene kapacitete.
   Grej je istakao da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.
    On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija.
   I potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić smatra da model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv, jer se u okviru njega od kredita finansirala potrošnja, koja je zatim išla u povećanje uvoza.
   Đelicjh je u izjavi Tanjugu istakao da zbog toga Srbija mora da ima razvoj zasnovan na dugoročnoj štednji i preciznijim instrumenata u socijalnoj politici.
   Srbija mora da poveća i konkurentnost privrede, a cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da naša zemlje do kraja mandata ove vlade, sa sadašnjeg 93. mesta, uđe među prvih 70 najkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma, naveo je Đelić i napomenuo da su u regionu po razvoju konkurentnosti iza nas samo Albanija i Bosna i Hercegovina.
   Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović rekla je da svi modeli razvoja Srbije, posle krize, u prioritetne zadatke stavljaju razvoj infrastrukture, kao preduslov bržeg privrednog rasta Srbije.
   Kalanović je u izjavi Tanjugu istakla da NIP od ove godine finansira samo infrastrukturne projekte i nema finansiranja tekućeg odrzavanja, opreme, konsaltinga, subvencija i "mekih" kredita.
   Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec je za televiziju B92 rekao da su i ekonomisti i privrednici u dilemi kako podstaći razvoj privrede u postkriznom periodu.
   Bajec, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Srbije, rekao je da je dilema da li smanjiti cenu rada, odnosno smanjiti poreze privredi, što bi značilo veće zapošljavanje i konkurentnost, ali bi cena toga bilo povećanje nekih drugih prihoda i poreza na dodatu vrednost.
   O tom predlogu će se još diskutovati, pogotovo kada se bude raspravljalo o novoj strategiji rasta privrede, rekao je Bajec i dodao da to ne znači da Vlada neće voditi jasnu politiku kada se sve stavi na papir i izračuna.
   Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović ocenio je da je za brz privredni rast Srbije neophodno svesti javnu potrošnju na umeren nivo, a da bi se to učinilo potrebno je sprečiti prekomerno trošnje pred izbore.
   Petrović je istakao da je Srbiji potrebno veliko usklađivanje javne potrošnje na srednji rok, odnosno do 2015. godine, što bi podrazumevalo smanjenje učešća izdataka za penzije u bruto domaćem prozvodu (BDP) zemlje sa 13 odsto na 10 procenata, kresanje izdataka za plate sa 10 na osam procenata BDP-a i umanjenje budžetskog deficita sa četiri odsto BDP -a na nešto više od jedan procenat.
   Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić izjavio Tanjugu da će se posledice ekonomske krize osećati i u narednom periodu, ali da bi se kroz investicije u energetiku, infrastrukturu i određene regionalne projekte mogla uvećati zaposlenost i kreirati određejni nivo domaće tržanje.
   Antonić je istakao da je bitno da unutrašnja tražnja bude podmirena domaćim proizvodima, a ne da se povećava uvoz i tako ponovo pravi spoljnotrgovinski deficit.
   Predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir Čupić rekao je za  Tanjug da je osnovni problem srpske privrede nizak nivo konkurentnosti i visok spoljno-trgovinski deficit, odnosno, nizak izvoz, što treba imati u vidu pri osmisljavanju ekonomske politike u narednom periodu.
   Čupić je istakao da je neophodno promeniti postojeći model rasta srpske privrede, tako da se postigne dugoročno održiva situacija.
    U večlernjem delu rasprave, koja je potrajala sinoć skoro do ponoći, potpredsednici Vlade Srbije Mlađan Dinkić i Božidar Đelić izrazili su različita mišljenja o izlasku Srbije iz krize putem simulisanja tražnje, kroz odmrzavanje plata i penzija i uvođenjem subvencionisanih gotovinskih kredita u dinarima.
   Dinkić je istakao da bi Srbija morala da odmah krene sa stimulisanjem domaće tražnje i to kroz uvođenje dugoročnih dinarskih kredita do 300.000 dinara, sa rokom otplate do tri godine i jednocifrenom kamatnom stopom.
   On je naveo da bi to trebalo uraditi pre septembra, za kada se očekuje odmrzavanje plata i penzija.
   Za razliku od njega, Đelić je naglasio da bi Srbija trebalo da podstiče dugoročnu štednju u dinarima i tako stvori dugoročne izvore finansiranja, a ne da se oslanja na kredite.
   On je ocenio da je krajnje vreme da se socijalna politika više ne sprovodi kroz linearno povećanje plata i penzija, već bi prema njegovim rečima, novac trebalo davati ciljanim socijalniom grupama.