Novu godinu 2009. dočekala je s novim dečkom. S njim je i dalje. Verili su se prošlog leta. Njena omiljena hrana su prženice. Njen omiljeni parfem je „Max Mara gold touch". Serija koju ne propušta je „The Office", američka verzija, kojoj je Riki Džervejz samo producent, a ne i pisac. Navija za Partizan, ali samo u košarci. Najbolji provod u životu bio je koncert Madone u Beogradu. Kada izlazi u grad - a izlazi baš često - nosi vrtoglave štikle i haljine sa otvorenim leđima. Grudi su joj jaka trojka. Ponekad, priznaću vam i to, uopšte ne nosi brushalter. Njen broj telefona je 064/24-27...

To je, takođe, devojka koju nikada u životu nisam video.

Sve ove detalje - i neke mnogo soČnije, što baš i nisu za objavljivanje - saznao sam na njenom Fejsbuku, blagodareći onoj novoj stvarčici koja se zove Timeline, a koja je još samo koju sedmicu opciona, dok će ubuduće postati obavezna. Timeline reorganizuje „digitalni život" svih korisnika obrnuto hronološki, tako da vam je svačija istorija dostupna na svega nekoliko klikova. Naravno, ako ne podesite privatnost - što nije uvek tako jednostavno - tako da tipovi poput mene ne mogu da vam špijuniraju profil. (Devojka iz prva dva pasusa, džaba joj diploma, to još ne ume da uradi.)

Svaki od ovih detalja, svaku fotografiju, svaku informaciju o sebi, dajemo Fejsbuku potpuno dragovoljno. I ne samo njemu: hajde da se ne lažemo, svi s vremena na vreme „guglamo" svoje ime da vidimo šta će se zapatiti. Recimo, tip koji se zove isto kao ja ima peto mesto na Guglu kada ukucate „marko prelevic", a na jednom opskurnom sajtu za njega piše „nemoj da se slucajno zeznete drage devojke pa da legnete u krevet s njim". (Kunem se da to nisam ja, mada nikako ne isključujem mogućnost da o meni negde u dubinama sajber-prostranstva pišu još gore stvari.) Povezani smo na Tviteru, na LinkedInu, na Last.fmu, kuckamo neprestano poruke iz telefona koje je vrlo lako prisluškivati. Ko zna gde je sve ukucam svoj matični broj. Ko zna odakle nas sve posmatraju kamere i koliko ih ima. Ne bih se zakleo ni da ona svetlucajuća zvezda nije čuveni „avaks"...

Zbog svega ovoga potpuno stupidno zvuči paranoja koja je ovih dana obuzela Beograđane oko toga da famozni, pomalo komplikovani - ili naporni, makar - sistem po imenu Busplus može da vas - gasp! - špijunira. Da će neko da prati vaše - da, baš vaše - kretanje, i da će zloupotrebiti te podatke na najmonstruoznije moguće načine. Svaki bankar - pa i ova cica sa Fejsbuka - može da sazna sve o vama na jedan klik. Svaki policajac može da vas proveri, a da to i ne znate. (Just because I'm paranoid doesn't mean they're not out to get me.) A onda je, odjednom, glavni problem što će neki tip iz dispečerskog centra znati kojim se prevozom vozite?

Evo, uŠtedeĆu tim vrednim ljudima trud i vreme: uglavnom idem „sedmicom", sa Bulevara, mada sam sada zbog snega nateran da se vratim starim, dobrim narandžastim trolejbusima. A čak i ako budem išao u švaleraciju, neću hvatati taksi. Za inat.

U romanu „1984" Vinston Smit pokušava da se seti kada je prvi put čuo za Velikog Brata. Ne ide mu, pogotovo jer ga Partija ubeđuje da je Burazer tu još od revolucije. No, velika razlika između Vinstona i svih nas je što se on, jadni čovek, oseća nelagodno što ga Veliki Brat posmatra, dok smo svi mi dali svoj pristanak i prestali o tome da razmišljamo - sve klikćući na „I Agree" i ostavljajući svoj potpis na mnogo ozbiljni(ji)m dokumentima.

Kada Vinstona uhapse, njegov ispitivač O'Brajen kaže mu da će Veliki Brat postojati dok god postoji Partija. Onda ga Vinston pita da li Veliki Brat postoji na isti način na koji i Vinston postoji. A O'Brajen mu odgovori: „Ti ne postojiš."

Ko zna, možda ga ima na Fejsbuku.

Ekipa u kratkoj pauzi između dve intervencije ima samo nekoliko minuta za odmor i šolju toplog čaja, taman dovoljno da se ispiše potrebna papirologija i opet u akciju. Gotovo filmski, poput glumaca u televizijskoj seriji "ER" ("Hitna služba"), ekipa koju čine doktorka Biljana Đurić, medicinski tehničar Zoran Stanković i vozač Dragan Gajić kreće na upravo primljen poziv. Jedna sugrađanka je prijavila da mladić leži na trotoaru kod dolaznog perona BAS-ove stanice. Iako je napolju ekstremno hladno, Biljana, Zorana i Dragan se ni za trenutak nisu požalili, mada priznaju da se rad na minus 13 stepeni dosta razlikuje od intervencija koje se obavljaju u povoljnijim vremenskim uslovima.

- Prolazno vreme ekipe je bolje kada su vremenski uslovi povoljni. Sneg i poledica otežavaju kretanje, ali, uprkos tome, stižemo na svaki poziv. Dešavalo se da zbog snega sanitarno vozilo ne može da priđe povređenom. Takav slučaj imali smo u toku dana na Prokopu, gde je radnik povredio nogu, pa su kolege morale skoro 100 metara da ga na nosilima nose do vozila - priča Biljana, koja već 12 godina radi kao specijalista interne medicine u Hitnoj pomoći. Iako su napolju ledeni dani, Biljana kaže da im to ne smeta dok rade, pogotovo kada se intervencija uspešno završi.

- Kada vam kolega javi da je uspešno završena reanimacija na minus 12 stepeni ili uspešno saniran otvoren prelom dečaku na ulici, kada znate da na ovom minusu može da iskrvari za manje od 10 minuta, to vam daje snage da jurite na teren i pomažete ljudima - objašnjava Biljana dok se jedno od 22 vozila iz prve smene, u kojem se nalazimo, parkira na mestu nesreće. Na sreću svih nas, prizor koji smo zatekli nije bio strašan. Mladić N. P. (20) izgubio je svest i glavom udario u beton, ali je, na sreću, prošao bez vidnih povreda. Nakon detaljnog pregleda u kolima Hitne pomoći N. P. je prevezen u Urgentni centar.

Ispalio nas je ko Boban Zdravković Leu Kiš za gostovanje, mada je kao prvi čovek opštine Šuto Orizari trebalo da bude naš domaćin tijekom obilaska najprozaičnije naseobine „potomaka" faraona u Evropi.

Dakle, Elvis nije onaj, već Bajram, Šuto Orizari je zvaničan naziv za daleko poznatiju - Šutku, a mi smo na obroncima Skopske Crne Gore, na kojem su urbanisti-onanisti pokušali da naprave eldorado za Rome posle katastrofalnog zemljotresa 1963. godine, odnosno sklone ih što dalje od grada.

No, ako ima neko ko nije čuo za Šutku da apsolviramo: najveća i najčuvenija favela na svetu. Bez iole preterivanja, s obzirom na to da jedina na kugli zemaljskoj ima zvaničan status romske opštine, mada je sa 50.000 stanovnika bezmalo grad, pa otuda i potreba da nas ispravljaju kad pomenemo Elvisa...

„Ne-e predsedatel na opštinata, tuku gradonačalnik, razbiraš„, Džulijan je tek jedan u nizu koji su insistirali na ispravnom titularenju nosiocu crnih „rej ban" - treći dan, zapravo, svaki dan - Elvisu Bajramu, gradonačelniku Šutke.

„Razbiram, Džulijan", mrmljam, opijen mirisom užeglog imalina, koji je stari čistač cipela ko lopatom naneo na moje čizme.

„Ku..c ti razbiraš, jas da ti kažam! Ne sum Džulijan, tuku Đulijan, so Dž...", u pravu je, zaista ništa ne razumem: Džulijan koji to nije, već Đulijan sa naglašenim DŽ, i zalihama imalina do nestanka ljudske vrste.

Šutka je, inače, još u dubokoj žalosti zbog gubitka velikog prijatelja i sabrata - Majkla Džoovog Đeksona, sa Dž na početku.

Nakija valja diskove „so najdobro od Majklot", mada neki novi klinci, priznaje, više cene umetnost stanovitog Ramka koji zavija sa improvizovanog razglasa, kao da ima napad slepog creva tokom svih 12 pesama...

Ima i familiju u Beogradu, u naselju Zagreb?! Ne Ramko, Nakija - konekting pipl.

„Možda u Zemunu, Zagreb nije čak ni u Srbiji", zajebali smo mu koncepciju do koske. Ćuti, zagledan u Cecino poprsje sa pokislog omota divče CD-a, ko u isceliteljsku fotku Alana Čumaka. Koliko li je riba smuvao na žvaku da ima svojtu u Zagrebu, a one mu dale verujući da će ih izvući iz bede i odvesti u daleki Beograd...

Elvis je poslao poruku da se javimo njegovom zameniku Aldinu. Javili smo se i dogovorili da ga čekamo u kafani „Duduk", doći će za sat vremena. Posle sat i po pohotni glas govorne pošte obavestio nas je da „mobilnijot pretplatnik ne-e trenutno dostapan", i da ga eventualno pobaramo kasnije.

Kad kasnije, sestro, već se četvrta generacija smenila u „Duduku", više niko i ne obraća pažnju na nas. Konobarica ponajmanje.

Kad smo ušli, bilo je kao u sceni iz vesterna kad nepoznati jahači dođu u grad i uđu u salun koji u trenutku zamre i zaćuti. Čuju se samo škripa vrata i nervozni treptaji revolver(fl)aša, brzih na čašici...

Sad se i ne osvrnu kada nas izgaze na uskom putu ka vratima, između natrpanih stolova i guzičave konobarice. A samo što sam očistio čizme, za sve pare!

Kafana je, inače, u strogom centru „grada", preko puta Nakijine tezge, tu gde se Ramko još rimovano previja od bolova.

Ulica je Nova nada, seče je Garsija Lorke, a paralelna je sa Vijetnamskom. Pravo prvenstva imaju konji u kasu, izakane gastarbajterske „mečke", pa gradski autobusi koji Šutkom voze na dve linije.

Šutka ima i dom zdravlja, obdanište, osnovnu školu, trebalo bi da dobije srednju, istražni zatvor i svoju televiziju - Šutel.

Ima i čička Fazliju, čuvenog medijuma koji se za nešto love u ime živih svađa sa mrtvima, viđa duhove, a u stanjima duboke meditacije može čak i litar rakije da pocepa u tri gutljaja. Mnogo je jevanđelista koji slede Fazlijino učenje, ali nigde čička.

Jedni vele da je u Skoplju na lečenju, drugi da se „zapričao" sa mrtvima, pa su ga preventivno sahranili...

No, tu je Nedžad Asan, primenjeni umetnik iz Vijetnamske ulice, njegovi radovi jednako krase velelepne kućerine u Garsija Lorke i udžerice u glibavim strmopizdinama - tigrovi, lavovi, labudovi i faraoni. Ne svi, oni prema kojima njihov potomak gaji najdublje poštovanje: Ramzes i Tutankamon.

Kompletan tekst pročitajte u novom broju Pressovog NEDELJNIKA

Oko pola metra snega na krovu zgrade u Svetogorskoj ulici nije uplašilo pet mladih volontera, koji su juče, po pozivu jedne od stanarki, za manje od sat vremena lopatama uklonili ovu smetnju.

Osmeh kao nagrada

Ovo nije jedini poduhvat kojim se ovi mladići mogu pohvaliti jer poslednjih nekoliko dana neprekidno pomažu ljudima koji nisu u stanju sami da očiste sneg. Njihov motiv nije novac već zadovoljstvo koje nalaze u pružanju pomoći ljudima.

- Najveći razlog zbog kojeg ovo radimo jeste onaj osećaj koji imate kada pomognete nekome. Kada vidimo nekoga da, na primer, sam čisti ulaz, a pritom nije u stanju da završi taj posao, mi dođemo i očistimo to za pet minuta. Osmeh na licima tih ljudi, koji nam govori koliko smo im pomogli, najbolja je nagrada i najveće zadovoljstvo za nas - priča Branislav, koji je sa kolegama čistio ulaze, parking mesta i prilaze. Kako kaže, u ovoj situaciji nije mogao da zamisli način na koji bi kvalitetnije potrošio svoje slobodno vreme.

Njegov kolega Nikola, student prava, kaže da neki njegovi drugari sa prezirom gledaju na to što on radi, i to još besplatno, ali da mu to ne smeta.

Neophodna pomoć

Na krov trospratnice u Svetogorskoj ekipa volontera popela se na poziv Olivere Vidović, koja živi na trećem spratu i u čijem bi stanu topljenje snega izazvalo poplavu i pucanje plafona.

- Oduševljena sam ovim mladićima koji su došli da mi pomognu. Nema ko da čisti sneg, muž mi je bolestan, prethodnih godina sam zaustavljala komunalne ekipe, sad ih ne vidim jer su verovatno preopterećeni. Da nema ovih mladih momaka, zaista ne bih znala šta da radim - navela je Olivera.

Prema rečima koordinatora volonterskog servisa opštine Stari grad Milana Cerovca, više od 20 volontera svakodnevno pomaže najugroženijim građanima. Na teren se izlazi po pozivu, a radno vreme servisa produženo je do 18 časova, kako bi izašli u susret što većem broju građana. 

- Nisam izabrala da živim na ulici, ali sam tu ostavljena - drhvatim glasom počinje svoju priču Živkica, koja je zamolila da je oslovljavamo tim imenom kako bi zaštitila svoj identitet. Ona je trenutno jedna od 16 štićenika koji su spas od mraza i vejavice ovih ledenih dana pronašli u beogradskom Prihvatilištu za decu i omladinu. Prema grubim procenama, u glavnom gradu je ugroženo oko 400 dece.

Mraz doveo Živkicu

- Roditelji su oko Nove godine pobegli u inostranstvo i ostavili me potpuno samu da živim na ulici, da se borim za život. Spavala sam po klupama, u parkovima, ostavljena od najbližih. Pokušavala sam na sve moguće načine da se ugrejem i da pojedem nešto kako bih dočekala naredno jutro. Nisam znala gde da idem, ni gde da spavam. Najteže mi je bilo što sam sama. Od dece na ulici sam načula da u gradu ima nekoliko mesta gde možete dobiti odeću, toplo jelo i kupatilo da se okupam. Pre tri dana uspela sam da pronađem ovo prihvatilište. Sada spavam u toplom, redovno se kupam i imam čistu odeći i ručak, a za vikend smo išli i u bioskop - priča Živkica.

Danijela Stojković, rukovodilac prihvatilišta, kaže da poslednjih dana spas od hladnoće potraži i po 30 dece koja žive na ulici.

- Naš tim je 24 sata dostupan svoj deci kojoj je potreba pomoć otkako su krenuli ovaj mraz i hladni dani. Kapacitet nam je 16 kreveta, ali dnevno kroz našu ustanovu prođe oko 30 mališana kojima pružamo sve, od toplog obroka do saveta kako da prežive na ovom minusu - kaže Danijela.

Niko neće biti ostavljen na ulici

Zbog najavljenih temperatura i do minus 25, nadležni iz gradske uprave osmislili su operativni plan delovanja u toku vanredne situacije, koji je gradonačelnik Dragan Đilas prezentovao juče na radnom sastanku čelnim ljudima gradskih ustanova u sistemu socijalne zaštite. Đilas je obećao da će Beograd učiniti sve da oni koji su najugroženiji, siromašni, stari i bolesni, ne trpe posledice hladnoće u uslovima vanredne situacije, koja je proglašena na teritoriji cele Srbije.

- Beograd će učiniti sve da se Beograđanima koji i u normalnim uslovima imaju težak život maksimalno pomogne i da se smanje rizici od nesreća. Niko neće biti ostavljen na ulici i vraćen. Svima koji potraže bilo kakvu vrstu pomoći grad će izaći u susret - istakao je Đilas.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, napomenuo je da je u Prihvatilištu za stara i nemoćna lica trenutno zbrinuto 157 ljudi, kao i da će u Domu "Drinka Pavlović" biti obezbeđeno dodatnih 20 ležajeva za potrebe hitnog zbrinjavanja.  

Prilikom sečenja mašina u pogonu za farbanje kože, prodatih kao staro gvožđe, ovih dana je izbio požar, koji je uništio krov na hali. Predsednik Udruženja manjinskih akcionara „Eterne" Radosav Gibulović smatra da je reč o svesnom uništavanju fabričke imovine kako bi se ona prodala u bescenje.

Inspekcija ćuti

Bivša predsednica Samostalnog sindikata u „Eterni" Verica Mandić, koja je bila članica popisne komisije nakon uvođenja stečaja, izjavila je za Press da inspekcija za privredni kriminal u Somboru do danas nije odgovorila na prijavu podnetu 2010. godine zbog krađe mašina, opreme i vozila u fabrici.

- Nestali su strugovi, glodalice, bušilice, elektromotori, viljuškari, kamioni, traktor, rezervni delovi... Većina toga je otišla u staro gvožđe, a ne znamo gde su završile pare od prodaje te imovine. Tim novcem je moglo da bude namireno 113 radnika koji su uvođenjem stečaja ostali bez posla, a nisu primili više od 40 plata, dok im staž nije povezan od 2004. godine - navodi Mandićeva.

Radosav Gibulović kaže za Press da je o kriminalu u fabrici obavestio Javno tužilaštvo, koje, međutim, nije reagovalo. On i njegova supruga uputili su ovih dana pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću.

- Zatražili smo od premijera da nam pomogne da naplatimo svoje akcije u „Eterni". Supruga i ja imamo akcije u vrednosti od 11.000 evra, a ona zbog nepovezanog radnog staža ne može da ode u penziju. Fabrika je svesno gurnuta u stečaj, a niko nije pozvan na odgovornost, iako sam kao predsednik Udruženja manjinskih akcionara podnosio krivične prijave ukazujući na nezakonite radnje jer su se dizali hipotekarni krediti koji su nenamenski trošeni - kaže Gibulović za Press. On je dodao da će, ukoliko za desetak dana ne dobije odgovor od premijera Cvetkovića, pomoć zatražiti od evropske zajednice. Kožara duguje oko 500 miliona dinara, a procenjena vrednost njene imovine pod hipotekom je 255 miliona dinara.

Neće ispod cene

Stečajni upravnik „Eterne" Predrag Ljubović rekao je za Press da fabrika ne može da se proda ni u celini ni u delovima.

- Prodaju imovine smo poslednji put oglasili 23. decembra prošle godine. Nudili smo na prodaju glavnu proizvodnu halu, magacin sirove kože, pirotehniku, rezervoar za mazut i kolsku vagu od 50 tona. Potencijalni kupci nisu bili spremni da plate koliko je traženo, a odbor poverilaca nije prihvatio da se delovi fabrike prodaju ispod cene. S druge strane, nekorišćena imovina se neminovno obezvređuje jer se ne održava, pa zbog toga njeni pokretni delovi odlaze u staro gvožđe - kaže Ljubović. 

Ponudu Nedeljnika da vodim američki dnevnik iz sata u sat prihvatio sam sa zadovoljstvom, upravo da bih javnosti prikazao da su službena putovanja rad, a ne državni turizam.

Na put sam krenuo uobičajeno umoran, prespavao sam čitav let. I dalje ne znam da li je bilo turbulencija iznad Atlantika, ali znam da bih nastavio da spavam da me nisu probudili i obavestili da smo sleteli u Vašington.

Uključujem telefon i među gomilom poruka vidim i informaciju da je neki čovek uleteo u stanicu Čukarica, držao inspektore kao taoce i tražio da razgovora sa mnom i sa Pressom. Znači, počelo je! Pitam se šta je sledeće pošto obično ispadne neki haos kada sam daleko.

Na aerodromu me dočekuje Srđan Spasić, naš policijski ataše koji je iz kriminalističke policije u misiju otišao sredinom januara. Milo mi što me baš neko naš dočekao. U hotelu nas čeka ambasador Vladimir Petrović. Posle pozdravljanja i smeštanja, odlazimo da završimo formalnosti oko registracije učesnika za Molitveni doručak, pa na predah u jedini bar u Vašingtonu gde može i unutra da se zapali cigareta.

Valja se odmoriti jer ujutru sledi specijalni zadatak: odlazak kombijem u Njujork na susret sa pomilovanim Žarkom Lauševićem. Posle šest sati vožnje kombijem, stižem u naš konzulat gde svakog momenta očekuju Žarka. Ulazi i Žarko, zajapuren u licu, rumeniji od mene. Pada grljenje i ljubljenje. Mi smo stari znanci, videli smo se i pre dve godine. Izgleda mi lošije nego tada. Vidim da mu je nelagodno pred publikom, pa se povlačimo u sobu nasamo. Reč po reč, prođe sat. Priča mi kako mu je, kakve probleme ima. Nije mu lako, mada mu duha i inteligencije ne manjka.

Srpski pasoš je zatražio pre desetak dana i pošto sam baš tada išao u Ameriku, bržeg načina da ga dobije nije bilo. Moli me da ga ne slikaju za novine jer ne želi da iritira bilo koga. Poštujem to, ali ne mogu da mu garantujem da ljudi neće želeti da se rukuju sa njim, izgovore nešto, zatraže autogram. Tako je i bilo.

U Njujorku smo još imali vremena za kratak predah i šetnju, pa nazad šest sati kombijem do Vašingtona. Ponoć je prošla kada smo stigli u hotel, ali u Srbiji je skoro sedam ujutru. Stižu izveštaji operativnog centra, zvone telefoni. Sneg počinje da pravi probleme u Srbiji, a meni kao šefu Republičkog štaba za vanredne situacije glavobolju u Americi.

Posle neprospavane noći čekaju me sastanci s kongresmenima s kojima je glavna tema bila Evropska unija. Poznat je moj stav da Srbija treba da ide u EU u onoj meri koliko joj to odgovara i koristi, a ne po svaku cenu. U odnosu na sva tri kongresmena sa kojima sam zvanično razgovarao i one sa kojima sam neformalno proćaskao, ja sam zvučao kao ozbiljan evrofanatik. Hm, tema za razmišljanje.

Den Barton, stari lobista koji je na čelu srpskog kokusa, spremno me je obavestio da podržavaju kandidaturu Srbije i da će grupa kongresmena Evropskoj komisiji uputiti pismo, kojim će preporučiti pozitivno mišljenje. Volim da čujem tako nešto: crno na belo. U pauzi osveženje i šetnja do Kapitol hila da napravimo slike za Nedeljnik.

Kompletan tekst pročitajte u novom broju Pressovog NEDELJNIKA

Ekipe Nacionalnog parka svaki sat obilaze grebenske puteve, da se uvere da se neko slučajno nije zaglavio u snegu.

- To činimo jer se dešava da ljudi skrenu sa glavnih puteva, pa malo „eksperimentišu" - navode u Nacionalnom parku.

Zbog toga ljubavni parovi treba da tokom hladnog talasa izbegavaju Frušku goru kao izletište za svoje avanture, upozorili su nadležni. Građanima se preporučuje da, ako voze preko Fruške gore, koriste samo glavne magistralne saobraćajnice i izbegavaju puteve poput onog između Brankovca i Crvenog čota ili puta između Zmajevca i Brankovca.

Rekordna potrošnja gasa

Što se Novog Sada tiče, u odnosu na prethodna dva dana situacija se stabilizovala, pa danas neće biti organizovano čišćenje snega uz novčanu nadoknadu za građane, saopštio je Štab za vanredne situacije grada Novog Sada. Prethodna dva dana više od 800 Novosađana čistilo je sneg sa glavnih saobraćajnica, prilaza bolnicama, domovima zdravlja i ostalim institucijama. Ipak, nadležni apeluju na građane da, gde god je to moguće, očiste sneg i uklone ledenice sa svojih krovova, terasa i balkona kako bi se izbeglo povređivanje prolaznika. Tamo gde postoji opasnost od ledenica, građani i skupštine stanara trebalo bi da ih uklone samostalno ukoliko je to fizički moguće, a u suprotnom bi trebalo da pozovu Komunalnu policiju na 4872-544, koja će, ukoliko se ukaže potreba, slučaj proslediti Vatrogasnoj brigadi.

JKP „Novosadska toplana" poslednjih nedelju dana beleži rekordnu potrošnju gasa u istoriji svog poslovanja, sa utrošenih skoro milion i po kubika gasa dnevno. Ovo je duplo veća potrošnja u odnosu na februar prošle godine, navode iz tog preduzeća. Od početka januara i u prvoj polovini februara ukupna potrošnja gasa iznosila je 1,2 milijarde dinara, a samo u poslednjih nedelju dana dnevna potrošnja prelazi 50 miliona dinara. S obzirom na to da građani mesečno plate ukupno 200 miliona dinara za račune, „Novosadska toplana" već sada ima novih milijardu dinara duga, a pod ovakvim uslovima rada dug prema „Srbijagasu" će se već u narednim danima duplirati.

- Uprkos tome, „Novosadska toplana" će nastaviti da stanove svojih korisnika greje maksimalnim kapacitetom sve dok vremenske prilike to budu zahtevale - navodi direktor Toplane Vladimir Jelić. - Suočeni s proglašenjem vanredne situacije i ledenim danima, prioritet je da Novosađanima obezbedimo tople domove, te stoga ne možemo stavljati ekonomski interes preduzeća ispred životnih potreba svojih korisnika.

Reke okovane ledom

Na svim vodotokovima u Vojvodini proglašena je redovna odbrana od leda, dok je na Savi uvedena vanredna odbrana, budući da je ova reka od 70 do 100 odsto pod ledom, navode u preduzeću „Vode Vojvodine". Pokrivenost ledom Dunava kod Novog Sada je oko 40 odsto, pa su ledolomci „Čakor" i „Vučevo" usidreni na novosadskoj strani ove reke. S obzirom na vremenske prilike, očekuje se da će oni narednih dana biti korišćeni za razbijanje leda, kao što je to slučaj u Hrvatskoj na Dravi. Reke Tisa, Tamiš i Begej su potpuno pod ledom, a na Savi ga ima od 70 do 100 odsto, pa je uvedena vanredna odbrana od leda.

Na svim vodotokovima u kojima je proglašena redovna odbrana od leda uvedeno je dežurstvo i osmatraju se ledene pojave u skladu sa Opštim i Operativnim planom odbrane. Na svim kanalima Dunav-Tisa-Dunav i na reci Tisi je na snazi zabrana plovidbe.

U zemlji Srbiji u kojoj je politika amaterska rabota i prečica za brzo i lako bogaćenje, mnogo je onih koji su na ovu ideju odgovorili sa podsmehom, ili komentarom: „Ma pusti dosadnog Koštunicu!" Međutim, ukoliko DSS na majskim izborima pređe cenzus, što im na dosadašnjim izborima nije predstavljao problem, lako može da se dogodi da „dosadni Koštunica" sa dosadnim potenciranjem neutralnosti odredi i novu vladajuću koaliciju.

Izborna matematika govori da koalicija okupljena oko SNS neće moći da osvoji dovoljno glasova kako bi Tomislav Nikolić postao premijer. Velimir Ilić, Bogoljub i Milanka Karić i Aleksandar Vulin ipak ne mogu dovoljno glasova doneti Nikoliću kome će biti neophodna podrška upravo DSS. Ali, da bi Nikolić dobio podršku Koštunice morao bi da okrene leđa EU što nije realno da se dogodi. Tako taj „dosadni Koštunica" postaje najveća prepreka dolasku na naprednjaka na vlast.

S druge strane, politika „dosadnog Koštunice" isteraće na čistac i Demokratsku stranku koja, gle apsurda, ostaje jedina politička stranka preko koje SNS posle izbora može da dođe na vlast. Jer, ako DS želi da bude politički protivnik naprednjaka, to će morati da pokažu i nečim mnogo konkretnijim od stupidnih saopštenja u kojima samo lično vređaju Tomislava Nikolića. Na primer, jasnim programom kako misle da vode Srbiju sutra, za mesec dana, šest meseci, godinu, dve, pet. Ako to izostane, onda će postati jasno da DS ipak vidi naprednjake kao partnere u vlasti, ili će Tadić morati da vlada sa svima koji preskoče cenzus, a nisu naprednjaci.

Možda Koštunica i jeste dosadan u insistiranju na poštovanju izvornih političkih načela, odbrani Kosova, poštovanju Ustava, srpske tradicije i otvaranju debate o tome šta Srbija dobija, a šta gubi na putu ka EU. Ali mora se priznati da je u tome dosledan. A dosledni nikad nisu bili omiljeni u narodu koji više voli da ih neko lepo laže, nego da ih stalno podseća na ono što bismo i kakvi bismo trebali da budemo. Takvi su dosadni.

Optužbe sročene u „Dosijeu Diković Ljubiše" šarenolike su i obuhvataju vreme njegovog službovanja od 1994. do 1999, od komandovanja graničnim bataljonom u Bajinoj Bašti do komande nad 37. motorizovanom brigadom u ratu na Kosovu 1999. Svega tu ima pobrojanog, od teških optužbi da su njegovi potčinjeni činili ratne zločine, da nije vodio računa ni o životima svojih oficira, do toga da je učestvovao u pljačkanju. Zločin ne zastareva i u tom smislu pitanja - zašto dosije sada posle 12 godina, nisu sasvim umesna.

Ali, argumenti Ministarstva odbrane i Tužilaštva za ratne zločine, koji su te navode odbacili kao lažne, deluju ubedljivo. Prosto, čovek nije bio u loše vreme na lošem mestu. U državi u kojoj iza haških rešetaka sedi kompletan državni i vojni vrh očekivano je da svaka provera vojničke prošlosti pre ovakvog postavljenja ide do najsitnijih detalja i da je Diković dostojan funkcije. Opšte je mesto da u svakom ratu ima zločina i da Vojska Srbije pripadnicima OVK tokom 1999. nije delila bombone, baš kao ni oni njoj. Diković je sam podneo 15 krivičnih prijava protiv marodera i onih koji su činili zločine. Uostalom, kako stvari stoje, Nataša Kandić će na sudu dokazivati istinitost svog dosijea, pa će biti prilike da se o ovom slučaju još ponešto čuje i pročita.

Ali, teško je oteti se utisku da je namera diskreditovanja načelnika Generalštaba ipak istovremeno i udarac na vojsku kao instituciju i pokušaj da se bilo kakvo učešće u ratu žigoše kao prepreka za napredovanje i kao apriori otežavajuća okolnost pri izboru na glavnokomandujuća mesta. Oficiri sa borbenim iskustvom u svakoj armiji sveta tretiraju se kao malo vode na dlanu. Tako je od američke do hrvatske vojske. Svugde se borbeni kontakt sa neprijateljem, držanje pod vatrom, rasuđivanje i adekvatno komandovanje posebno cene. U malo čemu naša siromašna armija može uz rame sa najboljim i najopremljenijim koliko je to kadra u neprocenjivom borbenom iskustvu. Ratni dnevnik bilo koje naše jedinice angažovane na Kosovu tokom '98. i '99. u tom je smislu verodostojniji i kvalitetniji ratni udžbenik od desetina mirnodopskih priručnika.

Kad je već neko dozvolio da Zoltan Dani, čovek koji je komandovao obaranjem „nevidljivog", danas u pekari krivi kifle i razvija kore , ne bi valjalo da u armiji svako ko je omirisao barut bude pod lupom sumnjičenja, da od vojnog odmah bude unapređen u sumnjivo lice. Za deset godina načelnik Generalštaba biće možda potporučnik iz kosovskog rata, hoćemo li i tada biti počašćeni nekim novim dosijeom?

PoŠto su optuŽbe Fonda za humanitarno pravo odbacili i ministar vojske i sam Diković, pošto generala nema ni u radnim sveskama Vukčevića i Vekarića, pošto se za njegovo zdravlje nije interesovao ni Haški tribunal, sad Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, izražava zabrinutost što dosije Diković nije predmet adekvatnog interesovanja zapadne međunarodne zajednice, „ali ni većine organizacija civilnog društva u Srbiji".

Još kaže: „Bilo bi dobro da predstavnici zapadne međunarodne zajednice, koji od države Srbije formalno očekuju aktivan angažman u procesima uspostavljanja tranzicione pravde i poboljšanja regionalne saradnje, obrate adekvatnu pažnju na ovaj slučaj i o njemu iznesu jasan stav."

Bez obzira na mučninu koju osećam kad god čujem prizivanje bilo kakve „strane intervencije", verujem da bi stav zapadne međunarodne zajednice, tačnije NATO-a, o oficiru Ljubiši Dikoviću bio povoljniji nego što ga gaje u pojedinim nevladinim organizacijama. Siguran sam da u njihovim dosijeima „Diković" za našeg generala ima više poštovanja nego ovde, gde ga neki tretiraju kao konjokradicu.

Nego mi se čini da je u pitanju nešto drugo. Ako već prvi čovek srpske vojske nije zločinac i lopuža, može li bar da bude hvatač leptirova, ili makar da čučne kad piški? Takav bi general valjda bio po meri operativne komande NVO u Srbiji.

Albanci su nameravali da se nazivi ulica Cara Lazara, Carice Milice, Vojvode Mišića, Vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dositeja Obradovića i drugih velikana iz srpske istorije zamene albanskim imenima.

Taj predlog kojim se menjaju nazivi 20-ak ulica i trgova u Bujanovcu izglasali su u ponedeljak samo odbornici iz redova albanskih partija, a nezadovoljni srpski odbornici napustili su sednicu. Srbi su negodovali jer je među predloženim rešenjima i ime Fatmira Ibišija, koji je 2000. izvršio teroristički bombaški napad na vozilo MUP-a Srbije, ubio jednog i ranio tri policajca. Srbima su sporni albanski nazivi za još pet ulica, u kojima većinom žive Srbi.

Ministar Marković je ocenio kao „provokaciju" odluku o promeni imena ulica nazvanih po ličnostima iz srpske istorije.

Pokušaj destabilizacije

- Ovo je još jedan u nizu poteza koji pokazuju političku nezrelost rukovodstva opštine Bujanovac, a koji ima za cilj prizemnu političku promociju pojedinih albanskih političara i destabilizaciju prilika u toj opštini - naveo je Marković, koji je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da je odluka albanskih odbornika zabrinjavajući signal u trenutku kada se iščekuju nastavak dijaloga Beograda i Prištine i odluka Brisela o dodeljivanju kandidature Srbiji za članstvo u EU.

- To je deo šire strategije albanske populacije na jugu Srbije da se održava stalna tenzija kao ravnoteža prema Srbima na Kosovu. Po principu „tuk na luk" - ako vi hoćete autonomiju na severu Kosova, mi hoćemo isto za nas na jugu Srbije - smatra Pribićević.

Srbi neće u albanske ulice

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi tvrdi da nikog ne provociraju.

- Zašto Beograd može da ima Skenderbegovu ili Prizrensku ulicu, Palatu Albanija, a Bujanovac ne može. Rukovodili smo se principom da ulice gde je većinsko albansko stanovništvo imaju nazive ljudi iz albanske istorije - navodi Kamberi.

Predsednik Opštinskog odbora DS-a u Bujanovcu Boban Pavlović izjavio je da je za Srbe u Bujanovcu „apsolutno neprihvatljivo" da ulice u kojima žive nose albanska imena. Iako se spekulisalo da je došlo do raskida srpsko-albanske koalicije, Pavlović navodi da će konačnu odluku o tom savezništvu doneti narednih dana.

- Nemamo ništa protiv da ulice u kojima žive Albanci nose albanska imena, ali smo apsolutno protiv toga da ulice u kojima žive Srbi imaju albanske nazive - rekao je Pavlović. 

- To je brana od naprasne smrti. Moje srce i dalje slabi, imam i tahikardiju i aritmiju.

On je ispričao da mu je pozlilo tokom šetnje, između tri i četiri sata po podne, i da su ga stražari liftom ispratili do ćelije.

- Dok sam se presvlačio, izgubio sam svest, udario sam glavom o sto i pao, sav krvav. Posle 10 minuta video me je stražar svog u krvi, pa je pozvao medicinsku sestru. Pozvali su hitnu pomoć, koja je došla izuzetno brzo - rekao je Šešelj.

On je tvrdio da zatim duže od sat vremena nisu mogli da ga snesu niz stepenište, zbog čega su pozvani vatrogasci.

- Vatrogasci su presekli rešetke i izneli su me kroz prozor sa prvog sprata. To je trajalo sat i 14 minuta. S dvoja kola hitne pomoći i policije munjevito sam bio prebačen u bolnicu u Lajdenu. I to mi je verovatno spaslo život... privremeno - rekao je Šešelj.

Napomenuo je da je „sve to vreme bio bez svesti i da su mu posle drugi pričali". Na lečenje u bolnici Šešelj nema primedbi.

Odbacujući više puta kao „lažne" izjave predstavnice suda Nerme Jelačić o njegovom „stabilnom" stanju, Šešelj je tvrdio i da mu je, kada je vraćen iz bolnice u pritvor, dva puta pozlilo, zbog čega je bio ponovo prebačen u Lajden.

Rekao je i da ga je juče pregledala lekarka iz lajdenske bolnice, koja je utvrdila da jedna od elektroda na ICD aparatu ne radi i da će stoga morati da iduće nedelje bude podvrgnut elektrošokovima, kako bi elektroda proradila.

Šešelj je naveo da će ubuduće dozvoljavati samo lekarima koje sam izabere da ga pregledaju.

Kao dokaz za svoju tvrdnju da mu zdravlje ugrožavaju zapadne obaveštajne službe, Šešelj je, pozivajući se na „svog velikog prijatelja Vikiliks", citirao da je u decembru 2006. savetnik francuskog predsednika za nacionalnu bezbednost, Moris Gordo-Montanj, rekao američkim zvaničnicima u Jelisejskoj palati: „Moramo učiniti sve što možemo da sprečimo Šešelja da pobedi na izborima u Srbiji."

Oko nasledstva na liderskoj poziciji u toj partiji sukobili su se Branislav Lečić i Živojin Stjepić.

Olgica Batić podržava Lečićev tabor.

- Narodna mudrost i iskustvo uče nas da svaki čovek sudi o drugima po samome sebi. Najbolji primer za to jeste upravo ova izjava Jovanovića. U njoj se ništa ne odnosi na SPC nego se odnosi na Jovanovićevu na njegovu potpuno iskrivljenu predstavu o Crkvi, o kojoj inače ništa i ne zna - ukazao je vladika i Jovanovića indirektno nazvao antihristom.

U LDP navode da nemaju ništa protiv hrišćanstva, pravoslavlja i normalne uloge SPC u društvu.

- Naprotiv, LDP poštuje sve ono što njeni vernici osećaju. Međutim, protiv uzurpatora SPC, poput Irineja bačkog i svih njegovih ratnih drugova koji mantijom kriju maskirnu uniformu koja je njihova najdraža odeća, već 20 godina su u čvrstom zagrljaju sa zlikovcima i najgorim ološem koji je uništio Srbiju svojim ratnim poduhvatima i mirnodopskim zločinima - kažu u LDP-u i dodaju da niko nema pravo da bilo koga proglašava antihristom.

Kako smo nezvanično saznali, nesrećna Beograđanka krenula je do banke da podigne platu, a zatim na pijacu u blizini svog doma na Banjici. Samo nekoliko koraka od ulaza zgrade u Paunovoj sa poslednjeg sprata palo je šest ledenica, a jedna od njih joj je zadala fatalan udarac u glavu. Od jačina udarca komada leda teškog pet kilograma nesrećna žena pala je kao pokošena. Led joj je smrskao lobanju i nije imala nikakvih šansi da preživi. Lekari Hitne pomoći ubrzo su stigli na mesto događaja, ali su mogli jedino da konstatuju smrt.

Dovoljna i grudva

- Moja ćerka je krenula do banke da podigne novac, a zatim da kupi neke namirnice i da odnese kaput na hemijsko čišćenje. Čim je izašla, čula sam da je nešto lupilo. Ni na kraj pameti mi nije bilo šta se dogodilo. Ona mi je ćerka jedinica, nije mi ni unuke ostavila. Bila je profesorka muzičkog, deca su je volela... Kakva je ovo tragedija, pa mi živimo baš u ovom ulazu, zar ovako da mi ode - rekla nam je kroz suze Olivera Ojkić, majka nesrećne žene.

Ubrzo nakon ove tragedije na lice mesta stigle su i vatrogasne ekipe, jer su ledenice nastavljale da padaju sa krova zgrade visoke oko 30 metara. Vatrogasci su se popeli do krova i skinuli opasan led. Kako smo saznali iz istrage, sa te visine opasne su i grudve, a kamoli led težak više kilograma, koji je pritom veoma oštar.

- Žena nije imala šanse da preživi. Od siline udarca njoj je glava smrskana. Sa visine od 30 metara pala joj je najmanje jedna ledenica teška pet kilograma. Vrlo je verovatno da bi epilog bio tragičan i da je na nju sa te visine pala i zaleđena grudva. Snaga takvog udarca je kao da ju je lupio težak malj iz sve snage - objasnio nam je jedan od inspektora koji su izašli na uviđaj.

Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda podsećaju na obavezu vlasnika i stanara da zimi zbog bezbednosti uklanjaju ledenice sa krovova i isturenih delova zgrada.

- U slučaju da stanari zgrade ne mogu da uklone ledenice, dužni su da blagovremeno postave oznake upozorenja na opasnost od obrušavanja ledenica, kao i odgovarajuće ograde kako bi prolaznici obilazili opasne delove - ističe pomoćnik sekretara za inspekcijske poslove Nebojša Tomić.

Ledeni talas zbog koga je pre nekoliko dana u Srbiji uvedeno vanredno stanje odneo je juče još jednu žrtvu. U selu Svilojevo u trošnoj kući u kojoj je živeo pronađen je mrtav Ferenc Baršonji (53). Njegovo beživotno telo juče je pronašao poznanik, koji je došao da ga obiđe i donese mu hleb. Slika koju je zatekao bila je jeziva. Psi lutalice su raskomadali leš i odgrizli deo pokojnikove noge. Kad je ugledao stravičan prizor, poznanik je odmah obavestio Mesnu zajednicu, koja je pozvala policiju.

- Ferenc je živeo sam, nije bio ni u kakvom kontaktu sa rodbinom. Živeo je prilično neuredno u trošnoj kući, rasprodao je svu zemlju, nije bio zaposlen - navode njegove komšije iz sela.

Vrh ledenog talasa

Istovremeno, za Radosavom Perovićem (78) iz sela Vrapce u opštini Medveđa traga se od 25. februara. Inače, u celoj Srbiji je u smetovima i dalje zarobljeno oko 70.000 ljudi, dok u spasavanju i evakuaciji učestvuje 1.500 vatrogasaca i isto toliko komunalaca i zdravstvenih radnika.

- Hrana i lekovi se stanovništvu ugroženom snežnim padavinama dopremaju po pozivu. Na raščišćavanju snega biće angažovano još blizu 100 mašina koje su u vlasništvu preduzeća za puteve, javnih komunalnih preduzeća, privatnom, kao i u vlasništvu vojske. Očekujem da će danas sva mehanizacija biti na terenu, a efekti vidljivi u naredna tri dana - kaže načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić.

Sudeći po najavama meteorologa, treba se pripremiti za još suroviju zimu, jer u naredna tri dana sledi vrh ledenog talasa i najniže temperature ove zime. Veoma hladno biće i narednih nedelju dana, kada će jutarnji mraz donositi temperature od minus 20 do minus 15, lokalno čak oko minus 25. Najviša dnevna kretaće se od minus 10 do minus dva stepena. U većem delu zemlje danas će napadati još 15 do 25 centimetara novog snega, a u višim predelima do 40 centimetara. U planinskim predelima duva jak vetar i stvara vejavicu.

- U petak i za dane vikenda očekuju se nove padavine i dalje povećanje visine snežnog pokrivača. Duvaće jak jugoistočni vetar. Početkom naredne sedmice biće uglavnom suvo i veoma hladno - navode u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.

Pukao vodenjak u taksiju

Od momenta kada je žena ušla u taksi bilo je jasno da se radi o minutima do porođaja. Jeleni je pukao vodenjak i faktički je počela da se porođaja još dok je bila u taksiju. Put do porodilišta u KBC „Dragiša Mišović" po sibirskom snegu i ledu na beogradskim ulicama trajao je kao večnost.

- Koleginica mi je naglasila da je reč o trudnici, kao i da je porođaj počeo, ali tek kada je žena izašla iz zgrade video sam da ona teško hoda. Jedva je ušla u automobil. Dao sam gas i vozio maksimalnom brzinom. Upalio sam sva četiri migavca, obilazio vozila, trubio i ablendovao kako bih ostalima dao znak da je urgentno. Svi su me puštali i stigli smo za osam minuta, iako do bolnice ima oko 10 kilometara. Uplašio sam se za ženu i bebu, pošto je situacija zaista bila dramatična - priča Lazić.

Nenad je, srećom, bio dovoljno pribran.

- Sreća da sam se na pola puta setio da njenom ocu kažem da pozove bolnicu i da javi da se spreme za prijem. Pošto nismo imali broj, zvali smo Hitnu pomoć. Tada je već alarmiran i RTS i počela je da stiže podrška sa svih strana - objašnjava Lazić.

Jelenu smo obišli juče u porodilištu i ona nam je prenela još sveže utiske tek okončane drame.

- Sve se izdešavalo brzo. Sve zajedno, i vožnja taksijem i porođaj, trajalo je pola sata. Ali dugih pola sata - počinje priču za Press Jelena, koje je rodila devojčicu tešku 3,7 kilograma i dugačku 53 centimetra. Ona je u poslednjem momentu jedva ušla u zgradu Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović" i porodila se.

- Porođaj je počeo u kolima. Mislila sam da neću izdržati. Veliku zahvalnost dugujem taksisti. Još ga nisam videla, ali volela bih jer se on baš potrudio. Vozio je bukvalno 300 na sat kako bismo stigli do porodilišta - kaže ova novopečena mama.

Sačekao ispred bolnice

Pre nego što je pozvao taksi, Jelenin otac je zvao Hitnu pomoć, koja je odbila da dođe.

- Moj tata se uplašio da nećemo stići i da će porođaj početi na putu, pa je pozvao Hitnu pomoć. Mislio je da je bolje da budem u sanitetu, međutim, u Hitnoj nam je rečeno da to nije njihova nadležnost pa smo pozvali taksi. Moji suprug i otac su se skamenili. I zamalo da se porodim u taksiju. Jedva, ni sama ne znam kako, uspela sam da stignem do lifta bolnice i po ulasku u nju se porodila za dva do tri minuta - kaže Jelena, koja već ima petogodišnjeg sina Nikolu.

Hrabri taksista je, po Jeleninim rečima, još pola sata ostao ispred zgrade KBC-a pošto ju je dovezao. Imao je, kaže, nekoliko hitnih slučajeva, ali mu se ovako nešto nikada nije dogodilo. Skromno dodaje da je samo radio svoj posao.

- Ima dosta ljudi koji drugima pomažu na svom poslu. Ne mislim da je ovo što sam ja uradio tako pompezno da zaslužuje ovoliku pažnju. Drago mi je što sam uspeo da spasem živote majke i bebe, jer mi je posle prolazilo kroz glavu šta je sve moglo da se desi da nismo stigli na vreme, jer je beba već u automobilu počela da izlazi - priča Nenad.

Načelnik intenzivne nege u GAK KBC „Dr Dragiša Mišović" Zoran Lončar rekao je da su juče do 17 časova, pored Sofije, u ovom porodilištu rođene još dve devojčice i jedan dečak. 

Sagovornici Pressa naglašavaju da je najbolji svetski teniser, koji je prekjuče osvojio prestižnu sportsku nagradu Laureus, pravi mamac za potencijalne strane investitore. Oni podsećaju da je Novak Đoković postao najpoznatije lice Srbije, i da bi, pored velikog značaja domaćem sportu, Srbiji mogao da donese i ekonomski boljitak.

Nova radna mesta

Direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma" Cvijetin Milivojević kaže da ime Novaka Đokovića u poslovnom svetu mnogo vredi i da ga ne čudi što najjače svetske kompanije žele da im baš on bude zaštitno lice.

- To je dobro za Novaka, ali i za Srbiju. Ne treba zaboraviti da je Nole posle osvajanja Vimbldona u Srbiju doveo vlasnika „Serđa Takinija", kog je primio i predsednik republike. On je veliki svetski brend, ne bi me iznenadilo da bude magnet i za druge svetske kompanije, uključujući i „Mercedes" - ističe Milivojević.

On naglašava da postoje realne šanse da baš nemački gigant odluči da dođe u Srbiju.

- Ako znamo da je predsednik Tadić nedavno rekao da se čitava priča sa automobilskom industrijom ne završava sa „Fijatom", već da postoji mogućnost dovođenja još dva potencijalna kupca u Srbiju, onda je moguće da Novak bude zaslužan za početak priče o „Mercedesu" u Srbiji - kaže Milivojević.

On dodaje da je ulaganje u Novaka investicija koja se najviše isplati, jer će zbog njega u Srbiju doći novi i jaki investitori.

Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac uveren je da bi Srbija, zahvaljujući „Fijatu" i „Mercedesu", postala velesila u automobilskoj industriji u Evropi.

- Investicija nemačkog giganta u Srbiju bila bi za nas sedmica na lotou. To bi povećalo zaposlenost naših ljudi i kao nikada ojačalo srpsku privredu - kaže Kanjevac.

Novak će biti biznismen

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin smatra da Novakovo ime mnogo vredi u poslovnom svetu.

- „Mercedes" zna koliko on vredi i zato ulaže u njega. To je pozitivna stvar i ima dosta značaja jer može da bude inicijalna kapisla za neka ulaganja i u Srbiju. Uveren sam da bi od toga dobit imala i zemlja, ali i njegova porodica koja dobro ekonomski razmišlja - ističe Đuričin.

Vlasnik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže da svaki investitor koji razmišlja o Srbiji kao destinaciji za ulaganje više neće imati iskrivljeno mišljenje o nama.

- Kada investitori budu odlučivali da li da grade fabriku u Rumuniji ili kod nas, sigurno će više pažnje posvetiti srpskom tržištu jer znaju da je prvi reket sveta iz Srbije - naglašava Spasojević, i otkriva da u Novaku vidi budućeg biznismena.

- Verujem da će tek kada Novak završi igračku karijeru krenuti stopama biznisa i da će njegovi pravi rezultati za srpsku ekonomiju tada doći do izražaja u velikoj meri - zaključuje Spasojević.

Ipak, profesor na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec ističe da investitori dolaze u zemlje gde mogu da zarade i da tu odlučuje razum, a ne prijateljstvo.

- Za investitore je suština da zemlja u koju ulažu ima dobar poslovni ambijent, uslove i regulativu. Novak Đoković kao predstavnik naše zemlje može da pomogne imidžu Srbije, ali ne može da bude odlučujući faktor za investitore - rekao je Zec.

- U halu samo ove fabrike uloženo je 60 miliona evra. U njoj će na 180 robota raditi 300 ljudi. Ovde će se proizvoditi 60 pozicija za novi model - kaže Dragutinović.

Potpredsednica Vlade rekla je da će i autoput do izlaza na Koridor 10 biti završen do kraja godine. Aleksandar Ljubić, sekretar Ministarstva ekonomije, naveo je da sedam komponentaša u Kragujevcu radi velike delove i da su nezamenljivi.

- Jedna grupa domaćih kompanija već se uključila u posao sa „Fijatom". U Srbiji postoji još 120 kompanija iz sfere automobilske industrije koje mogu biti dobavljači drugog i trećeg reda - istakao je Ljubić.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović najavio je da će putevi i mostovi, bitni za dobavljače, biti završeni do 15. marta. A dok mašine za stotine hiljada kvadratnih metara hala u Kragujevcu ubrzano stižu, italijanski menadžeri ukazali su gostoprimstvo malim nezvanim gostima, psima lutalicama. Četvoronošci su juče dočekali goste iz vrha države i grada lavežom i njuškanjem, a onda i umiljavanjem.

Kako Press saznaje iz izvora koji učestvuju u pregovorima, zbog novonastalih problema Vlada razmatra i povećanje PDV-a.

- Premijer Mirko Cvetković je ovu meru najavio tek posle izbora, ali MMF traži momentalno stezanje kaiša - navodi naš izvor, i dodaje da je to mera koja će izazvati manje negativnih efekata nego kresanje plata i penzija.

- Plate i penzije u javnom sektoru neće se dirati, ali se mora naći način da se prihodna strana budžeta poveća - kaže naš sagovornik.

MMF brine i to što će privreda stagnirati, pa traži od Vlade da jasno definiše način za popunu državne kase.

- Takođe, već od narednog meseca iz budžeta će se izdvojiti sredstva za pokrivanje gubitaka smederevske železare, što dodatno otežava pregovaračku poziciju Srbije - kaže izvor Pressa.

U tehničkim razgovorima sa MMF-om, predstavnici Vlade Srbije pokušali su da objasne i značaj izdvojenih sredstava za dokapitalizaciju Komercijalne banke, ali i celokupnu sanaciju bankarskog sistema. Kako saznajemo, neki napredak je ipak postignut jer je MMF juče uvažio situaciju u evrozoni koja se odražava i na Srbiju, i spreman je da za ove potrebe dozvoli izdvajanje 50 miliona evra iz budžeta. Međutim, tako se minimalno smanjuje budžetska rupa sa 800 na 750 miliona evra.

Sagovornik Pressa kaže da MMF predlaže da deo ove sume Vlada nadoknadi tako što će skresati investicije.

Ekonomista Goran Nikolić navodi da ni same banke ne veruju da je jak dinar održiv.

- Nema novih priliva u zemlji, ekonomska kriza je u jeku, a imamo i veliki deficit budžeta. Takva situacija se odražava i na nestabilan kurs - kaže Nikolić i dodaje da ga ne čudi što prodaja državnih zapisa nije zaustavila pad vrednosti dinara.

Profesor Ljubomir Madžar kaže da će dinar i dalje slabiti.

- Ne vidim da bi dinar uskoro mogao da počne da jača. NBS nema sredstava za veću intervenciju, a i sama država ima dosta velike devizne obaveze koje pristižu za servisiranje - kaže Madžar.