Cela drama na jezeru dogodila se nekoliko kilometara od najbliže obale i trajala je više od pet časova.

Radojko Boranijašević i Miša Drulović u samo predvečerje pošli su brodićem da odnesu lekove teško obolelim meštanima u selu Amzići, supružnicima Milanu (85) i Miroslavi (75) Drulović, u selu Amzići, uz zaleđeno Zlatarsko jezero, inače roditeljima Miše Drulovića.

Pravili vodeni put

U jednom momentu Radojko je propao kroz led na sredini jezera, gde je dubina najmanje dvadesetak metara, i to se sve događalo na više od 20 stepeni ispod nule. Boranijašević je zaposlen u Rezervatu prirode „Uvac", i jedno od osnovnih zaduženja mu je da upravlja brodicama i čamcima na ovom jezeru.

Kako su nam juče ispričali Radojko i Miša, njihov brodić se na mestu koje ovde zovu Đokića livade, na oko dva kilometra od Kokinog Broda, nasukao na velike sante leda, polomio kormilo i ostao zarobljen na sredini zaleđenog jezera.

Radojko priča da su pokušavali veslima da razbiju dvadesetak santimetara debele sante leda i da nekako prokrče vodeni put do sela Amzići, gde su ih čekali bolesni meštani da im predaju lekove.

- Razbijajući led, u jednom trenutku izgubio sam ravnotežu, pa sam se obreo u ledenoj jezerskoj vodi. Sačuvao sam prisebnost, iako svestan da sam smrti gledao u oči. Imao sam i sreće da me brodski motor, koji je radio, nije dublje povukao pod led. Srećom, Miša mi je pomogao i spasao mi život - priča uzbuđeno Radojko.

Miša Drulović kaže da je Radojko nekoliko puta izronio na površinu, ali je bio priseban i u jednom momentu mu je doviknuo da mu baci sajlu za sidrenje.

- Uspeo sam poslednjim atomima snage da ga pomoću sajle privučem do pramca čamca i nakon više pokušaja Radojko je uspeo da se popne na brodić. Srećom, u kabini brodića bilo je toplo, pa je skinuo mokru odeću. Umotao sam ga u nekakav džemper i jaknu i pozvao pomoć - ispričao nam je Miša Drulović.

Rendžeri iz rezervata „Uvac" u Kokinom Brodu su po velikom snežnom nevremenu krenuli u veliku neizvesnost - da izbave brodić „Uvac" sa sredine Zlatarskog jezera, izlažući sebe opasnostima da voze svoj čamac po zaleđenom jezeru i da i oni propadnu u ledenu vodu.

Bitka s vremenom i ledom

Nebojša Popović, koordinator rendžerske službe u rezervatu prirode „Uvac", kaže da su se puna tri sata probijali kroz zaleđeno jezero pokušavajući da dopru do brodića i Radojka i Miše, rizikujući da i sami budu zarobljeni na ledenom jezeru.

- Prethodno je rendžer Goran Bjelanović puzeći pedesetak metara po ledu uspeo da uzme motor iz jednog ledom zarobljenog glisera rezervata, pa je nas petoro sa čamcem jednog od meštana vodilo iscrpljujuću bitku sa vremenom i ledom koji je okovao jezero, probijajući se do brodića „Uvac" - kaže Popović.

- Preuzeli smo Radojka i Mišu. Imali smo mnogo sreće prilikom povratka jer smo se opet probijali kroz debele sante leda. Temperatura je bila ispod minus 20, ali uspeli smo da se domognemo obale - ispričao je Nebojša Popović, koordinator Rendžerske službe u Rezervatu prirode „Uvac". 

Miroslav Pešić, direktor DP „Velmortrans plus", u čijem je vlasništvu stanica, kaže da je bio primoran da donese ovu odluku.

- „Nišekspres" od maja prošle godine našoj stanici nije platio ni dinara. Po fakturama do kraja januara duguje nam više od 3,6 miliona. Zbog toga sam na vreme obavestio ovog prevoznika, ali i Sektor za drumski saobraćaj, da ćemo od 7. februara ovom prevozniku naplaćivati staničnu uslugu u gotovini. Sa svim ostalim prevoznicima imamo korektno poslovanje. Jedino sa „Nišekspresom" mučimo muku. Oni neće ni da potpišu ugovor sa „AS Ćuprija", niti da nam ustupe karte za prodaju, niti da nam isplate bar deo velikog duga. Sa Nišlijama smo vodili sudski spor koji smo dobili, a presuda je nedavno postala pravosnažna - ističe Pešić.

Autobuska stanica u Ćupriji tranzitna je za sever i jug. Kroz nju su dnevno prolazila 22 do 23 autobusa iz Niša. Skoro 50 odsto ukupnog prometa ćuprijske stanice do sada je ostvarivao „Nišekspres". Pešić objašnjava da ih je zato neizmirivanje obaveza Nišlija katastrofalno finansijski ugrozilo. Dvadesetak radnika primilo je juče tek drugi deo avgustovske plate.

U ovoj svojevrsnoj rašomonijadi ceh plaćaju putnici koji veoma često koriste autobuse „Nišekspresa".

Milica Radosavljević (51) kaže da su se obraćali mnogima, ali do sada bez ikakvih rezultata. Živeli su, kaže, u stalnom strahu da će im isključiti struju, jer se zbog kamata dug uvećao na više od 500 evra.

- Jedinica „Kraljevske lisice" bila u našoj kući 42 dana. U pomoćnom delu kuće postavili su radar za odbranu Čačka i Kraljeva. Koristili su struju i telefon, zapisano je stanje na strujomeru da bi se znalo koliko su potrošili. Kada je radar pogođen, vojska nam je ostavila potvrde i za telefon i za struju - kaže Milica.

Posle rata, „Telekom" je otpisao dug za telefon, ali je ostao ogroman račun za struju. Išli su Radosavljevići više puta u čačansku „Elektrodistribuciju".

- Mislili smo da će se i to rešiti, ali samo su se kamate gomilale. Išli smo u ED „Čačak", gde nam je prvo rečeno da nemamo ništa od te potvrde, da dug treba da plate Milošević i država. Za ovih 12 godina jedino smo uspeli da napravimo reprogram, tako da smo do sada otplatili više od 20.000 dinara, ali je ipak ostao dug od oko 50.000 dinara, na koji opet ide neka kamata. Plaćali smo koliko smo mogli mesečno - kaže Milica, koja je ostala bez posla u čačanskom BIP-u, kao i njen suprug Predrag (57) u „Hidrogradnji".

Radosavljevići kažu da po reprogramu plaćaju oko 5.500 dinara mesečno, iako prema njihovoj računici ne troše ni polovinu od toga.

Milica kaže da ih je pre dva dana pozvao čovek koji se predstavio kao major Pavlović i najavio da će doći u Čačak.

- Obećali su da će najzad država izmiriti svoj dug. Kažu da je to za njih mali novac, ali za nas nije. Neko je ipak mogao da nas se seti za sve ove godine. Mi više ne možemo ovako - kaže Milica Radosavljević.

Kanjon Vladikine ploče jedan je od najzagonetnijih delova Stare planina o kom se ispredaju mnoge legende i priče, od kojih dobar deo vekovima podgreva maštu tragača za zlatom. Ceo masiv kanjona je krečnjačkog porekla, zbog čega postoji ogroman broj pećina od kojih mnoge još nisu istražene.

Krajnje rizičan poduhvat

Ulaz u pećinu visok je skoro 20 metara. Pećina je ogromna, a njena dubina nikada nije istražena do kraja. Ipak, po nekima ona je duboka oko 700 metara, a neki pak kažu da prelazi i dva kilometra. Sam ulaz u pećinu veoma je nepristupačan. Do njega se može sići sa puteljka koji se nalazi na nekoliko stotina metara iznad ulaza u pećinu, ali je reč o krajnje rizičnom poduhvatu jer ovaj teren zbog ogromnog broja zmija otrovnica, ne bez razloga, nazivaju i „carstvom poskoka". Najlakše je ipak doći rekom u vreme kada je vodostaj Visočice nizak, a ulaz u pećinu nalazi se osamdesetak metara iznad reke.

Prema Tošićevim rečima, do ovog neverovatnog otkrića došao je potpuno slučajno.

- Glavu „vladike" video sam na oko 300 metara od ulaza, u levom kanalu pećine koja još nije potpuno ispitana. U jednom trenutku stao sam da se odmorim i hteo sam da fotografišem svod pećine, koji je veoma visok i učinio mi se zanimljivim. Kada sam video šta sam slikao nisam mogao da verujem svojim očima. Na fotografiji je bila ljudska glava. Isprva sam se prepao, jer u dubini pećine slikati ovakav prizor ne dešava se baš svaki dan. Pomislio sam da haluciniram. Kroz glavu mi je svašta prošlo, ali kada sam se pribrao, ostao sam skamenjen pred prizorom - priča Srđan.

Nisu verovali svojim očima

On napominje da je deo masiva svoda pećine, površine nekoliko kvadratnih metara, neodoljivo podsećao na portret nekog srednjovekovnog vlastelina.

- Prizor je bio toliko neverovatan da niko od članova ekspedicije nije mogao da veruje svojim očima. Jednostavno, kao da se neki vrhunski vajar popeo skelom na svod pećine i isklesao glavu „vladike", kako smo je spontano nazvali. Autor ovog neverovatnog dela je priroda, pa je zbog toga i toliko savršeno - kaže Tošić, koji je obišao sve pećine u pirotskom kraju, a i aktivni je član Planinarskog društva „Vidlič" iz Pirota.

Za samu pećinu se pretpostavlja da je stara najmanje 25.000 godina. Na 87 metara od ulaza u nju svojevremeno su otkriveni i ostaci misteriozne građevine, koji su vremenom potpuno uništeni. Ceo masiv je prepun pećina, a u jednoj od njih, u kojoj su pronađeni skeleti, analizom na našim institutima utvrđeno je da potiču iz 220. godine pre nove ere. 

Dr Ljiljana Arsenijević, direktorka kuršumlijskog Doma zdravlja, kaže da će uraditi sve potrebne analize i znati konačnu dijagnozu povrede tek pošto se Stojanka malo oporavi od svega što ih je zadesilo.

Sklupčani na krevetima

- Noga joj je otekla i videćemo o kakvoj je povredi reč. Tijanići su potpuno iznemogli i iscrpljeni, jer im je u međuvremenu ponestalo hrane, pa su poslednja dva dana živeli na čaju i mešenom hlebu. Oni su sklupčani na krevetima, u hladnoći, čekali spas - kaže dr Ljiljana Arsenijević.

Stojanka, kao i njen sin, zbog iscrpljenosti nije u mogućnosti da priča. Isprekidano je rekla da je pre dva dana primetila oteklinu i da je samo legla u krevet i više nije ustala.

- Pomislila sam da nam se loše piše, jer nikako nisam mogla da se pomerim. Najveću nemoć osećala sam što ne mogu da pomognem Stanimiru. Tako smo ležali u krevetima i molili se za pomoć nebeskim silama - kaže vidno iznemogla starica, koja je više dana živela u potpuno zavejanoj kući, odsečena od sveta.

Oni imaju rođake na kraju sela, ali se niko nije usuđivao da ih obiđe, jer je sneg na ovom području premašio dva metra. Na kraju je jedan rođak pozvao Štab za vanredne situacije i počela je akcija spasavanja.

Prekjuče oko 14 časova počelo se sa probijanjem puta do kuće Tijanića. Tek u 20.30 uspeli su da dođu do njih. Medicinski tehničar, koji je bio u ekipi, kaže da je bilo izuzetno hladno i u kući, jer niko nije ložio vatru. Uz to je i dalje padao sneg, pa su se opet stvarali nanosi na putu koji je očišćen. Zato se posle unošenja Tijanića u vozilo Hitne pomoći ponovo prvo čistio sneg, pa je tek tada vozilo moglo da krene. U Kuršumliju su stigli nešto posle 23 sata.

Predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević, koja je posetila Stojanku i ostale u kuršumlijskom stacionaru, kaže da je prethodnih nekoliko dana iz udaljenih sela opštine evakuisan veći broj bolesnih iz zavejanih kuća i prebačen u stacionar Doma zdravlja.

- Mnogi od njih su spaseni u poslednjem trenutku zahvaljujući velikom angažovanju spasilaca i lekarskih ekipa. Želela sam ovom posetom da im poželim brzi oporavak i da im ulijem nadu da će uskoro oporavljeni moći da se vrate svojim kućama - izjavila je predsednica opštine.

Pored problema sa evakuisanjem ugroženog stanovništva, kuršumlijski Dom zdravlja, u kojem je 20 postelja, trenutno ima 27 pacijenata. Reč je o meštanima planinskih sela koji su evakuisani i koji pored hroničnih oboljenja imaju i tegobe zbog hladnoće i gladi.

Ponestaje hrane

- Te kuće su potpuno zavejane, a hrana im ponestaje. Zato su zdravstveno ugroženi. Apelujemo na okolne zdravstvene ustanove da prime naše pacijente i da ih zbrinu - moli dr Arsenijević.

On je dodao da će tokom popodneva obići planinska područja duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, gde ima dijabetičara, obolelih od tumora i hroničnih bolesnika. 

- Narednih 48 sati intenzivno će se raditi na tome da se reši problem leda na Ibru i Dunavu - izjavio je juče načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić.

Nema plovidbe Dunavom

Na deonici Dunava od Kostolca do „Đerdapa 1", dugoj 160 kilometara, od prekjuče je zabranjen brodski saobraćaj.

- Led je velika opasnost za brodove. Od Kostolca do Golupca i Velikog Gradišta, od 30 do 50 odsto površine Dunava pokriveno je ledom, dok je na deonici do Đerdapa njegova pokrivenost čak 100 odsto - rekli su u Lučkoj kapetaniji u Velikom Gradištu.

Procenjuje se da će se narednih dana na Dunavu formirati delimični ledostaj. Na Velikoj Moravi sa pritokama očekuje se delimični i potpuni ledostaj, a na Savi se očekuje povećanje gustine ledohoda sa pojavom delimičnog ledostaja.

U Srbiji ima tri ledolomca, dva u Novom Sadu i jedan u Beogradu, ali direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović je rekao je da još nemaju potpisan ugovor o angažovanju sa vlasnikom ledolomaca. Tri ledolomca „Vučevo", „Čakor" i „Petrovaradin" vlasništvo su novosadskog preduzeća „Dunav grupa agregati", koja je potvrdila da ugovori nisu potpisani tri godine i da su njihovi brodovi spremni.

Mrazevi stvaraju velike teškoće pa je u Nišu juče oko 4.000 domaćinstva ostalo je bez struje zbog kvara na Trafo-stanici „Centar". Nišlije u širem centru grada i u nekoliko naselja ostali su i bez grejanja zbog prestanka rada podstanica za daljinsko grejanje. Niško preduzeće „Jugoistok" navelo je da je na području „Elektrodistribucije Leskovac" bez struje nekoliko naselja u opštinama Vlasotince i Surdulica.

Zaječarci čekaju mazut

Zaječarci čiji su stanovi priključeni na centralno grejanje preko kotlarnica u Pivari i Ključu, zbog nedostatka mazuta ostali su bez grejanja prekjuče posle podne. Grejanje u naselju Ključ juče je u prepodnevnim satima normalizovano, ali su ostali delovi grada čekali dolazak mazuta.

Autobuski saobraćaj zbog obilja snega u mnogim delovima zemlje obavlja se uz puno problema. Juče ujutro je ponovo obustavljen saobraćaj na regionalnom putu Gornji Milanovac - Pranjani, čime je i deset sela suvoborskog kraja ostalo odsečeno. Nije bilo ni autobuskog saobraćaja za Gornje Branetiće pod Rajcom ni za Boljkovce ni Lalince.

Ekipama koje raščišćavaju sneg i led priključuje se i vojska. Pripadnici Vojske Srbije čistili su sneg u Kragujevcu, Gornjem Milanovcu Leskovcu i Kraljevu.

Na odeljenja ortopedije i dalje u velikom broju stižu pacijenti sa prelomima kostiju usled pada na snegu i ledu. Tako je u Urgentnom centru valjevske bolnice prekjuče 25 pacijenata zatražilo pomoć zbog povreda nastalih posle padova na snegu i ledu.

Savet za bezbednost Leskovca otvorio je juče sklonište za promrzle građane u holu Kulturnog centra. Tu im se nudi čaj, šalovi i rukavice, radijatori su topli, a građani pomoć mogu da potraže od 9.00 do 21.00.

Zoran Tomić, direktor JP „Grad", kaže da je jedini razlog što taj deo ulice od raskrsnice puta Loznica - Banja Koviljača i Ulice Republike Srpske nije asfaltiran jer je tu gasna instalacija koju je „Loznica-gas" postavio u putno zemljište, a zakon o javnim putevima takvu mogućnost ne dozvoljava.

- Nadzorni organ je tražio izmeštanje instalacija ili njihovu adekvatnu zaštitu, pa smo „Putevima Srbije" poslali obaveštenje da su gasne instalacije bezbedne i zaštićene na pravi način. Dat je nalog izvođaču radova da se posao završi i kada se vreme prolepša taj deo ulice biće asfaltiran - kaže Tomić.

U preduzeću „Loznica-gas" kažu da taj deo gasne instalacije ima upotrebnu dozvolu, instalacije ne idu duž puta, već popreko, na dovoljnoj dubini ispod kolovoza i sve je urađeno kako treba. Dok se otklanjao razlog za neasfaltiranje, ova deonica uzela je i uzima danak vozačima, naročito u noćnim satima.

Za glad Marija mnogo ne brine, jer komšije i sestra iz Beograda donesu ili pošalju hranu. Međutim, oronula i zapuštena kuća, sa improvizovanim vratima od kartona i šperploče, teško se na minus 20 može zagrejati bagremovim granama koje je Marija sakupila po obalama Morave.

Neizvesna sudbina

- Spavam u kaputu i kapi i pokrijem se svim što imam. Ložim granje, ali više mi je hladno nego toplo, pa prigrlim ovu kučad koju imam da me malo greje. Svake godine se plašim da se ne smrznem, a jednog dana će se i to dogoditi ako mi neko ne pomogne da ovu kuću popravim. Bar da vrata stavim, da ne duva sa svih strana - kaže Marija, koja sa svoje 44 godine izgleda kao starica koja je odavno prevalila šezdesetu.

U kući na svakom koraku vide se tragovi siromaštva i nemoći. Na krevetu i pored šporeta leže kokoške i potpuno nepokretna patka, stara više od deset godina. U štali koze, koje su kao i Marija više gladne nego site. Komšije, kojima je Marija zahvalna na pomoći, kažu da često hranu, koju joj daju za životinje, Marija koristi za sebe. Znaju da poneki dinar zaradi i od sakupljanja i prodaje gvožđa, ali se plaše da ovu „sibirsku zimu" Marija neće preživeti, ako joj neko od nadležnih ne pomogne.

Komšinica Branka Vukašinović kaže da ode svako jutro da vidi da li je Marija živa i da joj odnese nešto hrane.

- Živi pored jedne sveće, jer joj je struja isključena više od 25 godina. Ima samo jednu pumpu u dvorištu, a i ona je sada zaledila. U ovakvim uslovima teško će preživeti zimu - kaže Branka, koja, iako i sama bolesna, gleda da Marija bar ne bude gladna.

I Svetlana Maksimović, koja se u Konjeviće doselila pre dve godine, kaže da ne može da veruje da niko od državnih i gradskih institucija ne reaguje na Marijinu tešku situaciju.

- Njena sudbina je neizvesna. Zar treba da umre, pa da društvo reaguje? - pita se Svetlana.

Ne može da brine o sebi

Komšije kažu da su nadležni iz Centra za socijalni rad dolazili samo dok je sa Marijom živela i njena sada petnaestogodišnja ćerka.

- Od kada su joj oduzeli dete, pre 5-6 godina, koje je sada kod njene sestre u Beogradu, nismo videli da je iko došao da vidi u kakvim uslovima živi. Ona ima pravo na hranu iz Narodne kuhinje, ali kako da ode po ovom snegu i ledu do punkta Narodne kuhinje u Ljubiću, koji je udaljen četiri kilometra? Njena sestra je jesenas tražila od Centra bar drva za zimu i obećali su joj, ali ništa nije bilo od te pomoći. I gradskim vlastima smo se obraćali, ali niko nikada nije došao do Marije. Osim kuće, ona ima i nešto zemlje, ali kako ona to da obrađuje? Marija je dobra i mirna osoba, ali ne može da se brine o sebi - kažu komšije. 

- Otkud vi, ljudi! - iznenadio se Žare.

Vatrogasci su mu objasnili da su dobili poziv od njegovog prijatelja Stojana Novakovića i da ga niko nije video već 15 dana.

- Tu sam. Imam drva, nije mala šuma, grejem se, spremam ovo što imam hrane. Živ sam i zdrav. Jedino mi nedostaje duvana - rekao je Žare, iznenađen „upadom" vatrogasaca.

U zemunici, ne većoj od dva sa tri metra, ukopanoj i obloženoj brvnima, nalaze se dva kreveta na sprat, sto, nekoliko stolica i peć bubnjara. Peć su on i njegov prijatelj napravili od starog kazana za bojler. Pošto su se uverili da je Žare dobro i nakon razmenjenih nekoliko rečenica, vatrogasci su mu ostavili nekoliko cigareta, a onda su krenuli nazad.

Inače, Žare ima dva sina koji žive u Beogradu. Sa njima se video posle 25 godina i to prošlog leta, kada su došli da ga obiđu na Vrutcima. Od tada više nije imao kontakt sa njima.

Radmila Dimić, direktorka Škole za obrazovanje odraslih u Prokuplju, ističe da po zakonu niko ne može da se zaposli ako nema završenu bar osmogodišnju školu.

- Otuda poslednjih meseci i povećan broj kandidata koji upisuju školu, jer se u pojedinim fabrikama otvorila mogućnost za zapošljavanje fizičke radne snage, ali je i za to neophodan uslov završena osnovna škola - kaže direktorka Dimić.

Ona ističe da je kroz razne programe država omogućila da se odrasli doškoluju, ali je svest o neophodnosti obrazovanja i dalje na niskom nivou.

- Prema našem planu i programu, za jednu godinu polaznicima se pruža mogućnost da završe dva razreda. Pored toga, školovanje je potpuno besplatno, a po završetku osmogodišnje škole mogu da upišu i bilo koju srednju školu - dodaje direktorka.

Ove godine upisano oko 130 đaka, što je daleko veći broj nego prethodne godine.

Prema statističkim podacima Toplički okrug, u koji spadaju Prokuplje, Kuršumlija, Blace i Žitorađa, sa 8,71 odsto nepismenih zauzima jedno od prvih mesta Srbiji.

Vozač „Niš-ekspresa", Zoran Milojić satima je sa putnicima bio u autobusu zaglavljenom u snegu.

Ni napred, ni nazad

- Krenuli smo iz Galibabinca ka Nišu, ali nakon desetak kilometara sneg nas je zavejao. Snežni nanosi su bili svuda oko nas, nismo mogli da krenemo ni napred, niti da se vratimo nazad. Bilo je veoma hladno, sigurno 20 stepeni ispod nule. Pomislio sam da ćemo se svi smrznuti u autobusu, pa smo odlučili da krenemo pešice. Išli smo tako skoro dva kilometra, kada smo ugledali vatrogasce koje su u pomoć pozvali naši dispečeri - priča Milojić.

Putnici iz autobusa kažu da su spaseni u poslednji čas.

- Nekoliko sati sedeli smo u autobusu koji je bio zarobljen u snegu. Onda smo rešili da krenemo peške, jer je bilo sve hladnije. Pešačili smo po mećavi, mislili smo da ćemo se posmrzavati. Vatrogasci su uspeli da se probiju do nas. Ne znam kako bismo se izvukli da oni nisu došli.

 Snežni smetovi na pojedinim putnim pravcima vaći su od dva metra pa saobraćajna mehanizacija radi danonoćno kako bi se omogućio pristup selima u planinskim područjima. Najugroženiji su stari i bolesni jer se lekarske ekipe veoma teško probijaju do njih.

Direktor svrljiškog Doma zdravlja dr Dragan Budimirović ističe da lekari pokušavaju da stignu i do najudaljenijih sela.

- Imamo pacijente na hemodijalizi do kojih smo morali da se probijemo. Kamion nam je očistio put do Drainca, gde smo preuzeli jednog pacijenta, a moramo da stignemo i do Željeva gde takođe imamo bubrežnog bolesnika. U Grbavču nam je jedna trudnica koja u svakom trenutku može da se porodi, pa i do tamo moramo neprestano da put čistimo. Jednog čoveka u Davidovcu je ujeo pas, njega smo morali takođe da zbrinemo. Imali smo i jednu devojčicu sa povredom zgloba koju smo prebacili do bolnice. Priskočili smo u pomoć i ljudima iz Galibabinca koji su krenuli da sahrane pokojnika, pa su se zaglavili u snegu. Sve su nam ekipe na terenu, situacija je veoma teška - kaže Budimirović.

Predsednik opštine Ražanj Dobrica Stojković traži pomoć države jer je ova lokalna samouprava iscrpla sve mogućnosti da se sama izbori sa posledicama nevremena.

Pešačio osam kilometara

- Očekujemo da se i nama pruži novčana pomoć kao što je to učinjeno na jugu Srbije. Koliko god da čistimo puteve stvaraju se novi smetovi, a u nekim selima povremeno nestaje struja. Najteža je situacija u selima Crni Kao i Grabovo jer tamo čim očistimo, napada novi sneg. U selu Međare povremeno nestaje struja - navodi Stojković.

Neki od lekara i medicinskih sestara iz Ražnja juče nisu mogli da dođu na posao. Međutim, Miodrag Milojković nije bio među njima.

- Pešačio sam osam kilometara od sela Šetka gde živim do Ražnja gde radim. Sneg je prekinuo saobraćaj i jedino sam mogao pešice da dođem, a još ne znam kako ću da se vratim - kaže Milojković.

Aleksinac se bori sa posledicama snežne mećave. Škole ne rade, a zavejani putevi onemogućavaju prilaz mnogim selima. Lekari aleksinačke Hitne pomoći kažu da je najgore na području sela Bradarac i Loćike.

- Dokle možemo idemo kolima, pa onda nastavljamo pešice. Jedva smo se probili do Bradarca kako bismo preuzeli jednog pacijenta kojeg smo morali da prebacimo u nišku bolnicu - kaže Dušan Jovanović, lekar Hitne pomoći u Aleksincu. 

Najbolje kod Kruševca

Na Toploj Mlavi kod TE „Drmno" nekoliko dana se javljao šaran, a sve zatvorene vode u Braničevskom okrugu su pod ledom. Na Peku se mestimično pecao skobalj, naročito u Klenju i Kruševici. Sitnija bela riba pomalo se lovila kod Svilajnca, dok se na dubljim mestima javljao i krupniji klen.

U srednjem Pomoravlju bela riba grize samo u velikim moravskim zimovnicima.

Na Rasini se javljao klen, pogotovo u Jablanici i kod Gornjeg Stepoša, a u Bivolju je krenuo i „nosonja". U zimovnicima na Zapadnoj Moravi kod Kruševca skobalj uprkos mrazu i snegu sve bolje grize, naročito kod Jasike i Kukljina, a dobrih ulova je bilo i na području Vrnjačke Banje, kod Gračaca, Stubla i Novog Sela.

Prošlonedeljni porast vodostaja Zapadne Morave pokrenuo je skobalja na kraljevačkim terenima, pa je ta riba uprkos mrazu i snegu radila i na mestima na kojima nije do sada nije hvatana, kao što su zimovnici u Obrvi, Miločaju i Grdici. Skobalj se lovio i na Ibru, naročito u Mataruškoj Banji i kod šumarske škole.

Kolubara kod Valjeva je porasla, ali je voda „snežava", pa skobalj grize slabije nego ranije. Solidnih ulova bilo je u Mlađevu, Divcima i Ćelijama, kao i kod Plavog mosta.

Na Drini kod Loznice sitna bela riba radi kod crpne stanice i Šepačkog mosta, a krupan skobalj se dobijao samo u Branjevu. Lepih ulova bele ribe bilo je i u Malom Zvorniku, ispod Starog mosta i u Donjem naselju, gde su se javljali skobalj i mrena.

Jezera u Timočkoj i Negotinskoj krajini su pod ledom.

Krupan skobalj kod Pirota

Ni na Bovanskom jezeru nema pecanja, a prazne su i obale na niškom delu Nišave. Međutim, hladno vreme nije sprečilo pripreme skobalja za mrest i jata ove ribe se već grupišu na ulivima Veternice, Vlasine i Jablanice.

Na Nišavi u široj okolini Pirota beležimo dobre ulove skobalja teških i do dva kilograma, naročito kod Bele Palanke, Dolca i Crvene Reke. Skobalj je uspešno hvatan i na Ginskoj reci, kod Činiglavaca i Obrenovca.

U Sirči se ovih dana temperatura spuštala do neverovatnih -23 stepena Celzijusovih. Smrznutog orla mišara primetio je Milan i pozvao Nikolu i Vladana da mu pomognu u spasavanju velike promrzle ptice, čije je stanište na obližnoj planini Kotlenik.

Oni su orla teškog oko tri kilograma, dugog pola metra, sa rasponom krila nešto više od jednog metra, ugrejali, osušili, nahranili i napojili, i ostavili da prenoći u toploj kući Vladana Vasiljevića.

Nakon toga dečaci su sa obližnjeg brda Čuka pustili orla na slobodu.

Nikola Kovačević, inače igrač kluba američkog fudbala Rojal krauns iz Kraljeva, rekao je da je srećan što su uspeli da spasu veliku i plemenitu pticu koja je bila potpuno smrznuta.

- Koliko je bio zaleđen govori i činjenica da smo mogli da ga onako ukočenog držimo i za kandže, iako je ovu pticu najbolje nositi držeći je za leđa ispod krila - kazao je Nikola.

On je dodao da je promrzlom orlu i jezik bio zaleđen kada je pronađen, a da je posle oporavka poleteo prema planini Kotlenik uz glasnu pisku.

- Kada smo ga izvadili iz kutije, skinuvši mu sa nogu kanap, poleteo je ka Kotleniku uz neopisivu pisku, kao da nam se na taj način zahvaljuje, a mi smo gledali za njim sve dok nije zamakao iza planine u svoje prirodno stanište - opisao je Nikola rastanak sa orlom.