20. 07. 2010

Press

Da li izumire visoka moda?

Ne, ako sudimo po upravo završenoj Nedelji mode u Parizu i prikazanim kolekcijama

Francuski dizajneri prikazali su svoj rad na prestižnoj nedelji visoke mode u Parizu, održanoj početkom jula, posle koje u medijima i među publikom ne prestaju priče o tome ima li visoka moda smisla. Gotovo niko ne može sebi da priušti haljine od vrtoglavih 70.000 evra i više, a uz to je većina tih stvari neupotrebljiva. Nedostižnih cena, sa šačicom klijenata i vrlo diskutabilnog uticaja, visoka moda i dalje je u žiži interesovanja i prva je na pariskoj javnoj sceni.
Kako to funkcioniše? Da bi moda mogla da ponese epitet „visoke", odeća bi trebalo da bude u potpunosti ručno izrađena u jednoj od 11 pariskih kuća registrovanih pri Udruženju dizajnera visoke mode. Svaka kuća mora da zapošljava najmanje 20 ljudi i da prikaže najmanje 75 dizajna u toku godine. Broj kuća koje su se u poslednje dve decenije prijavile u Udruženje, prepolovio se. Pjer Karden je u jednom trenutku imao gotovo 500 zaposlenih u, uslovno rečeno „krojačnici", osamdesetih godina prošlog veka taj broj je pao na 50, a danas ova kuća više nije registrovana.

Velika četvorka
Danas tim malim univerzumom vlada velika četvorka - Šanel, Dior, Živanši i Gotje. Oni sve više koriste visoku modu kao marketinški aparat za svoje profitabilnije „redi-tu-ver" i mirisne linije, kao i za linije asesoara. Nije teško primetiti kako to funkcioniše u praksi. Visoka moda ostavlja utisak da je vrlo luksuzna.
- Novac je nevažan. Nasuprot novcu koji izgubimo, stoji mnogo vrednija slika koju visoka moda ostavlja o nama. Pogledajte samo koliko pažnje privlače kolekcije. To je mesto na kome ste primećeni. Morate da ste tamo. To je mesto na kome pokrećemo svoje ideje, kaže Bernar Arno - vlasnik „Diora" i „Živanšija".
Žan-Žak Pikar iz sada propalog „Kristijan Lakroa", kaže:
- Bez obzira na to koliko ste uspešni, ne možete da zarađujete na visokoj modi.
Isto tako je i Žan-Pol Gotje posle održane nedelje visoke mode u Parizu uveravao novinare da tu nema zarade. Sam proces izrade, skup materijal i sati rada vrede toliko da je to teško izračunati, pa dizajneri jednu haljinu ne mogu da prodaju za 70.000 evra, koliko ona vredi, već za 50.000, što je prihvatljivije.

Ko su kupci?
I sada dolazimo do jednog zanimljivog pitanja - ko kupuje visoku modu. Stručnjaci procenjuju da za ovu odeću nema više od 300 kupaca na celom svetu, a većina ih dolazi iz Rusije, arapskih zemalja i Azije. Mnogi dizajneri nikada ne upoznaju žene koje kupuju njihovu odeću, neke su poznate po kodiranim brojevima, druge kupuju putem posrednika ili imaju račune u švajcarskim bankama. Ono što najviše iznenađuje je činjenica da kupci visoke mode nisu mlade, modno osvešćene žene, već evropske dame u godinama ili žene i rođake nekog šeika. Kod libanskog dizajnera Elija Saba kupuju klijenti poput jordanske kraljice Ranije i švedske princeze Viktorije. Galijanov šou posetili su kupci iz Hongkonga, sa Tajlanda i iz Indije.
- Dobrostojeći ljudi u tim zemljama imaju potrebu za prepoznavanjem i statusom. Visoka moda je, uz dizajn nakita, najbolji način da drugima pokažete kako pripadate privilegovanoj grupi, bez ijedne izgovorene reči - kaže Žan-Žak Pikar, savetnik u „Luju Vitonu".
Sve veći broj dizajnera teže opravdava troškove visoke mode, pogotovo za vreme ekonomske krize. Zato se okreću širem tržištu i zvezdama kako bi prodali svoju odeću. Najbolji primer za to je Lejdi Gaga za koju, između ostalih, kreira i Đorđo Armani.

Sve je to zezanje
Troškovi proizlaze u zavisnosti koliko je prestižan određeni komad odeće i koliko je vremena bilo potrebno da bi se on ručno skrojio. Trud je očigledan, a u tim komadima se vidi umetnički trud. Visoka moda je umetnost, arhitektura, laboratorija snova, kako je nazivaju neki - to nije prosečna odeća koju možete da nosite svaki dan, već su to neverovatne kreacije koje kao da su sišle sa druge planete.
Odeća koja ima prizvuk visoke mode trebalo bi da je nenosiva i da gotovo niko ne može da je priušti, ali glamuru i ekskluzivnosti se teško odupire. Ova moda funkcioniše po principu da nudi više nego što može da se plati. Na jednoj strani su oni koji kažu da će biznis propasti ako se nešto ne promeni. Na drugoj strani su oni koji kažu da će sve nestati ako se promeni visoka moda. Pjer Berže, bivši direktor „Iv Sen Lorana", kuće koja više ne kreira visoku modu, poprilično je skeptičan po ovom pitanju.
- Visoka moda je zezanje. Svako ko vam kaže da ona još nešto znači - izmišlja. Možete da vidite kako umire oko vas. Niko to više ne kupuje. Cene su previsoke. Pravila su besmislena. Ta moda pripada nekom drugom vremenu. Gde su današnji koturijeri (dizajneri visoke mode)? Pravi koturijer je neko ko je osnovao i vodi svoju modnu kuću. Niko to više ne radi.
Pitanje je zašto se one kuće koje su opstale ipak osmehuju? Delom zato što nam pružaju fantaziju, a u ovim vremenima to je upravo ono što je ljudima potrebno.