Atina 16. 03. 2010

Press

Grci besni, prete novim štrajkovima

Građani Grčke ogorčeni podizanjem poreza na dodatu vrednost, što je izazvalo poskupljenje svih proizvoda, prete novim štrajkovima i masovnim protestima

Grčka, čiji je budžetski deficit premašio 300 milijardi evra, juče je povećala porez na dodatu vrednost, što je izazvalo talas novih poskupljenja. Pored smanjenja plata u javnom sektoru i zamrzavanja penzija, povećanje PDV-a je građane Grčke ostavilo u očaju, tako da su sindikati zapretili novim štrajkovima i masovnim protestima.

Vlada desnog centra povećala je osnovni porez na promet sa 19 na 21 procenat. To je uslovilo talas poskupljenja na tržištu osnovnih prehrambenih proizvoda, goriva, kartica za prevoz, struje, vode, fiksnih i mobilnih telefona i kablovske televizije. Zbog povećanja PDV-a poskupela je i putarina za dva odsto.

Građani plaćaju ceh

Građani Grčke gnevni su zbog toga što oni plaćaju ceh krize. Generalni sekretar sindikata ADEDY Ilijas Iliopulos najavio je nove proteste.

- Sve te mere primoravaju nas na štrajkove, pitanje je samo da li pre ili posle Uskrsa - izjavio je Iliopulos, dodavši da će krajem meseca biti odlučen datum štrajka.

Sindikat ADEDY zastupa oko 500.000 radnika u javnim službama, a u Grčkoj ima ukupno pet miliona zaposlenih. Najavljeni štrajk će biti četvrti od početka ove godine.

Prošle sedmice, jednodnevni štrajk u javnom i privatnom sektoru doveo je zemlju u potpuni zastoj. U Atini su se sukobili demonstranti i policija, a u neredima je bilo nekoliko ranjenih, dok su specijalne jedinice morale da smire masu suzavcem i gumenim mecima.

Vlasti u Grčkoj pribojavaju se novih nereda, ali neće odustati od strogih mera štednje, kojima bi budžetski deficit trebalo da se smanji za četiri odsto.

Prva pomoć 25 milijardi

O situaciji u Grčkoj, čija je finansijska kriza opasno poljuljala vrednost evra, zajedničke valute 16 članica EU, juče su raspravljali i ministri finansija Unije.

Britanski list „Gardijan" objavio je informaciju da bi Grčka od EU mogla da dobije 25 milijardi evra pomoći, ukoliko joj to bude bilo potrebno. Glavna prepreka eventualnom dogovoru je Nemačka, čija se javnost žestoko protivi da ta zemlja učestvuje u pomoći Grčkoj, koja je godinama dostavljala nepouzdane statističke podatke o svom deficitu i zaduženosti, kršeći budžetske propise EU.

Inače, dva nemačka političara nedavno su čak predložila da Grčka proda nenaseljena ostrva u Egejskom moru, a onda i istorijske građevine, poput Akropolja, kao i umetničke predmete da bi platila dug. Taj predlog je premijer Grčke Jorgos Papandreu odbio.

Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren juče je naveo da je Evropska komisija spremna da iznese predlog o pružanju finansijske pomoći Grčkoj i o stvaranju mehanizma koji će biti iskorišćen ukoliko to bude neophodno, ali nije navodio koliko para će ta zemlja dobiti.

On je dodao da će ministri razgovarati o načinima za očuvanje stabilnosti evrozone, ne pružajući više detalja.   

(AG.)