01. 08. 2010

PRESS

70. rođendan Duška Dugouška

Ovih dana se proslavlja rođendan najpopularnijeg zeca na svetu, koji je svojim avanturama osvojio generacije klinaca, a i stigao u američki Kongres

Generacije koje su odrastale uz crtane filmove i danas, kada su već odrasle osobe, uhvate sebe kako često zaustavljaju daljinski na kanalu na kojem se prikazuju avanture njihovih omiljenih junaka iz detinjstva. Između ostalog, i Duška Dugouška.

Ovaj najpopularniji zec na svetu pomagao je majkama da nateraju svoju decu da jedu šargarepu, jer to radi i Duško. Istu stvar odigrao je i Popaj, a radilo se o spanaću, naravno. Ovih dana u svetu se obeležava jubilej, tačnije 70. rođendan Duška Dugouška, animiranog heroja čija popularnost traje do danas.

Šefe, koji ti je vrag?

Iako se kao godina rođenja Duška Dugouška navodi 1940, prvo njegovo pojavljivanje je bilo 30 aprila 1938. u crtanom filmu „Porky's Hare Hunt" u kojem Porki Pig kao lovac goni zeca. Već u ovoj epizodi Duško je pokazao osobine po kojima će postati prepoznatljiv i popularan animirani heroj, a to je izluđivanje i provociranje njegovih suparnika. Ipak, kao godina Duškovog pravog rođenja navodi se 1940, a mesto gde je popularni zec započeo svoj život je Bruklin. Te godine Duško je potpuno formiran kao lik kakvog ga i danas poznajemo, a debi uloga je bila u crtanom filmu „A Wild Hare". U njemu je prvi put izgovorio ono „Šefe, koji ti je vrag?" i ta rečenica će postati njegov najprepoznatljiviji zaštitni znak i stvar koju će ponavljati u svim budućim nastavcima. Takođe, u ovom filmu se pojavio u takođe tipičnom i prepoznatljivom kadru, a bilo je to žvakanje šargarepe dok postavlja pitanje Elmeru. Ovaj debitantski Duškov film režirali su Kal Denton i Ben Bags Hardvej, po kojem je slavni zec i dobio ime Bags Bani. Zanimljivo je da je u ovom debitantskom pojavljivanju Dugouško bio mnogo manji nego kasnije. Takođe, bio je i belji i više je ličio na pravog zeca.

Druženje sa Patkom Dačom

Epizoda ima gotovo identičnu temu kao i crtani film „Porky's Duck Hunt" iz 1937. godine. Dušku Dugoušku glas prvi put pozajmljuje Mel Blank, a za tu epizodu je karakterističan i Duškov smeh koji kasnije Blank ipak odlučuje da koristi samo kod crtanog junaka Pere Detlića. Kasnije su rad na avanturama popularnog zeca preuzeli Čak Džons i Hardvej. Oni su i transformisali Duška Dugouška. Krzno mu je bilo sivlje, a sam lik mnogo izraženiji. Takođe, od sporednog lika Duško je postao glavna zvezda naslova u seriji „Meri melodis". Duško Dugouško je predstavljen kao stidljivi šumski zec, koji gleda svoja posla i uživa u intimi svoje rupe sve dok ga neko ne uznemiri. Za razliku od gomile drugih crtanih likova, čiji se humor uglavnom bazira na begu od opasnosti, Duško se hladnokrvno suočava sa raznim uzurpatorima i, naravno, redovno ih nadmudri. Krajem četrdesetih godina Duško Dugouško postaje zaštitni znak čuvene kompanije „Vorner bros". Simpatični zec je od sporednog lika postao planetarna zvezda. Svoj definitivni oblik i zrelost Duško Dugouško dobija u filmovima Čaka Džonsa, i to pedesetih godina. Džons je taj koji ga spaja s Patkom Dačom u filmu „Rabbit Fire" 1951. godine. Partnerstvo neurotičnog i pohlepnog patka i Duška se nastavilo sve do danas.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Duško Dugouško postaje nacionalna ikona i dobija svoj TV šou, „Bugs Bunny Show"', u kojem predstavlja najslavnija ostvarenja „Vorner brosa". Poslednji bioskopski film „The False Hare" napravljen je 1964. godine. Od tada Duško gostuje u televizijskim emisijama i filmovima, ali je zlatna era bioskopskih filmova sa Duškom Dugouškom nažalost definitivno okončana.

Ortak sa Džordanom

Odsustvo Duška Dugouška sa filmskog platna trajalo je dve decenije, a onda se trijumfalno vratio na veliki ekran. Za ovaj veliki povratak Duška zaslužan je film „Space Jam" iz 1996. u kojem se pojavljuje uz tada najpopularnijeg sportistu na svetu, NBA košarkaša Majkla Džordana. Duško Dugouško se 1997. godine pojavio čak i na američkoj poštanskoj marki, koja je zauzela sedmo mesto na listi deset najpopularnijih američkih marki svih vremena.

B. ROSIĆ