18. 12. 2010

PRESS

StruČnjaci: Svaki pokušaj diktiranja cena na otvorenom tržištu osuđen je na propast

Monopolisti nisu krivi za pšenicu!

Rast cene pšenice i moguće poskupljenje hleba stavilo je pšenicu u sam centar interesovanja, kako političara, trgovaca, proizvođača tako i najšireg sloja stanovništva kojima je hleb osnovni prehrambeni proizvod

Ponovo se, po već ko zna koji put u poslednjih deset godina, pominju karteli, oligopoli, monopoli, velike kompanije i prevareni proizvođači. U izjavama i raspravama više se oseća politička ostrašćenost od realnih činjenica, stoji u najnovijem izveštaju Fonda za žito.

Tržište formira cenu

U ovom dokumentu, između ostalog navodi se i to da je pšenica berzanska roba i da je svaki pokušaj diktiranja cena na otvorenom tržištu, kakvo je naše, unapred osuđen na propast. Na cene jedino i samo u određenoj meri može uticati država, i to odgovarajućim intervencijama ili donošenjem adekvatnih propisa.

- Govoriti danas da je neko u žetvi hteo da prevari proizvođače i kupi jeftino pšenicu totalno je neozbiljno. Upravo je Vlada Republike Srbije u julu donela odluku da preko Direkcije za robne rezerve kupi 70.000 tona pšenice po ceni od 12.00 din/kg sa uključenim porezom na dodatu vrednost, i dok je trajala priprema odluke, pšenica je sa 11.00 din/kg poskupela na 13.00 din/kg i po toj ceni su je kupovali mlinari, domaći trgovci i izvoznici. Tvrditi danas da su svi oni hteli da prevare proizvođače isto je van zdrave pameti kao kada bi tvrdili da je Vlada svesno htela da prevari svoje proizvođače i ponudila cenu od 12.00 din/kg - kaže se u izveštaju.

Kako svet, tako i mi

Stručnjaci iz Fonda za žito tvrde i da je pšenica na domaćem tržištu samo pratila cene pšenice na svetskim berzama, uzimajući u obzir i zbivanja na regionalnom tržištu, pre svega Crnomorskom.

- Ako neko i dalje tvrdi da cenu pšenice kod nas diktiraju „monopolisti", onda se moramo složiti da su ti „monopolisti" stvarno moćni i da sa našom proizvodnjom, koja jedva prelazi 0.2% ukupne svetske proizvodnje, diktiraju cene i u Čikagu, Parizu, Budimpešti. I kada već govorimo o našim „monopolistima", da se dotaknemo i kukuruza. Ti prozvani „monopolisti" prodali su 700.000 tona kukuruza čija je isporuka u toku, po prosečnoj ceni od 15.00 din/kg, a sada taj kukuruz na domaćem tržištu kupuju po 17.50 din/kg. Toliko o uticaju monopola na tržište žitarica u Srbiji - navode u Fondu.