BEOGRAD 04. 11. 2008

Bogdan Tirnanić - Duh iz boce

PRAZNA SLAMA

„Slučaj Hrtkovci" jedna je od važnih stavki haške optužnice protiv Vojislava Šešelja: tužioci tvrde da je Vojvoda, mašući valjda pištoljem, iz tog sela proterivao Hrvate.

Voja to pobija: on ne spori da je pretnji bilo, ali dokazuje da su se time bavili aktivisti jedne druge stranke koja je delovala pod geslom da će svako ko u Srbiji podigne turski barjak ostati i bez barjaka i bez ruke. Nadam se da je Šešelj u pravu.

No, svejedno, Hrtkovci su postali važan toponim u njegovoj mentalnoj projekciji sveta. Kada je nekako saznao da izdajnici Toma Nikolić i Aleksandar Vučić nameravaju da u tom selu drže politički skup, on je svojim čaušima u Srbiji naložio da u isto vreme i na istom mestu zakažu sopstvenu promociju kako bi došlo do međusobnog sukoba uz podrazumevajući broj mrtvih.

Policija je ovog puta reagovala na vreme - kako bi sprečila pokolj, zabranila je oba mitinga. Što još ne znači da u Hrtkovcima nije bilo meteža. Niti znači da će „naprednjaci" odustati od tog sremskog sela. Radikali odlučno negiraju ovu teoriju zavere, označivši je kao još jednu izmišljotinu odbeglog Nikolića, tajkunskog sluge i agenta inostranih službi, koji je u svom rodnom selu izgradio kuću od 200 kvadrata vrednu pet miliona evra.

Razumem donekle ovu radikalsku emotivnu reakciju: njih boli što ih je napustio čovek koji ih je stvorio, i to često suprotno volji zatočenog lidera stranke, dotičnog Šešelja. Međutim, sve što preostali članovi SRS-a rade jeste isključivo opanjkavanje nevernog Tome. To je, ukoliko mene pitate, politički kontraproduktivno, sasvim samoubilački. Zar oni nemaju neka važnija posla?! Jer, dok je Nikolić bio zamenik opravdano odsutnog lidera, SRS je izrastao u pojedinačno najjaču partiju na srpskoj političkoj sceni, a sada će, kada je Šešelj učvrstio svoju lidersku harizmu, pasti na sedam odsto podrške biračkog tela, sa perspektivom da jednog bliskog dana neće ni preći izborni cenzus, pa će, samim tim, nestati iz ovdašnjeg političkog života.

Valjalo bi da se više posvete tom problemu. Pred njima je imperativni zadatak rekonstrukcije stranačke ideologije, koja zasad još opstojava na Šešeljevom projektu tzv. velike Srbije sa granicom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. To je, avaj, prevaziđen koncept. Ukoliko je ikada bio od bilo kakve političke relevantnosti. Nikolić i Vučić su ga se, osnivajući novu stranku, direktno odrekli. Broj članova te nove stranke (SNS) govori kako nisu usamljeni u tom stavu. A radikali? Crno im se piše ukoliko brzo ne okrenu ćurak naopako!

 

BOGDAN TIRNANIĆ