06. 02. 2012

Uroš Đurić - TRIBINA

Friziranje neuspeha

Kako je to odlično primetio komentator u jednom beogradskom nedeljniku - „... ima onih koji, iako nezlobivi po prirodi, priželjkuju neuspehe naših vrhunskih sportista, jer ne mogu da podnesu patriotsku dreku koja u domaćim medijima usledi posle svakog velikog uspeha na nekom evropskom ili svetskom prvenstvu...".

Ali to odavno više nije nikakva vest. Drugim rečima - sve je to već viđeno.

Sport je još u vreme socijalizma bio u funkciji propagandnog bildovanja jugo-patriotizma, koji je odranije bio poljuljan krvavim građanskim ratom koji se odvijao paralelno uz antifašističku borbu za slobodu i prateću revoluciju tokom Drugog svetskog rata. Uspesi sportista na međunarodnom planu su u rasklimatanoj jugoslovenskoj državi posebno došli do izražaja posle smrti voljenog Tita, kada je trebalo maskirati razorne posledice državnog bankrota iz 1982, čiji su krajnji efekti i doveli do konačnog sloma zajednice deceniju kasnije. Negde u to vreme je kreirana najodurnija, namenski osmišljena, kvazipatriotska pesmica znana kao „Od Vardara pa do Triglava...", od koje mi se i dan-danas povraća. Ta bljuvotina od srceparateljskih stihova koji uz narodnjačku melodiju makedonskog tipa iskazuju bezgraničnu ljubav prema sopstvenoj domovini koja se nedugo potom urušila u krvavim sukobima predstavljala je najbezdušniji oblik državnog nasilja. Doslovce niste mogli da živite od nje, niti da joj se usprotivite, jer ko god da je iskazao gađenje nad tom pesmom, bio je protivnik Jugoslavije, protivnik naroda lično!

Veoma često bi je neko zapevao kod osvajanja medalja na velikim takmičenjima, ili po dočeku sportista na aerodromima, za šta je obično bio zadužen lokalni folklorni ansambl, koji bi prethodno opleo kolce, da se ne zaboravi da su svi radni ljudi i građani potekli sa sela. Ja, koji sam se toga slabo sećao, a s obzirom na to da s lažnim patriotizmom nisam stajao baš najbolje, umesto originalnih Zaharovih stihova (Od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana, kao niska sjajnog đerdana, svetlim suncem obasjana, ponosito sred Balkana, Jugoslavijo, Jugoslavijo...), zapevao bih s ortacima svoje. Ispostavilo se da je ta nepopularna verzija proročanski ukrstila selo kraj Beograda koje je sudbinski odredilo tokove ovdašnje politike od raspada SFRJ naovamo i muški polni organ (Od Vardara pa do Surčina, protegla se moja k..čina), što je bilo, ako nikako drugačije, a ono makar simbolički, utemeljeno u realnosti.

Zloupotreba, pripisivanje, a pogotovo proglašavanje za uspeh svega i svačega jedan je od temelja političke propagande. Toga će uvek biti, to je boljka svih društava, počev od rodovske zajednice. Iskreno, ne vidim problem u tome što gomila ljudi voli da proslavi uspeh koji postižu pojedinci ili kolektivi koji zvanično nastupaju pod zastavom neke zemlje. Većina uspešnih sportista potiče iz klase eksploatisanih, retko eksploatatora. Takođe, većinu na ovoj planeti čine eksploatisani. Kada smo mi u pitanju, ovo je odvajkada sirotinjska sredina koja u retko kojoj oblasti savremenog života ima čime da se pohvali, pogotovo dostignućima u kojoj se prelamaju ključne odrednice društvenog razvoja. Na neki način nam je stavljeno do znanja gde nam je mesto. Veliki nam time poručuju - hteli ste da budete lideri Trećeg sveta? Izvolite - to su vam oblasti gde vam je dopušteno da se iskažete... To su klasne igre, nepisana pravila koja imate i u okviru jedne države kakva je Transatlantska Imperija, u kojoj je basket rezervisan za Afroamerikance, a bejzbol i fudbal za Hispanose. Pitajte „Roleks", „Najki" ili „Kiju" zašto Mats Vilander favorizuje Đokovićeve suparnike. Pitajte „Omegu" zašto je Majkl Felps, a ne Čavić, osvojio zlato u Pekingu 2008.

Mi imamo nešto drugačije, mada slične zaplete u okviru naše zajednice, koji nisu zasnovani na puti ili etničkom poreklu (osim u ekstremnim slučajevima), već na zavičajnim kombinacijama ili onima tipa - ko ima bolju šemu u vrhu vlasti. Obrni-okreni, stalno neko ponižavanje, koje se sve teže podnosi. Kažu da se još uvek dolazi noću pred muriju i čeka u redu za pasoše i lične karte. Dokle više, ima li kraja...

Kome li se u ovom trenutku nabacuje tender?