08. 01. 2012

Nedelja... Mihailo Medenica

Kako smo ugostili strane ambasadore

Istina je isplivala na površinu, i to Morave, one Velike, kraj koje pasu žirafe i turisti ostavljaju tragove prstiju na voštanom poprsju majke nacije i kantautorke Arkanovog testamenta - prevareni smo, odnosno prevaren je g. D. M. Palma, al' kad je prevaren član vladajuće klike, to je isto ko da je prevarena čitava nacija, jer Cesidova nepristrasna istraživanja govore da bi od pet miliona građana sa pravom glasa - šest miliona glasalo za njih

No, vratimo se temi. Gradonačelnik Jagodine, interpretator Betovenovih sevdalinki i Šopenov drugar s kik-boksa, priznao je da su mu dvojica zapadnih ambasadora, ne tako davno, garantovala dobijanje kandidature za članstvo u EU minulog decembra, a onda su ga/nas, da izvinete - zajebala ko Krka penzionere!

Ni po jada što su slagali to duševno koaliciono tropsko drvo, već što su to učinili na obali Morave, gde ih je, prema sopstvenom kazivanju, D. M. P. odvodio na intimne/poverljive razgovore.

Lično, obećao bih i mnogo više od mučenih ambasadora, s obzirom na pomenute okolnosti: noć, reka, gabaritna prilika u „spido" gaćicama koja poziva da u plićaku ohladimo... glave, recimo, i porazgovaramo o priključeniju Uniji.

U toj situaciji, rekoh, obećao bih da će Srbija koliko 2013. predsedavati Unijom, čiji bi administrativni centar naravno bio preseljen iz Brisela u Jagodinu, samo da izvučem guzicu iz tog pomoravskog procepa.

Mislim, odlično smo još i prošli ako nam se spoljna politika i lobiranje svelo na odvođenje diplomata u brzake, šumarke, livade i senike.

Pretpostavljam da je u toj konstalaciji snaga, na supertajnom sastanku u Vladi, svako zadužio po dva-tri ambasadora sa zadatkom da učini sve što je u njegovoj moći da od njih izdejstvuje obećanje, nalik onom koje su neimenovana dvojica dali ispod Palme na obali Mora(ve).

Ivica je svoje, sasvim sigurno, odveo na Nišavu, objašnjavajući im na tečnom engleskom (kojim dokazano vlada, samo ga zatucani Englezi ne razumeju, kao ni Francuzi Indirin dijalekt), kako je to maltene srpski Jordan, u kojem su osim njega „krštene" i Cecine trojke, koje su odlaskom u prestonicu narasle na jake petice, i da se tu, u svetoj vodi, moraju zakleti da će podržati kandidaturu Srbije, što su i učinili samo da odobrovolje zamenika premijera, ministra policije i prvog među jednakim socijalistima da prestane da se praćaka po plićaku, vičući:"Naturizam, mister ambasador, naturizam! Giv as kanidaturu, bre, ili neću da obučem kupaće gačice!"

Krkobabić dr Jovan je svoje ambasadore odveo kući, u Lepenski vir, sećajući se detinjstva u doba krede, kada je kao tek punoletni dečarac predlagao ujedinjenje svih homo sapiensa u svojevrsnu uniju, čim se još užarena ploča ohladi i formira kontinent kasnije nazvan - Evropa.

Premijer Cvetković je, pak, svoje strance dostojanstveno poveo u kabinet, tačnije, odveli su oni njega, ubeđujući ga da je ta velika kancelarija sa stolom i foteljom njegov kabinet, a ne ostava za metle u koju četiri godine uporno odlazi, tražeći od tetkica da mu podnesu izveštaje iz svojih resora. Nažalost, razgovori nisu trajali dugo, premijera je očekivao važan sastanak sa „mister properom" i Živadinom iz MMF-a, koji u slobodno vreme radi i kao mehaničar u garaži Vlade.

Naravno, najveći teret pao je na predsednička pleća, te je najlepši demokrata od Velikog praska naovamo zadužio najznačajnije ambasadore i odveo ih na najegzotičnije mesto u Srbiji - centralu stranke, u kojoj, prema predanju, žive mitska bića: Nada Kolundžija, Jelena Trivan i Dragoljub Mićunović, o kojima govori i Knjiga postanja: „Bi svetlost, a onda Dragoljub naplati dnevnice i od njegovog putnog naloga Bog sazda Jelenu Trivan i zabrani joj da govori, ali ona ne posluša, već kaza da na svetu ne postoji bolji ekonomski program od ovog kojeg ima Srbija. Bog se zbog toga naljuti i protera ljudski rod iz raja, što natera Kolundžija Nadu na večno lutanje od stranke do stranke"...

Dakle, predsednik je svoje tuce ambasadora odveo u sigurnu kuću za olako data obećanja, priredivši im pretpremijernu projekciju filma: „I EU i Kosovo u bratel majci", uručivši im monografiju izdatu u ograničenom broju primeraka: „Godišnji izveštaj VMA o zdravstvenom stranju predsednika republike - država je bolesna, a ne ja! Mogu da izguram još tri mandata uz blagu kijavicu"...

Naposletku, predsednik je diplomatama obzananio kako će 2012. proglasiti godinom beba, što nikako ne znači da se tek spremaju da nam „prave decu", već da će se ozbiljno pozabaviti socijalnim stanjem u državi, s obzirom na to da je seks zabava za sirotinju, a sirotinje će biti sve više, pa samim tim i beba.

Sve u svemu, još i nismo tako loše prošli - dobro nas ne izopštiše i s Balkana kad je D. M. Drvo preuzeo inicijativu u svoje nežne ruke!

Trebalo je da ih odvede u akvapark i spušta niz tobogan sve dok još čvršće ne obećaju podršku kandidaturi!

Barem bi današnje vajkanje zvučalo zabavnije: „Ne znam zašto su me slagali - zvučali su tako iskreno dok smo se držali za ruke i spuštali niz tobogan?! Ništa im, bre, nije sveto!"