14. 03. 2010

URBANA GERILLA... Branko Rosić

Sređivanje stvari u "Grand" kanjonu

Saša Popović iz „Granda" ne dozvoljava svojim ekskluzivcima žvakanje žvake... Saša Popović zabranjuje pirsing izvođačima u „Grandu"... Saša Popović naredio mladoj „zvezdi Granda" da mora da omršavi...

I baš je tako bilo poslednjih dana. Direktor „Grand produkcije" Saša Popović zabranio je pirsinge svim pevačima iz svoje producentske kuće. Prvo je naredio mladoj „zvezdi Granda" Darku Laziću da skine tri minđuše sa uha na „Grand festivalu". Dan posle toga, u lajv emisiji „Narod pita", u nedeljnom prajm tajmu, direktor Popović je naložio velikoj zvezdi ove kuće, pevačici Tanji Savić, da proguta žvaku, i to dok je program išao uživo.

Ne, Saša Popović nije direktor neke tamo firme u Singapuru - zemlji koja zabranjuje žvakanje žvaka, već je direktor najmoćnijeg preduzeća u srpskoj industriji zabave. Moćne svetske korporacije imaju svoje kodekse ponašanja, pa to važi i za „Grand" koji, da se ispravim, nije samo najmoćnije preduzeće u srpskoj industriji zabave, već je možda jedno i jedino, iako se i drugi tu i tamo još batrgaju.

Tako je to u kući „Grand", koja je postala toliko dominantna da se ponekad, pa i mnogo češće od ponekad, čini da druge zabave osim „Granda" u Srbiji ni nema. Ako smo 90-ih godina na TV Pink imali neki izbor, pa smo uz vesele note pratili serije „Simpsonovi", „Mućke", „Dosije iks", „Porodica Soprano"... danas nema mesta pluralizmu u svetu šarene zabave u Srbiji. Skoro čitav prostor je zauzeo program „Granda". Proročanstvo Đorđa Balaševića od pre deset i više godina, u stihovima „Narodnjaci, sve vam je u šaci, ...ali ostavite nešto i za nas", izrečeno je u vreme kada je kakva-takva ravnoteža u srpskoj muzici i estradi još i postojala, ali kao da je ova pesma nagoveštavala eru estradnog jednoumlja koje konzumiramo poslednjih nekoliko godina.

„Grand" je danas jedina formula zabave u Srba i čini se da još dugo ništa neće moći da promeni sadašnje stanje stvari. Ne postoji ništa u domenu masovne zabave a da nema sertifikat „Granda". Čak i uvozni šou-programi moraju proći „Grandovu" carinsku kontrolu. Planetarno popularni šou „Idol" nije imao kapaciteta da opstane u Srbiji iako se uspešno zapatio širom sveta. Ubrzo je formula ove emisije prepakovana u „Grand" laboratorijama na Bežanijskoj kosi i patentirane su „Zvezde Granda", koje će postati jedinstveni fenomen. Bio je to „američki idol" u srpskom „Grand" pakovanju, a rezultat svega je rađanje nekoliko zvezda koje su na koncertu naterale da pukne stadion Tašmajdan.

„Grand" je poslednja etapa u višedecenijskom mutiranju srpskog folka. Opanci i jeleci u pesmama su mogli da prođu samo u prvoj generaciji koja je iz sela stigla u gradove. Ubrzo je narodna muzika počela da prima infuziju sastavljenu najvećim delom od rokenrola. Početak velike promene je pojava folk pevača Hašima Kučuka Hokija, koji je sa dugom kosom i naočarima za sunce više podsećao na rok zvezdu nego na nekog folk pevača. Posle njega su došle Lepa Lukić, koja se slikala gola u kadi punoj pene, i Silvana Armenulić, u kačketima a la Brižit Bardo. Ubrzo je na naslovnim stranama časopisa osvanula Zorica Brunclik obučena u odore glem rokerke i teren za turbo-folk je već bio pripremljen.

Mutacije izvornog srpskog folka došle su na kraju do krajnjeg rezultata, a to je „Grand produkcija". Dominacija „Granda" rezultat je neverovatne fleksibilnosti vodećih srpskih folkera. Pojava nežnog i pomalo femino „Grand barbi boja" u „Zvezdama Granda" - Milana Stankovića bila bi nezamisliva bez te urođene spremnosti na stalne mutacije i prilagođavanja trendovima. Danas ekskluzivci „Granda" imaju veze sa folkom koliko i Lejdi Gaga.

Kao firma koja ima monopol na svaku vrstu zabave u Srbiji, logično je da su ambicije Popovića postale veće od zabavljačkih. Nije dovoljno samo uspostavljati trendove i turbo-folk preko noći pretvoriti u mejnstrim pop, već sad treba napraviti profil srpskog „Grand" tinejdžera. Zbog toga primer daju pitomci „Granda" i nema tu mesta za žvakanje žvake i bušenje ušiju, obrva i pupka.

U zavetrini ove „Grand" dominacije ostaće gunđanja boraca protiv šunda koji sve više gube dah i motiv. One ciničnije ne bi nimalo čudilo da uskoro osvanu „Grand Egzit" ili „Grand Bemus". Tako bi ova producentska kuća zatvorila krug i pobrinula se za kompletnu zabavu Srba.

Branko Rosić