26. 01. 2011

PRESS

(VIDEO) Sekin ulazak u panteon glume

Jelisaveta Sablić, laureat Dobričinog prstena za 2010. godinu, juče u Ateljeu 212 ovenčana ovim najprestižnijim glumačkim priznanjem u Srbiji

Nagrada za životno delo Dobričin prsten za 2010. godinu juče je dodeljena velikoj glumici Jelisaveti Seki Sablić, na svečanoj ceremoniji na Velikoj sceni Ateljea 212. Odluku o 26. laureatu najvišeg glumačkog priznanja doneo je 9. decembra prošle godine žiri čiji je predsednik bio Voja Brajović, a članovi Svetlana Bojković, Nataša Ninković, Egon Savin, Jelica Stevanović, Jovan Ćirilov i Nada Šargin.

Čuvena glumica, rođena 1942. godine u Beogradu, dvadeseti je laureat ovog visokog esnafskog priznanja, a pored nje kandidati su bili Milena Dravić, Miodrag Mrgud Radovanović i Ružica Sokić. Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena barda srpskog glumišta Dobrice Milutinovića, koju izrađuje „Zlatara Majdanpek", i unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića. Sastavni deo nagrade je izdavanje monografije o dobitniku, koja će biti objavljena krajem godine. Samo glumci koji duže od dvadeset godina igraju značajne uloge mogu da uđu u konkurenciju, a priznanje se dodeljuje za celokupno glumačko ostvarenje.

Priznanje koje plaši i raduje

Velika srpska glumica rekla je nedavno za Press da je nagrada istovremeno raduje i brine.

- Ovakva nagrada čoveka malo uznemiri. Jednostavno se zapita da li je to kruna njegovog rada, budući da je reč o našoj najelitnijoj nagradi. Nagradi za pređeni put. Želim da verujem da se njome ne zatvara moj glumački put. Radujem joj se jer mi pruža posebnu sigurnost, zaštitu, satisfakciju, ali već razmišljam o ulogama koje me očekuju i kojima treba da opravdam veliko priznanje - rekla je glumica.

Seka Sablić je sada ovenčana svim velikim teatarskim nagradama u Srbiji, već dobivši, pre Prstena, i Ćurana za komediju i nagradu „Žanka Stokić". Glumica je navela da ne spada u one umetnike koji kažu da im nagrade ništa ne znače.

- Da ih ne dobijam, ne bi mi ništa značile. U ovim godinama zaista mislim da ne bih ni primetila. Ali, pošto ih dobijam, hrabre me u tome što radim. Mislim da su nagrade uvek dobrodošle jer pomažu glumcu da publika ima još više poverenja u njega, a to je veliki kredit, što je veoma važno, jer gluma je jednako uverljivost, a podrška publike je neophodna da bi sam glumac verovao - rekla je Seka Sablić.

Čuvena glumica kaže da kada razmišlja o minulim godinama i decenijama, uvek polazi od toga da se ceo život može promeniti u jednom trenutku i da ponekad čovek to mora uraditi i samoinicijativno:

- Vidim prošlost koja me ne napušta. Ona je u mojoj sadašnjosti, a sadašnjost je i u mojoj budućnosti... Ipak, svako može da utiče na svoju sudbinu sem na zdravlje i na geografsku tačku rođenja, odnosno na pripadnost određenom narodu. Zato čovek celog svog veka mora da osluškuje sebe i da prati znakove pored svog životnog puta. I kad prepozna momenat u kome bi trebalo nešto da menja, mora to da učini - brzo i hrabro!

Mladi ne uče od starijih

Profesionalni put Seke Sablić biće ovekovečen u monografiji čije se štampanje tradicionalno smatra jednim od najlepših trenutaka u karijeri srpskih glumaca. Glumica, ipak, veruje da ova monografija ima mnogo manji značaj nego što se obično misli, zato što mladi glumci nisu naročito zainteresovani da uče od starijih:

- Volela bih da najmanje učestvujem u pisanju, jer nisam od onih koji pridaju značaj onome šta će ostati iza njih. Monografije nemaju tu težinu koju bi trebalo da imaju i nemaju taj značaj, jer ne verujem da će ih jedan mlad glumac uzimati zaozbiljno i da će čitati monografije značajnih kolega, kao što bih ja čitala monografiju Ljubinke Bobić, Sare Bernar ili Dobrice Milutinovića. Današnji glumci ne gledaju ni stare snimke, jer žele da idu nekim svojim putem. Možda su i u pravu zbog toga.

(N. K. - N. M.)