Brano-prijatelju, bio si jedan od stotinak najduhovitijih, najumnijih, najrečitijih Srba u njenoj istoriji.Bio si kozer nevidjene erudicije i šarma.

Pročitao sam od tebe sve šta si napisao do 1990 godine, jer je to do tada bilo odlično, dobro, zanimljivo, duhovito, lepršavo. Ali nemoj se posthumno ljutiti, ovo sam ti rekao u živo i u četiri i u više pari očiju: ono sve šta si pisao, radio u poslenjih 20 godina nije vredno ni jednog pišljivog boba.

Poštovani Crnčeviću, tebe je politika moralno, kredibilno, umno najviše unazadila, kao i sve intelektualce ove Srbije.Šteta, ljudi ćete više pamtiti kao Slobinog podupirača sistema, no kao književnika.

To si sam odabra, a možda i nisi, u svakom slučaju bio si najveći SRBIN kad su svi bili mali, i namanji Srbin kad su svi bili veliki.

U svakom slučaju,  Brano, Ti si jedan od onih Srba koji nikada umreti nećeš, čak i kad si umro, takva je sudbina onih koji su iza sebe ostavili neke pisane tragove, a Ti si ih ostavio kad si bio mlad, jak, hrabar, vispren, neodoljiv i neponovljiv.

U to Ime Brano poznaniče moj, neka Ti je laka ova najcrnja srpska zemlja. Zbogom.