Igra je postala sholastički postament kojekakvih autoritarnih,pseudotradicijskih nužnosti.Jedni drugima ne predstavljamo lični živopis,već iznuđeni životopis,oličen u funkcijamaPrenebregavamo nukleus već percipiramo identitet plus,te vidimo samo profesore,doktore,oficire,glumce.Predigra je stvorila igru,a nju su prihvatili oni kojima ne odgovara sloboda jer slobodi paše verodostojno a ne artificijelno.Igra nas je sa svojim važećim pravilima dovela do sunovrata i neprepoznavanja.Ona podržava i održava socijalnu mimikriju i profesionalnu transvestiju.Vazdiže uloge kroz društvene halucinacije.Svela nam je imaginaciju na tipiziranu projekciju i zakinula iluminaciju.Homo ludens(lat.) ili čovek od igre,(a ona pripada detinjstvu) ukoliko(igra) metastazira postaje homo bludens ili čovek za pseudodruštveni pedigre.Političke partije su odlične igralačke deponije.Neurotični partijski aktivisti imaju već rudimentarno,osemenjeno nagnuće koje ih preporučuje kao poltrone nadređenima i kao male tirane kad se dočepaju podređenih.Partijska disciplina nije sveto pismo ali ipak kao da toga svesni nismo,pristajemo na poniženje za kukavno uhlebljenje.Igra se bazira na levijatanskoj hijerarhiji a ne na urođenoj ljudskoj teurgiji.I oni slobodi odani protetičkoj igri su prodani.televizija umesto vizija,telefonija umesto telepatija,auto umesto hodanje mahnito,fizika umesto metafizika,hemija umesto alhemija...

Sve što u sebi spiritualno nosimo,u korist beslovesne igre prinuđeni smo da prosimo,ali tako što i proteine unosimo na protetički način a to liči na potonji čin.Dočekaćemo i tu 2012,pa možda prenesem penziju u četvrtu dimenziju.