Blog
НЕПОЗНАТА НЕМАЧКА ДОКУМЕНТА
2011-10-08 01:14:24.0 Милослав Самарџић
Испоставило се да грађа из Бундес архива битно мења слику догађаја с јесени 1943. године. Она казује да је Битка за Вишеград била само врх леденог брега. Много већи фронт успостављен је на линији Јабука - Месићи - Рогатица, а после пробоја тог фронта Сарајево је опседало чак 18.500 четника. Због тога су Немци довукли један моторизовани пук из Албаније, један ловачки пук из области западно од Сарајева и један СС батаљон са приморја.
Опис борби Југословенске војске (четника) против Немаца према немачким документима представља двоструки изазов. Прво, то је потреба да се на свакоме несумњив начин докаже да су те борбе уопште постојале. После десетина књига објављених од 1990. године наовамо, многима данас такво доказивање изгледа апсурдно. Међутим, на округлом столу одржаном у Медија центру у Београду јула 2011. године, др Љубиша Рајић, професор Филолошког факултета, изјавио је следеће:
''Познате су историјске чињенице по којима четници јесу, почетком рата, 1941. године, делимично сарађивали са партизанима, али од тренутка сукоба са њима, у јесен 1941. на даље, није забележено да су улазили у сукоб са немачким јединицама''.
Те ''познате историјске чињенице'' заправо су верзија догађаја из социјалистичке Југославије. До 1990. године могла се чути једино она, док је њена критика била кажњива. Иако је прошла 21 година слободног, или макар релативно слободног, изражавања, верзија Брозовог режима упорно опстаје.
Други, још већи изазов, представља сама потрага за немачким документима. Њих има доста у Војном архиву у Београду, где су својевремено донета из Националног архива у Вашингтону. Реч је о документима Трећег рајха која су запленили Западни савезници. Копије су из Вашингтона преношене у војне архиве широм света, па тако и у београдски, где се могу видети на микрофилмовима. Део ових докумената је преведен и објављен у четири књиге, а део је само преведен и остављен у архиву, или је пак разнет по архивима широм земље.
Током 2007. године - четврте године заредом у којој сам проучавао Четничку архиву Војног архива - посветио сам се и Немачкој ахиви. Најпре сам погледао картотеку, у којој је садржај докумената, сортираних према јединицама и командама, укратко написан на српском језику. Ни у једној картотеци коју сам видео не помињу се борбе четника против Немаца, изузев што се у извештају 369. ''Вражје'' дивизије из Вишеграда, с краја септембра 1943. године, говори о опасности од напада ''ДМ банди''. На основу четничких, британских и америчких извора знамо да је ускоро, 5. октобра, заиста дошло до напада на Вишеград и да су осовинске формације савладане. Али, ова картотека се завршава са 30-тим септембром 1943. године.
Исти је случај са документима 118. ловачке дивизије, коју су четници такође нападали у то доба. Картотека је некомплетна и када је реч о јединицама и командама надређеним 369. и 118. дивизији: 15. и 21. корпусу, командама Хрватске и Србије, Команди Југоистока...
Помислио сам да су документа ипак ту, али да нису унета у картотеку, како би се отежала потрага. Зато сам поручио велики број микрофилмова и отишао у архив са професором немачког језика, Видаком Вулићем. Он је после тога долазио у архив редовно месец дана, записујући преводе које сам тражио. Али, са хиљада прегледаних страница, превео је свега неколико пасуса, јер просто ту није било ничег о борбама.
Онда сам написао један краћи елаборат управнику Војног архива. Рекао сам да нека немачка документа из јесени 1943. године нису донета из Вашингтона, уз молбу да их Војни архив набави од Бундес архива у Фрајбургу (где су, у међувремену, оригинали пренети из Америке).
То је било у време када се Војни архив спремао за пресељење из Бирчанинове улице на периферију Београда, у Улицу Ратка Ресановића, па сам, после сеобе, још једном предао елаборат. На жалост, поново није било одјека, јер Војни архив нема довољно ни људи не средстава да би се бавио овим питањима.
Није ми преостало ништа друго но да се директно обратим Бундес архиву, што сам и учинио, уз помоћ преводиоца Бранка Петровића и др Воје Милојевића. За разлику од наших, западни архиви поред личних дозвољавају и истраживања уз помоћ истраживача, односно особа које стално или повремено (хонорарно) раде за њих. Истраживачи се плаћају према ценовику, по сату или дану истраживања, а када нешто пронађу, плаћа се скенирање страница и на крају поштарина.
Како је реч о скупом процесу, са неизвесним исходом, сконценотрисао сам се на јесен 1943. године, тражећи дневне и периодичне извештаје 369. и 118. дивизије и извештаје њихових команди.
После неколико покушаја, испоставило се да Бундес архив нема документа 118. дивизије за овај период. Постоји могућност да је део тих докумената запленила Црвена армија и да се она сада налазе у Москви.
С друге стране, истраживач Бундес архива пронашао је доста докумената 369. дивизије и њених надређених команди, укупно око 650 страница. Ту је највреднији операцијски дневник за октобар 1943, у коме су догађаји записивани из сата у сат, па чак и из минута у минут.
Разуме се, свих 640 страница нису од значаја за овај рад, јер се неке забелешке односе на, примера ради, истрошеност гума за возила, здравствено стање коња, и сл. Међутим, од капиталног значаја је детаљан опис четничке офанзиве од Вишеграда до Сарајева. Ту офанзиву, као и све друге борбе четника против Немаца за које сам знао, описао сам у књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'' 1-5, према изворима које сам тада имао. И уследила је критика: како да нема баш ни једног немачког документа...
Испоставило се да грађа из Бундес архива битно мења слику догађаја с јесени 1943. године. Она казује да је Битка за Вишеград била само врх леденог брега. Много већи фронт успостављен је на линији Јабука - Месићи - Рогатица, а после пробоја тог фронта Сарајево је опседало чак 18.500 четника. Због тога су Немци довукли један моторизовани пук из Албаније, један ловачки пук из области западно од Сарајева и један СС батаљон са приморја.
Овим се мењају и наша сазнања о бројности Романијског корпуса, за који смо до сада сматрали да је имао свега 3.000 људи. Према подацима немачке обавештајне службе, само привремени 1. босански корпус мајора Милорада Момчиловића имао је 4.000 четника јужно од Сарајева, док је бројно стање јединица под командом пуковника Гојка Бороте, северно од Сарајева, било још веће.
Можда су најдалекосежнија сазнања у вези разумевања карактера рата на територији Краљевине Југославије. Када су четници почели да нападају Немце надомак Сарајева, ови су одговорили хапшењем српских цивила у граду, које су назвали ''четничким таоцима''. Мада су на територији данашње Србије, коју су сматрали главним четничким упориштем, они по правилу држали и комунистичке таоце, додуше у знатно мањем броју него четничке - у Сарајеву то није био случај. Октобра 1943. године једини таоци у Сарајеву били су ''ДМ присталице''.
Тек када се све ово има у виду постаје јасно колико су комунисти фалсификовали историју. Примера ради, у филму ''Валтер брани Сарајево'' приказано је како комунистички илегалци са муслиманским и хрватским именима масовно нападају Немце чак и у граду - а они у ствари нису ни постојали. Хрвате и муслимане у Сарајеву Немци су посматрали као фактор подршке Силама осовине, док су непријатеље видели само у Србима, а они су подржавали генерала Михаиловића. Немачки официри из дана у дан су извештавали о могућности избијања ''четничког устанка'' у Сарајеву, и не помињући комунисте.
Заправо, четничке борбе у ма ком делу земље Немци су сматрали као српске. Када се има у виду да је и Черчил користио термин ''српски четници'', насупрот ''хрватским партизанима'', као и да је генерал Михаиловић посматрао партизане као хрватски покрет - не толико по саставу, колико по циљевима, међу којима је на првом месту била тежња да се западна граница Србије са Купе и Неретве врати на Дрину - наслов ''Срби против Вермахта'' наметнуо се сам по себи. Критичарима, који би ставили примедбу да се против Вермахта борила и она мањина Срба која је припадала комунистичком покрету, на овом месту довољно је рећи да је заправо било обратно: Вермахт се борио против њих, а они су се бранили, док су против четника увек били у офанзиви. Највећу офанзиву против Вермахта на територији Краљевине, пре доласка Црвене армије, зауставили су управо партизани, нападом у леђа четницима. Немци су овим нападом, којим је отклоњена опасност по Силе осовине у Сарајеву, били толико изненађени, да најмање два дана нису поверовали да се заиста одиграо.
У међувремену, историчар Александар Динчић пронашао је у архивима у Јужној Србији још неколико немачких докумената за период септембар-новембар 1943, као и један веома значајан немачки извештај о диверзијама и саботажама које су изводили четници како би осујетили снабдевање Афричког корпуса маршала Ервина Ромела током ''Битке за снабдевање''.
Пошто сам дошао до још неких вредних извора о борбама четника против Немаца, за ову књигу поставио сам следеће циљеве:
Прво, укратко, само са основним подацима о локацијама, датумима и губицима, навести све борбе између четника и Немаца током Другог светског рата.
Друго, детаљно описати све борбе према новооткривеним документима.
За детаље о раније описаним борбама упућиваћу на књигу ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', у којој се, у фуснотама, дају извори за наведене податке. Опис борби којих нема у том раду, већ само у књизи ''Борбе четника против Немаца и усташа'', овде ће бити поновљен, јер се до те књиге сада тешко може доћи (на лагеру је остала симболична количина, а бибилиотеке је нису откупиле). Реч је о борбама на Церу и у Јадру октобра 1941, као и о немачким операцијама у Источној Босни почетком 1942. године, које су описане према немачким и четничким изворима.
Такође, у књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета'', неким борбама, пре свега из 1941. године, нисам посветио довољно пажње, па ће то овде бити исправљено.
Остаје ми да се захвалим Видаку Вулићу, Бранку Петровићу, др Воји Милојевићу и Александру Динчићу, без чије помоћи књига ''Срби против Вермахта'' не би угледала светло дана.
Више о књизи ''Срби против Вермахта'', као и о књизи ''Разговори са равногорцима'', можете видети овде:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=19837
Милослав Самарџић
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је
завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио
је новинарску школу "Вечерњих новости", у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У ''Погледе'', тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. ''Новости'' напушта 1986, због необјављених критичких текстова према
тадашњем режиму. Крајем 1985. у ''Погледима'' постаје уредник рубрике
''Универзитет'', а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка
листа, 2005. године.
У уводнику из фебруарског броја ''Погледа'' 1988. Самарџић је објавио
коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се
вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У
уводнику мајског броја 1989. објавио је ''Предлог за укидање закона о
заштити имена и лика Ј. Б. Тита'' - први предлог те врсте у земљи. У
новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о
ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада
скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у
злату.
Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији,
којима ''Погледи'' уступају простор и тако постају прво опозиционо
гласило.
Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника
Александра Карађорђевића српским новинама.
Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990.
достиже тираж од 200.000 примерака. ''Погледи'' су тада били
најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен
1990. године ''Погледи'' први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.
''Погледи'' су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће
крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.
У ''Погледима'', као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог
светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.
Као уредник издавачког сектора ''Погледа'', објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.
У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије ''Тајне 'Вукове реформе''', а 2007. први роман ''Борачки крш''. Те године
постао је члан Удружења књижевника Србије.
Објавио је следећа дела:
- "Ђаци на Голом отоку" (1989),
- "Краљ је наш" (1992),
- "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета" (прво
издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања
2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007; од 2005. године ова
књига се објављује и у меком повезу, мањег обима и формата, а до сада
је објављено 12 наставака),
- "Тајне Вукове реформе" (1995. и 1997),
- "Забрањени очеви у исповестима своје деце" (прво издање 1998, друго
допуњено 2003),
- "Истина о Калабићу" (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и
допуњено 2007),
- "Борбе четника против Немаца и Усташа (1941-1945), Књиге 1- 2" (2006),
- "Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)",
- "Борачи крш" (2007),
- ''Војвода Момчило Ђујић'' (2008),
- "Ђенерал Дража - Војвода Ђујић, ратна преписка" (2009).
Приређивач је албума четничких фотографија које је јавност први пут
видела: "Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000
слика" (први том 1998, други 2000, трећи 2002), "Албум Ђенерала Драже"
(2008) и "Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде".
Сарађивао је у следећим документарним ТВ серијама: "Равногорска
читанка" (2000), "Више од пола века - Кент" (2002) и "Записи из
равногорског покрета" (2007). Тренутно је стручни сарадник на изради
још једне документарне ТВ серије.
Учествовао је на многим трибинама у земљи и у српској емиграцији.
Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.
Najnoviji komentari
Spasoje [neregistrovani] 08. 10. 2011
Hvala na tekstu
iz glave [neregistrovani] 08. 10. 2011
na sramotu "nasih" "akademika"
strikla [neregistrovani] 08. 10. 2011
[email protected]
Милослав Самарџић [neregistrovani] 08. 10. 2011
ДОКУМЕНТА СУ ДОСТУПНА
volim srbiju [neregistrovani] 08. 10. 2011
sta reći?!?
Милослав Самарџић [neregistrovani] 08. 10. 2011
РАЗУМЕВАЊЕ
volim srbiju [neregistrovani] 08. 10. 2011
nije mi teško da ponovim
Истинољубив [neregistrovani] 08. 10. 2011
Господине Самарџићу
Милослав Самарџић [neregistrovani] 08. 10. 2011
БУНДЕС АРХИВ
Lune [neregistrovani] 08. 10. 2011
hm,hmm... Bundes arhives..?
Lune [neregistrovani] 08. 10. 2011
hm,hmm.. prilog,
volim srbiju [neregistrovani] 08. 10. 2011
metodologija teatra apsurda
Милослав Самарџић [neregistrovani] 08. 10. 2011
АРХИВ
nemanja [neregistrovani] 09. 10. 2011
...
volim srbiju [neregistrovani] 09. 10. 2011
mnogo je, čak, i od vas
Милослав Самарџић [neregistrovani] 09. 10. 2011
АРХИВ 2
Lune [neregistrovani] 09. 10. 2011
hm,hmm.. *nemanjicu*,
Lune [neregistrovani] 09. 10. 2011
hm,hmm, Oplenac arhives...?
Miloš Đorđević [neregistrovani] 09. 10. 2011
Suze i žal
sinisa rs [neregistrovani] 09. 10. 2011
provjerite
sinisa rs [neregistrovani] 09. 10. 2011
provjerite
Lune [neregistrovani] 10. 10. 2011
hm,hmm.. a sta da provijerim...?
Боба [neregistrovani] 10. 10. 2011
Сестра Луне
Lune [neregistrovani] 11. 10. 2011
hm,hmm..lupam..?
Lune [neregistrovani] 11. 10. 2011
hm,hmm.. poznata srBska dokumenta...?
Milan [neregistrovani] 11. 10. 2011
za gospodina "volim Srbiju"
Lune [neregistrovani] 12. 10. 2011
hm,hmm...hm..?
Lune [neregistrovani] 12. 10. 2011
hm,hmm...*click*..?
Lune [neregistrovani] 31. 10. 2011
hm,hmm.. brat Bobo, opismeni se
Pekar [neregistrovani] 31. 10. 2011
Svi lazu!!!
Lune [neregistrovani] 10. 01. 2012
komentari (31)
pošalji komentarSpasoje [neregistrovani] (08. 10. 2011, 03:42:21)
Hvala na tekstu
i naporu da se istina sazna i objavi. Samo nastavi.
pošalji odgovoriz glave [neregistrovani] (08. 10. 2011, 07:59:43)
na sramotu "nasih" "akademika"
svesno i podlo skrivane činjenice o nama koje g Samardžić kao i grupa istoricara oko g Deretića iznosi o našoj bližoj i daljoj istoriji, kojom u stvari oni pokazuju dubinu zabluda i crnilo nase svesti je zastrasujuca, odnosno dokazuju da se nikakve promene nisu desile ni 23-sep-87 kao ni 5-okt-2000, tj da su oni, kako kaže Čerčil, hrvatski partizani i dalje na vlasti. Doduše to smo i videli po rezultatima saradnje u ovih godina.
pošalji odgovorstrikla [neregistrovani] (08. 10. 2011, 12:50:30)
[email protected]
Koji su to nemacki dokumenti koji govore o cetnicima!?
pošalji odgovorJa ih trazim tridwset godina, od kad sam izasao iz Jugoslavije, ali osim kompromituiucih nenadjoh nista da valja ...!
Sto se ne navede izvor iz kojih je tekst srocen i opisan? Koji su to nemacki dokumenti i ako su piscu bili dostupni zasto nisu nama obicnim smrtnicima?!
Ajd sad crno na belo pa da menjamo istoriju kako treba da bude, ovako je samo jos jedan pokusaj sopstvene, pisceve, blamaze i sramote.
Милослав Самарџић [neregistrovani] (08. 10. 2011, 14:51:05)
ДОКУМЕНТА СУ ДОСТУПНА
Опростите, али како то мислите да та документа Вама нису доступна, а мени јесу?
pošalji odgovorКликните на линк на дну текста и видећете референце: Бундес архив, Фрајбург, Војни архив, фонд тај и тај, итд.
Уопште не морате ићи у Фрајбург, као што нисам ни ја ишао. Јавите је њиховим истраживачима, реците шта желите, и он ће Вам то наћи и послати (цена истраживања је 40 евра по сату, плус остали трошкови).
volim srbiju [neregistrovani] (08. 10. 2011, 15:12:18)
sta reći?!?
@ strikla.
pošalji odgovorsada će samardžić, umesto da da link za te "dokumente" koje je samo on video, njihovo postojanje i verodostojnost da dokazuje citatima iz svojih... hm... radova.
Милослав Самарџић [neregistrovani] (08. 10. 2011, 15:49:01)
РАЗУМЕВАЊЕ
Имате пуно разумевање са моје стране, јер, пошто ништа од овога што сам написао не можете да демантујете, не преостајем Вам другачији начин реакције.
pošalji odgovorvolim srbiju [neregistrovani] (08. 10. 2011, 18:24:47)
nije mi teško da ponovim
ja vas nemam potrebe da demantujem - demantuju vas istorijski arhivi iz drugog svetskog rata, i naši i strani.
pošalji odgovorprobajte vi da demantujete i mene i sve koji sumnjaju u vaš... hm... rad - tako što ćete, vrlo jednostavno, dati linkove za to što ste navodno pronašli.
Истинољубив [neregistrovani] (08. 10. 2011, 18:57:45)
Господине Самарџићу
Како не постоји други начин реакције? Па и ћутање је реакција, а у овом случају је и једина прикладна за присталице комунистичке пропаганде.
pošalji odgovorМилослав Самарџић [neregistrovani] (08. 10. 2011, 19:31:29)
БУНДЕС АРХИВ
Ево линка:
pošalji odgovorhttp://www.bundesarchiv.de/index.html.de
Наравно, ово што сада објављујем немају на сајту. Већ сам дао упутство како до тога можете доћи.
А за оно што сам ја набавио из тог архива, и објавио у књизи ''Срби против Вермахта'', дао сам линк на крају чланка:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=19837&postdays=0&postorder=asc&start=0
Прецизније, дао сам линк за ''неколико страница из књиге''.
Ево, примера ради, једне референце:
Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369-11, страна 1.075-1.076.
Па изволите демантујте да то не постоји, или шта већ.
Lune [neregistrovani] (08. 10. 2011, 21:44:34)
hm,hmm... Bundes arhives..?
hm,hmm.. nemci i cetnici pobedili,pobedonosno umarsirali u Beograd...?Tito i partizani pobegli preko Blajburga,,,da pecaju na Nijagarinim vodopadima sa Mosom Djujicem...?hm,hmm tolike godine zivim u Beogradu, a da to nisam znao..?
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (08. 10. 2011, 21:53:53)
hm,hmm.. prilog,
sprocu *njemeckih akademika*
pošalji odgovorhttp://s4.postimage.org/4lt1ztnyl/Iliceva_knjiga.jpg
volim srbiju [neregistrovani] (08. 10. 2011, 22:20:27)
metodologija teatra apsurda
ja vam, da bi mogla da se proveri verodostojnost izvora, zatražim link za te famozne dokumente koji su vam poslužili kao premisa za ono što ovde tvrdite, a vi mi date link nemačkog arhiva u kome, kako sami kažete, nema dokumenata koja ste ovde uz pompu objavili, već je potrebno da kontaktiram neke "istraživače" koji će mi, za novac, naći sve što poželim, makar toga i nema na linku arhiva na koji se pozivate?!?
pošalji odgovori još me, kao što sam to predvideo u prvom komentaru, uputite na vašu sopstvenu knjigu, kao dokaz autentičnosti tih senzacionalnih dokumenata koji će iz osnova promeniti tok istorije?!?
Милослав Самарџић [neregistrovani] (08. 10. 2011, 23:03:34)
АРХИВ
Тај архив није поставио на свој сајт сва своја документа.
pošalji odgovorНи један архив то није учинио.
У том архиву ја сам набавио нека документа и поставио их на свој сајт.
Шта је спорно?
nemanja [neregistrovani] (09. 10. 2011, 00:23:58)
...
Gospodine Samardzicu,hvala vam za sve sto cinite za ovaj narod.
pošalji odgovorZgrozim se kad procitam komentare pristalica komunizma koji nemaju nijedan argument protiv vasih tekstova sem da kazu:Zna se ko je pobedio u 2.sv.ratu!! znaci da je pobedio fasizam klanjali bi se Hitleru??
Samo nastavite tako...Svaka cast
volim srbiju [neregistrovani] (09. 10. 2011, 01:38:14)
mnogo je, čak, i od vas
sporno je to što vi tražite da vam se veruje na reč kako su ti dokumenti kojih nigde nema, i koje ste, navodno, videli samo plaćeni "istraživači" i vi - verodostojni?!?
pošalji odgovorsporno je i to što kao dokaz da jesu autentični nudite argument da se nalaze u vašoj knjizi?!?
čak i da ste kada pišete o drugom svetskom ratu objektivni, nepristrasni i neostrašćeni, a niste, infantilno je zdravo za gotovo uzeti podatke iz samo jednog izvora, naročito ako ti podaci dolaze od "istaživača" čija se provera stručnosti vrši pomoću neovlašćenih prevodioca, ni manje ni više nego - telefonom?!?
da ste se malo cenjkali možda bi za tih 40 evra na sat dobili i "originalni" dokument iz koga se jasno vidi da bi četnici još 1941. oslobodili čitavu evropu, samo da nije bilo zlih partizana...
Милослав Самарџић [neregistrovani] (09. 10. 2011, 11:47:21)
АРХИВ 2
И поред добре воље, не разумем шта хоћете да кажете?
pošalji odgovorДа сам крив што сам само ја нашао и објавио та документа?
На крају крајева, дао сам адресу архива, пошаљите им мејл и питајте да ли су на моју адресу у Крагујевцу послали два ДВД-дија са снимцима оригиналних докумената или не.
Да помогнем Вашу потрагу: послали су пре две године, а истраживач из Бундес архива који је послао зове се Аксел.
Lune [neregistrovani] (09. 10. 2011, 12:17:19)
hm,hmm.. *nemanjicu*,
ovde nije u pitanju *pristalice komunizma*,floskule, koje stalno ubacujete i stvarate uslove za *historijsko pljuvanje*,su odavno usahle sa sve *svapskim zvalama*, ovde se radi o *pristelicama borbe protiv okupatora i njegovih slugu, borbi za sklobodu*..jer, nisu svi partizani na pocetku bili *komunjare*,niti su svi bili po oslobodjenju.Vi, upravo ljubite ruku i *duplo golo* fasizmu,nastavku *napravljenopg stanja 1937.godine*.
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (09. 10. 2011, 14:41:25)
hm,hmm, Oplenac arhives...?
a Djelic, da ne kriva ni tamo ni amo, pominje Milosa Obrenovica...*toplo hladno*, *stani kreni*..?*republika ili republjik*...?cena je Kosmet...?
pošalji odgovor...............................................................
hm,hmm ili odbrane...?
................................................................
Kralj Aleksandar Karađorđević, ubijen u atentatu u Marselju 1934, imao je preko grudi istetoviranog velikog krunisanog orla, po izgledu najsličnijeg germanskim heraldičkim motivima koji su krasili pruske plemićke grbove.
Ono o čemu se do sada samo spekulisalo otkrio je đakon Nenad Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže.
- Malo je poznato da je viteški kralj ujedinitelj imao prilično veliku tetovažu izrađenu preko čitavih grudi - kaže đakon Jovanović. - Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije. Naša heraldička nauka se ovim pitanjem nije bavila i verujem da će naredna istraživanja dati verodostojan odgovor.
On kaže da je upotreba ovakvog heraldičkog znaka bez presedana kod jednog srpskog vladara.
- Posebno ako imamo u vidu da su upravo Karađorđevići vodili slavan i pobedonosni rat koji je značio i kraj nemačkog carstva i silazak doma Hoencolerna sa nemačkog prestola - objašnjava Jovanović.
Moguće objašnjenje ove tetovaže pojedini heraldičari vide u rodbinskim odnosima pruske vladarske kuće sa Karađorđevićima.
- Supruga kralja Aleksandra, naša kraljica Marija, bila je rumunska princeza iz doma Hoencolern-Zigmaringena - kaže Jovanović.
Sekretar Društva srpskih grbonosaca “Miloš Obilić” Marko Dražić podseća da drevne korene ovog simbola.
- U drevnoj grčkom politeizmu, još od sedmog veka pre Hrista, vrhovni bog je bio Zevs. Vladao je na prestolu na vrhu Olimpa sa svežnjem munja u levoj, i skiptrom, na kome je stajao orao, u desnoj ruci. I njegov rimski pandan, Jupiter, imao je vernog saveznika u jednoglavom orlu, koji je postao simbol rimske države i elitnih legija - podseća Dražić.
Sagovornik “Novosti” ističe da se i pored Konstantinovog stega, u Romejskom carstvu u početku koristio jednoglavi orao, kao simbol stare rimske državne vlasti.
- U hrišćanskoj teologiji orao je simbol svetog Jovana Bogoslova i predstavlja duhovne visine do kojih se vinuo ovaj pisac Jevanđelja i Apokalipse. Njegovu predstavu možemo videti i na stubovima crkve Svetog Marka u Beogradu - zaključuje Dražić.
I ATENTATOR SA BELEGOM
I ubica kralja Aleksandra, terorista Vladimir Černozemski, imao je tetovažu ispod miške - lobanju sa ukrštenim butnim kostima i inicijale VMRO, odnosno organizacije koja je, za račun ustaškog pokreta, organizovala i izvela atentat na prvog jugoslovenskog kralja.
GLAVA ZMIJE
Početkom 20. veka tetoviranje je bilo veoma popularno među kraljevskim porodicama. Ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova tetovirao je japanski majstor. Poznato je da je i austrougarski prestolonaslednik Ferdinand imao veliku tetovažu sa zmijama na grudima. Nalazi sa autopsije, posle atenatata 1914, pokazali su da je jedan od metaka koje je ispalio Gavrilo Princip, a koji je usmrtio princa, prošao tačno kroz glavu zmije.
............................................................
http://www.tribwatch.com/coatHohenEaglePrus.png
Miloš Đorđević [neregistrovani] (09. 10. 2011, 18:06:02)
Suze i žal
Mogu reći, lično, da ni jedni nisu moji. Moji su oni gde ginuše moji stari (14 predaka), a po svoj njihovoj krvi halapljivi vladari pljunuše. Kako moji da budu oni koji nosiše pentagram, i kako moji da budu oni koji nosiše lobanju... Moji na zastavama otadžbinskim nosiše ikone svetaca, i u slavi pobeđivahu. Na kraju moram da se nasmejem "borbama vaših", ali nikako i srpskim žrtvama u njima! Četnici i partizani tako snažno (svako prema svojim izvorima) boriše se protiv Švaba da je Crvena armija morala oslobađati Srbiju, srpske prostore, i ostatak Istočne Evrope. Molim da se zaustavite sa temama razdora, drugi od humki naprave mesto uzleta, a kopamo ih dublje i dublje!!! "Stojte galije carske..."
pošalji odgovorsinisa rs [neregistrovani] (09. 10. 2011, 22:12:53)
provjerite
Svi vi koji ne vjerujete u ova dokumenta, nadjite neki razlog pa dodjite do Visegrada i u okolinu Rogatice, porazgovarajte malo sa tamosnjim stanovnistvom... Tako cete saznati pravu istinu o desavanjima u 2.s. ratu a ne citajuci Dedijereve zapisei ostalih komunistickih hronicara..
pošalji odgovorPozdrav za Milosava i dalje vam zelim uspjeh u radu !
sinisa rs [neregistrovani] (09. 10. 2011, 22:13:29)
provjerite
Svi vi koji ne vjerujete u ova dokumenta, nadjite neki razlog pa dodjite do Visegrada i u okolinu Rogatice, porazgovarajte malo sa tamosnjim stanovnistvom... Tako cete saznati pravu istinu o desavanjima u 2.s. ratu a ne citajuci Dedijereve zapisei ostalih komunistickih hronicara..
pošalji odgovorPozdrav za Milosava i dalje vam zelim uspjeh u radu !
Lune [neregistrovani] (10. 10. 2011, 06:32:13)
hm,hmm.. a sta da provijerim...?
Da Dedijer pise napamet, izmislja pobedu zdravih snaga u Drugom svetskom ratu...? Pa cemu sve ovo pisanije i *nacertanije*kad partizani nisu postojali, nisu pobedili.Cetnici zapoceli rat, vodili rat,pobedili,i podarili nam,50. godina socijalizma...?,I onda, i sada, klero nacizam nije pozeljan, ni domaci iz Srbije, ni uvozni iz Republike Srpske..strucnjake za srpska pitanja i stripere,koji su, pobegli u Srbiju pa prave red kao u *Bosniji*.
pošalji odgovorБоба [neregistrovani] (10. 10. 2011, 21:21:26)
Сестра Луне
Сестро Луне опет лупаш, а ниси ни писмена претерано
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (11. 10. 2011, 09:52:44)
hm,hmm..lupam..?
pa, ne lupam, uspesno ste me *edukovali*,vama ne valja ni kada vas kritikujem, ni kada prihvatim vasu *istinu, da ste izvojevali pobedu nad fasizmom i socijalisticku revoluciju...? A, kod vas izgleda radi NATO bato...? a ja se majam sa svabama..?po vasoj temi...?
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (11. 10. 2011, 17:47:33)
hm,hmm.. poznata srBska dokumenta...?
BARANOV:
pošalji odgovor*..Olivera Kovačević je sociolog i voditeljka popularnog tok-šoua na državnoj televiziji Srbije. Jedna od njenih emisija, koja je ne tako davno emitovana, stavlja simboličnu tačku na pitanje kako srpska javnost doživljava periodične špijunske skandale koje ona sama pothranjuje. Tema emisije bila je: „Uticaj na Srbiju stranih službi". Na kraju je auditorijumu od milion i po ljudi postavljeno šaljivo pitanje: „Za koju od stranih službi biste najviše voleli da radite?" Odgovor nije bio šaljiv: za CIA 10 odsto, ni za jednu 35, a 40,5 odsto gledalaca Prvog kanala Televizije Srbije se izjasnilo da želi da radi za FSB Rusije.*
Milan [neregistrovani] (11. 10. 2011, 22:47:05)
za gospodina "volim Srbiju"
Da budem iskren ni ja ne shvatam vase komentare.
pošalji odgovorPitanje je da li ste ikada usli u bilo kakav Arhiv?
Ocito da niste, jer nda jeste ...ne biste ostavili tako ..hm....decije komentare.
Odakle vam samo ideja da da jednim klikom na link mozete dobiti podatak iz Arhiva? Da li ste vi svesni...da Arhivi imaju od par pa do desetina i desetina kilometara dokumenata? I da ako zelite saznati neki podatak..imate dve mogucnosti...ili da licno dodjete i danima i nedeljama pretrazujete po fondovima ...trazeci potrebne podatke..ili da platite radne ste radnika Arhiva. Govorim vam sve ovo iz prve ruke posto radim u Istorijskom Arhivu. Ako zelite da protivrecite navodima gospodina Samardzica, molim vas, ne ponasajte se kao razmazeni pubertetlija...vec razmislite pre nego sto odregujete i ostavite komentar.
Lune [neregistrovani] (12. 10. 2011, 13:35:32)
hm,hmm...hm..?
Arhive, evidentiraju dogadjaje u nizu,a, postoji jos i ziva rec,od zivih ljudi,na *click*, moze da se dobije ono sto je *arhiv* usmerio prema nasoj svesti,i *jos svetlijem putu u NATO i EU*, arhivar *presvukao gace* pa vozi misko, a ono sto skripi treba da se trazi,pa i tada, zavisi da li je *tragac* zainteresovan za ovo ili ono,ali kako se sve zavrsilo je NEOSPORNO.
pošalji odgovorLune [neregistrovani] (12. 10. 2011, 13:53:52)
hm,hmm...*click*..?
Setite se da je srpski oficir koji mje bio na konju u pratnji Krasljevog automobila brze bolje nasrnuo na atentatora i isekao ga sabljom. Verovatno je to uradio u svom pravednom gnevu kako bi sprecio da atentatora prezivi i mozda nesto lane o onima koji su ga angazovali za tu rabotu. Valjda je dobio necije nekakvo odlikovanje za taj cin. Mada nije sve u odlikovanjima nesto je u novcu.
pošalji odgovor.............................................................
Podvala - Poslednje kraljeve reči su izmišljene
Politički testament kralja Aleksandra, reči „Čuvajte mi Jugoslaviju", predstavlja izmišljotinu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, dr Bogoljuba Jevtića!
- Istina je da je Jugoslavija bila tvorevina i politički san moga oca, ali on ove reči nije mogao da izgovori - bio je ubeđen princ Tomislav. - Ubijen je hicem koji ga je pogodio u grlo i umro je, praktično, istog trenutka. Zanimljivo je da je njegove reči čuo samo Jevtić, koji je bio tek u četvrtim kolima.
...........................................................
A, sta kazu arhive *u kojim kolima je bio Tomislav*, 1993. godine,kada se nudio Srbima u RSK,..citiram ga..*oslobodite se i ja cu doci da vam budem kralj*...?
Lune [neregistrovani] (31. 10. 2011, 07:25:30)
hm,hmm.. brat Bobo, opismeni se
Dragoljub Subotic,..logoras Banjice i Mauthauzena iz cacka pise...*Kako je moguce da gospodin Djurovic..i njemu slicni govore da su *komunisti* 1944 streljali 100.000 vidjenih ljudi ? Kako je moguce objasniti da se neznaju imena tolikog broja *vidjenih* koji su usmrceni ? Mozda je najbolji primer moj grad Cacak, u kome su *istoricari* novijeg kova, radnici Istorijskog arhiva i Narodnog muzeja, tvrdili da su u *crnom teroru* komunisti u cacku ubili 12.000 ljudi. Tu tvdnju prihvatio je i dr radoslav Stojanovic, to srpsko *veliko ime* kome je titula bila garancija istine. Nesto kasnije brojka je smanjena na 6.000 da bi, kasnije, zahvaljujuci publikacijama koje su obradjivale NOB cacanskog kraja, Popis palih boraca i zrtava sa 4.654 imena sa generalijama i na kraju sa monografijom partizanskog odreda, ta cifra bila svedena na 247, od istih autora. Gospodin Djurovic se vrlo lako opredeljuje kada nesto *kurbla* zlocinima. Kako bi krstio cinjenicu da su ravnogorci u mom kraju ubili i zaklali 702 rodoljuba, medju njima 61 zenu ? kako bi krstio da su Nemci na raznim stratistima streljali 497 medju kojima 18 zena. Medju usmrcenima od ravnogoraca i nemca 1377 ih je bilo mladje od 20 godina, a 479 strijih od 20 godina. Na kraju, posto tvrdi da je *komunisticki pokret* gori od fasizma, zamolio bih gosposdina Djurovica da objasni kako je moguce da na shrani Josiba Broza Tita, celnika oslobodilackog pokreta u Jugoslaviji, prisustvuju gotovo svi celnici drzava na svetu.
pošalji odgovorPekar [neregistrovani] (31. 10. 2011, 10:35:11)
Svi lazu!!!
Evo, ja cu da vam kazem pravu istinu bez dlake na jeziku - SVI LAZU!
pošalji odgovorI partizani i cetnici! Svako laze iz svog ugla i preuvelicava svoje zrtve a umanjuje tudje.
Kada bi se celokupni korpus srpskog naroda podelio na tri dela, jedan deo bi predstavljao patoloske lazove CETNIKE, jedan deo bi predstavljao patoloske lazovcine KOMUNISTE i jedan deo bi predstavljao NORMALNE i POSTENE Srbe! E, u ovaj treci deo - normalni, iskreni i posteni Srbi, spadam i ja!
A oni hohstapleri od komunista su lagali 50 godina i ne trepnuvsi! Pri tom su krali kao sumanuti, otimali, pljackali, ubijali, proterivali i sistematski unistavali srpsku kulturu, tradiciju i istoriju!
A cetnici i tzv. monarhisti su opet (uglavnom u inostranstvu) patoloski lagali izmizljajuci kojekakve bitke, herojska dela, hiljade i hiljade pobijenih Nemaca, diverzija, sabotaza, spasenih americkih pilota (ispada da su cetnici spasili vise pilota nad Srbijom, nego sto ih je ukupno bilo u USA avijaciji), itd.itd.
Prava istina je da su komunjare, kraduckajuci, oragnizovani u kojekakve crvene sumske bande, bezali kao zecevi po sumama i gorama sve dajuci petama vetra na svaki susanj! A njihovi "saborci" cetnici, takodje organizovani u nekoj vrsti sumske hajducije, uglavnom su pekli jaganjce na raznju, krali kokoske od seljaka, jeli gibanicu, pili rakiju i ganjali nesto zensko mladjahno po selima i zaseocima brdovitog Balkana! I naravno, cekali da im Cercil posalje tenkove i avione koji nikada nisu stigli za razliku od Staljinovih divljih hordi crvenoarmejaca koji su stigli i to u velikom broju! Jake mi borbe, Boze me sacuvaj i sakloni! Da nije tuzno, bilo bi smesno.
Znaci, da rezimiram, lazu SVI do jednog!
A onaj TRECI deo (NORMALNIH) Srba je uvek stajao po strani i posmatrao beskrajnu i uzasnu TRAGEDIJU sopstvenog podeljenog i sludjenog naroda nemocan bilo sta da ucini da tu tragediju spreci!
Slicno nam se desava i danas, ali to je vec tema za neke buduce generacije. Ko prezivi - LAGACE!
Lune [neregistrovani] (10. 01. 2012, 14:15:58)
hm,hmm..poznata ruska dokumenta
Srpski istoričar Ljubodrag Dimić otkrio je u ruskim arhivama spis koji potvrđuje da je Staljin poslao dva lekara da ubiju Tita tokom operacije slepog creva. Legenda kaže da ih je Josip Broz Tito u tome otkrio i vratio Staljinu, ali u mrtvačkom kovčegu.
pošalji odgovorNije mu mogao niko ništa, bio je jači od sudbine: Josip Broz Tito
Moguću potvrdu ovog atentata, pronašao je istoričar Ljubodrag Dimić sastavljajući "Zbornik dokumenata jugoslavensko-sovjetskih odnosa 1945-56", objavljen ovih dana, a koji sadrži 200 dosad neobjavljenih dokumenata iz ruskih arhiva, piše Jutarnji list.
Taj list podseća da su mnoge priče o mogućim atentatima na Josipa Broza Tita ostale nepotvrđene, ali, prema novootkrivenom transkriptu razgovora Staljina i Titovog čoveka broj dva Edvarda Kardelja, Dimić kaže da je veoma moguće pronašao potvrdu o "medicinskom atentatu" na Tita.
Sumnje u to prvi je izneo jedan od ljudi iz Titovog osiguranja i njegov suborac, general Milan Žeželj, a u svojoj knjizi “Brozovi strahovi” opisao je Miladin Adamović.
Naime, prema Žeželjevim tvrdnjama, 1947, kada odnosi Tita i Staljina više nisu bili tako sjajni, jugoslevnski maršal se razboleo od napada slepog creva, nakon čega je ustanovljeno da mora na operaciju. Iako je tada cela jedna soba uTitovoj rezidenciji preuređena u operacionu salu, sa svim lekarima i drugim medicinski osobljem, iznenada su se pojavili ruski specijalisti, s porukom da ih je lično Staljin poslao da pomognu Titu.
Staljin je poslao amatere da likvidiraju Druga Starog...
Tito ih je potom primio, kako tvrdi Žeželj, navodno zbog toga da se ruski vođa ne naljuti i da se ne bi dodatno zaoštrili odnosi sa Kremljom. Ostalo je zabeleženo i da su operaciju zaista izvršili Rusi, ali da Titu posle toga nije bilo dobro, odnosno da mu se rana zagnojila, pa se pretpostavilo da su medicinski instrumenti s kojima je operisan bili "zatrovani".
Da se radi o pokušaju atentata zakljčili su Titovi saradnici koji su primetili i da se ruski hirurzi ponašaju veoma neuobičajeno. Prema Žeželju, ruski lekari su se ponašali izgubljeno, puno su pili i pušili i bili veoma nervozni, bauljajući pripiti po rezidenciji. Žeželj ih je zbog toga zaključao u sobu i pozvao Titove lekare koji su potom uspešno obavili novu operaciju.
Kada je ta "zavera" Staljina otkrivena ruski lekari su vraćeni u Staljinu, ali u kovčegu.