Један мој пријатељ, доктор медицинских наука, специјалност неуропсихијатрија, је својевремено хтео да напише књигу: ''Комунизам као психијатријско оболење''. Међутим, пошто му је син исто лекар и ради у државној медицинској установи у којој је директор комуниста, а плашећи се за посао сина, одустао је од писања књиге. Моја струка није психијатрија. Из разговора са њим чуо сам да комунисте зове: КОСМИЧКО ЗЛО. Једна од многих болести од које оболевају комунисти, по њему је и ИНВЕРЗИЈА СА ПРОЈЕКЦИЈОМ. Опис болести је, од прилике, овај: Све оно зло које су они чинили приписују својим непријатељима Четницима. А све оно добро које су Четници чинили приписују себи. Тако кад читате комунистичке књиге треба да обратите пажњу на следеће: Кад пишу о Четницима комунисти пишу о себи. И обрнуто, кад пишу о себи они пишу о Четницима. Једино са таквим предзнањем се могу читати комунистичке књиге без штете по психу читалаца.

Наравно да су се четници борили против Немаца. Ево две књиге о борбама четника против Немаца:
http://www.pogledi.rs/33.php
http://www.pogledi.rs/32.php
А сад покушајте Ви да наведете, не књигу, него макар један чланак о борбама партизана против Немаца до доласка Црвене армије. О офанзивним борбама, дакле када они нападају, а не о дефанзивним, када се боре јер нису успели да се склоне.
У ствари, покушајте да наведете макар један план Врховног штаба за борбу против Немаца. Или какар једну наредбу јединицама да предуѕимају нападе на Немце.

http://logorcrvenikrst.wdfiles.com/local--files/library%3Aimage/pecanac1.JPG
............................................................
Četnički odredi Koste Pećanca i Draže Mihajlovića
Ne ulazeći u poznate pojedinosti o delovanju četnika Koste Pećanca pre njegovog otvorenog stavljanja u službu nemačkom okupatoru, pomenimo da je taj čin završen posle sastanka sa dr Krausom u Pločniku, krajem avgusta 1941. godine, nakon kojeg iz Kuršumlije 15. septembra odlazi u Niš sa poručnikom Jennigom i kapetanom Engelmanom, šefom Gestapoa u Nišu, a odatle avionom u Beograd na razgovor sa predstavnicima Vermahta i predsednikom kvislinške vlade, generalom Milanom Nedićem.120
Posle toga četnici Koste Pećanca potpuno ili delimično zamenjuju okupatorske snage u gradovima. Krajem septembra 1941. godine javlja se naziv Štab svih čstničkih odreda, kasnije Glavni štab četničkih odreda, sa sedištem u Beogradu, koji oktobra iste godine prelazi u Niš. Za njegov smeštaj u vilu Dragiše Cvetkovića lično se, 21. oktobra, preko bana postarao feldkomandant Botmer, dok će se „za kancelarije pobrinuti Štandordtskomandantura", koja je to i učinila dajući im kasarnu 16. pešadijskog puka, pošto je general Jovanović nije upotrebio.127 Uz saglasnost Nemaca Glavni štab četničkih odreda je, naredbom od 21. novembra 1941. godine, stavljen posredno iod komandu generala Nedića, kada je regulisano i njihovo plaćanje i snabdevanje oružjem i municijom.128

Načelnik Pećančevog štaba je bio ljotićevac major Trifun Mikić, vojvoda Timočki, koji je održavao vezu sa naredbodavcima iz Feldkomandanture i kvislinških ustanova. U Nišu je 1941. godine bio stacioniran jedan četnički batal.on od 200 ljudi, bolje naoružanih, sa 15 nižih oficira i 22 podoficira, na čelu sa komandantom, majorom Milutinom Bukvićem.129 Ađutant Koste Pećanca bio je Božidar Jelačić. Propagandu je vodio i vezu sa Nemcima održavao ljotićevac Milan SpasenićMedvednički, bivši učitelj veština Ženske gimnazije u Nišu, koji je šamarao učenike, terao ih u četnike, pravio spiskove za streljanja. Mogao je da posećuje i koncentracioni logor. Za njega je Kosta Pećanac govorno da je u stanju da odmah izrekne smrtnu presudu.130 Sudski islednik bio je vojvoda Danilo Pajević, poručnik, a u štabu je bio i kapetan Rastko Nikolić.

Do početka oktobra 1941. godine K. Pećanac je imao 3000 četnika, a po izveštaju Feldkomandanture 809 od decembra 1941. godine, imao je 36 odreda sa oko 6100 naoružanih ljudi,131 od kojih su mnogi bili mobilisani. U svakom srezu bio je po jedan, a u Toplici, Kosanici i leskovačkom kraju i po više četničkih odreda. Sa malim izuzecima svi su revnosno izvršavali obaveze koje je Kosta Pećanac preuzeo u Pločniku. Ubijali su zarobljene partizane i masovno hapsnli saradnike NOPa, koje su predavali Nemcima, za šta su dobijali i nagrade. U pismu jednog četnika piše: „Iz Niša sam došao, posao završio, pa čak od Nemaca dobio 5.000 dinara, to mi je rskao da tražim vojvoda Čegarski, jer su i oni tamo dobijali".132 Vojvode su takođe tražile da im se isplati pripadajuća nagrada.133

Kada se u Beogradu 6. jula 1942. godine razgovaralo o plaćanju četnika, komandant kvislinške žandarmerije je posebno pohvalio Korvinski i Vidovački četnički odred i izrazio spremnost da ih on plaća.154 Nemci su veliko povernje imali i u četničkog vojvodu Mihajla PopovićaMiku Jastreba, sveštenika, koji je počinio teške zločine u Blacu i okolini. On se hvalio da Je prvi počeo borbu protiv partizana, terao je narod da kulukom prevozi u Niš rekvirirano žito. Po nedelima su u kosaničkom srezu posebno upamćeni četnički odred Branka Mrđenovića, aktivnog konjičkog kapetana bivše jugoslovenske vojske, koji je u Pločniku sa Kostom Pećancem učestvovao u dogovoru o saradnji sa Nemcima, kao i odred Arse Maričića, koji je vremsnom sve više popunjavan nedićevcima i ljotićevcima, tako da je 1944. godine tretiran kao ljotićevski odred. Ova dvojica su izrekli više od 160 smrtnih presuda saradnicima NOPa. Ništa manje okrutni nisu bili ni vojvoda Mašan Đurović sa područja Ibarske doline i Kopaonika, zatim poručnik bivše jugoslovenske vojske Jordan Kimić iz Kozjačkog četničkog odreda u leskovačkom kraju i retkocerski vojvoda Sava Milovanović i mnogi drugi.135

Međutim, i pored tih karakteristika većine odreda, Pećančev četnički pokret se još od septembra 1941. godine počeo da raslojava, a broj odreda se smanjivao, jer su neke četovođe i vojvode, suočene sa zahtevom da služe okupatoru, počeli da sarađuju sa partizanima,136 dok su mnogi odredi nestajali pod snažnim udarcima partizana.

Nemci su brzo izgubili poverenje u četnike K. Pećanca, tako da je od leta 1942. godine počelo njihovo rasulo, rasturanje i razoružavanje. Jedan deo odreda reorganizuje se u SDS, a drugi je prešao u četnike Draže Mihajlovića.137 Oktobra 1943. godine, Glavni štab četničkih odreda je iz Niša premešten u Beograd, a u Nišu je bio samo delegat za vezu između štaba u Beogradu i četničkih odreda u niškom, leskovačkom i zaječarskom okrugu.138

Čitava četnička formacija Koste Pećanca zvanično je rasformirana decembra 1942. godine.139 Njemu je za lično obezbeđenje ostavljeno oko 50 četnika, sa kojima je, nosle oružanog sukoba sa četnicima DM kod Lukovske Banje, polovinom 1943. godine prešao u sokobanjski kraj gde su ga zaklali četnici Draže Mihajlovića.140

Četnički pokret DM u jugoistočnoj Srbiji počinje da jača od 1943. godine prebegavanjem komandnog kadra Koste Pećanca i saradničkim stavom rukovodećeg kadra SDS. Koristeći krizu NOPa u tom periodu, stvara na terenu tu i tamo ravnogorske odbore, pravi spiskove, formira na papiru čete, određuje četovođe i slično. Kasnije se u njihovoj prepisci pojavljuju nazivi većih jedinica, brigada i korpusa, zamišljenih i isplaniranih takođe na papiru za preuzimanje vlasti „kad dođe vreme", koje, i pored pri
silne mobilizacije, nikad nisu imale odgovarajući formacijski broj. Veliki broj prijava Komisiji za utvrđivanje ratnih zločina podnet je nrotiv komandanata tih brigada i korpusa DM,141 koji su pripadnike NOPa masovno slali u logor posredstvom svojih istomišljenika u SDS ili su ih njihove crne trojke likvidirale na terenu.

Poznato je da je otvorena saradnja četnika DM i Nemaca proistekla iz Hitlerove direktive Nojbaheru od 29. oktobra 1943. godine sa ciljem da se ujedine sve antikomunističke snage u borbi protiv rastuće snage partizana. Posle toga su i u jugoistočnoj Srbiji sledili pojedinačni sporazumi četničkih komandanta DM sa Nemcima. Tako četnici DM na ovom terenu postaju deo reiresivnog sistema koji su Nemci koristili za hapšenja, interniranja i streljanja, o čemu govore mnoga arhivska dokumenta i publikovani istoriografski radovi.142

Četnici DM nisu se borili protiv okupatora, izuzimajući neke usamljene slučajeve samovolje i nediscipline pojedinih oficira, koji su zbog ličnog konflikta izazivali sukobe. Oni su se zajedno sa okupatorom i drugim kvislinškim formacijama tokom čitavog rata borili protiv narodnooslobodilačke vojske i NOPa. Međutim, i njih su, mada vrlo rstko, Nemci pojedinačno ili po nekolicinu dovodili u Logor na Crvenom krstu zbog saradnje sa engleskim vojnim misijama ili zbog kršenja dogovora o međusobnoj saradnji.

126. 36. NOR, HII/1145; II/1S. 37; VIG, br. 2/1968, S. 173; Dragoljub Petrović,
Četnička organizacija Koste Pećanca u okupiranoj Srbiji do početka 1942.
127. 36. NOR, HII/1200 ; 36. NOR, 1/2-19 (?)
128. ISTO.
129. Dragoljub Petrović, Vojna organizacija četnika Koste Pećanca u okupiranoj
Srbiji 1941/1942. godine, VIG, br. 3/69, S 205.
130. Narodni list, Niš, br. 49/1945.
131. AUP, NdA321134.
132. IaN, rukopis Zločinačka aktivnost okupatora u Topolici.
133. NRGFSP.
134. IaN, Mf. 1/122.
135. AJ, DK435/485dos. 3842. U Nišu je 1942. godine bio Niški četnički odred kapetana Anastasijevića sa devet oficira, a u okolini se kretao odred vojvode Dragoljuba Počekovića. U svrljiškom srezu narod je po masovnim hapšenjima zapamtio četničke vođe Žiku Stojanovića, Tihomira IlićaČibuka, Dimitrija BožinovićaKalika, a često su bi.či prisutni i borski četnici. Po teroru i hapšenju u sokobanjskom srezu zapažen je vojvoda Veličko Blagojević, u aleksinačkom Nikodije Aranđelović, a u moravskom vojvoda Dimitrije Tanasijević. U Toplici je do napada partizana na Prokuplje bio Raša KneževićKulinski, u Kosaonici i Kaljajski četnički odred popa Ilije Smiljanića, u reonu Kopaonika odred Mirka Tomaševića, zatim četnički odredi u Kosmači i na Sokolovidži i drugi.
U leskovačkom kraju, pored pomenutih, narod je po teroru i masovnim predavanju uhapšenih Logoru na Crvenom krstu dobro upamtio ove odrede: Kozjački (Jordana Kimića, poručnika koji je krajem leta 1942. interniran u Nemačku). Tularski (Aleksandra Markovića, delovođe), Leskovački (Miodraga Đorđevića posle njega Danila Golubovića), Vlasotinački (Jovana Ivkovića), Bublički (Dušana Đorđevića), Šarplaninski (Jovana Miloševića, žandarmerijskog oficira) i drugi.
136. VIG, 3/1969, s. 205. To su bili Aca Popović i Marko Kolibarda u Toplici, Momčilo Manić u belopalanačkom srezu i Mihajlo Arsić i Maksim Đurović u Jablanici.
137. Mihajlo Marić, Kralj i vlada u emigraciji, Zagreb 1946, s. 159, 181 i 192.
138. VIG, br. 3/1969, S. 205.
139. VIG, br. 4/1952, s 46.
140. IaN, Mf. 1H/235-236, 239-243.
141. AUN, reg. br. VKV322, K8 (Pregled brojnog stanja sastava komandnog kadra četničkih korpusa na jugoistoku Srbije); Narodni listNiš, br. 49/1945.
142. 36. NOR, 1/573, HII/487; AJ, DK, 577/627in. br. 6724, 6739, 6744; Branko Latas, Četničkonemački sporazum o saradnji u Srbiji 1943-1944, VIG, br. 2/1978, S. II3; AVII, K3, f 3, DOK. 2/1-5.

Takođe, ugledni član Zemljoradničke stranke četnički

*vojvoda brat Petar Samardžić*

želio bi da zemljoradnički šef i ministar pravde Milan Gavrilović17 kaže preko radija otprilike ovo. 'Braćo Srbi, složite se i izvršujte naređenja naše vrhovne komande koja vodi operacije u skladu sa svim operacijama saveznika. S tim se slaže i bratska Rusija. Naređenja Vrhovne komande doći će vam preko Draže Mihailovića i oficira koje je on poslao u sve srpske zemlje i u druge jugoslovenske krajeve. Budite strpljivi. Rad ide svojim tokom. Mi ćemo pobjediti. A poslije pobjede doći će na red politika i narod će slobodno reći što želi pa će biti po demokratskim načelima onako kako želi većina naroda. To vam svečano obećavamo u ime kraljevske vlade.' Uopšte da doktor Milan Gavrilović govori preko radija češće, jer ga srpski narod želi da čuje s obzirom da je do skoro bio u Moskvi."

Obezbedivši uz pomoć okupatora izvesne pozicije, četnički odredi u Hercegovini već u prvoj polovini januara 1942. godine otpočinju sa manjim napadima na partizanske odrede. Najpre, iz zaseda, na pojedince i manje odrede, a kratko vreme zatim dolazi i do otvorenih neprijateljstava i borbi. Ove borbe protiv partizanskih odreda četnici u Hercegovini, kao i u ostalim krajevima, redovno su vodili u okviru okupatorskih planova, i to rame uz rame sa okupatorskim trupama.

Pored borbi protiv Italijana, partizanski odredi su u februaru otpočeli jače borbe i protiv njihovih saveznika četnika. Hercegovačko-crnogorski udarni bataljon, koji je formiran 28. januara, imao je osnovni zadatak da se bori protiv četnika. Pri štabu ovoga bataljona je postojao i preki sud. Početkom februara, ovaj bataljon je razbio četničke odrede u stolačkom i bilećkom srezu, a zatim se prebacio na teritoriju nevesinjskog sreza, gde su četničke snage bile najjače. Noću između 19. i 20. februara 1942. u Kifinom selu, delovi ovoga bataljona zarobili su majora Boška Todorovića i nekoliko njegovih najbližih saradnika. Preki sud ih je zbog izdaje osudio na smrt, a zatim su streljani.

Duhovni pad koji se dogodio jos davno, vremenom, prouzrokovao je i takav otpad kakavim se prikazao i raspali komunizam!
Silom brutalnosti, silom bestijalne svireposti, silom obmane, laz je pokusala da pobedi ISTINU! Medjutim, svi znamo kako je u krajnjem prosla ta laz sa svom svojom otpadijom koja ju je sacinjavala - raspala se i istrulela kao grozna lesina na ledini istorijskih zbivanja savremenog sveta. Nazalost, mnogo je ljudskih zivota unisteno, kako onih koji su izginuli za istinu tako i onih koji izgibose za laz!
U krajnjem, dokaz nepobedivosti ISTINE ogleda se i u cinjenici da HRISCANSTVO postoji vec 2000 godina a trula laz zvana komunizam postojala je tek nekoliko decenija!
Ko ima razum razumece a ko ga nema nikad ga nece ni imati.

SA VEROM U BOGA, ZIVELA MAJKA SRBIJA!!!

Partizani se u svim dosadašnjim tekstovima ovde opisuju kao neuređena, malobrojna, slabo organizovana i naoružana vojska, gotovo nepismena, sa nepismenim vojnicima i neukim rukovodećim kadrom, koja je izgubila gotvo sve bitke koje je vodila. S druge strane, četnici su višestruko brojniji, moderno organizovani i opremljeni, sa stručnim vojnim i rukovodećim kadrovima i perfektnim vođenjem svih mogućih bitaka u kojima su učestvovali i gotovo da nijednu bitku nisu izgubili. Kako je onda moguće da su izgubili rat?? Prema svemu dosad priređenom, stekao sam utisak da je trebalo da četnici unište sve moguće partizane i njihove simpatizere (ali njih izgleda nije uopšte ni bilo, te se time broj smanjuje) do kraja 1941, u najgorem mogućem slučaju. Odakle toliki komunisti iznikoše nakon rata, kad je narod bio izričito protiv njih?

Dzabe kukurices Lune sa te deponije istorijskog poraza i debakla! Kataklizma komunjarizma nikako nije mogla biti sprecena jer je, kao sto tacno rekoh, komunjarizam bio laz i obmana! A svaka laz, obmana i svaka neprirodna stvar pre ili kasnije ( a najcesce pre ) mora da propadne i bude unistena! Sve osim ISTINE! Tako da ovo tvoje kukurikanje sa bunjista istorijskog poraza zaista deluje smesno. I ovo tvoje pisanije o izgradnji Novog Beograda je takodje smesno! Pa sve su to gradili LJUDI a NE komunjarusine! Komunjarusine su jedino pozajmljivale dolarcice i cekale bespovratne americke pomoci i masno i debelo pritom KRALE!!! A obicni ljudi, radnici uhvaceni u klopku sacice komunistickih lopuza su radili i gradili! Ne kiti se tudjim perjem bednice! Pa 200.000 clanova sveukupno niste bre ni imali u toj vasoj vrazjoj partiji!
JASNO!?

ni doktor ne pomaze, probaj kod veterinara,on je za takve slucajeve nadlezan. A, fimovi su filmovi, a pogledacovanje po adi su *turisticka atrakcija*, da maznete lovu na zemnim ostacima..*barba Draze*.

Ako po tebi spavaona zvana Blokovi na novom Beogradu predstavljaju vrhuunac arhitekture onda prijatelju tebi nema bas mnogo pomoci ... Najvece arhitektonsko ruglo , najgore sivilo posle meksickih socijalnih zgrada je po tebi najvaznija tekovina komunizma ????? ... Toliko o kulturi partijskih drugova, dundjera zidara i majstora na mesalici promovisanih zbog zasluga u II sv ratu u arhitekte :) .... MOj lune ni svestan nisi sta si LUPIO ....

da je spavaonica, da se umanji ucinak,a, *kapitalisticka cena*, za tu komunisticku lokaciju nije mala, osetan je i grabez za tu lokaciju,,,otkud pa to...??

sumnjam da ste ikada videli Baograd,a, zahvaljujuci Palmi prvi put *zirafu* i bazen, mislili ste da je hm,hmm Jadransko more...samo bi da kontrirate, makar ispali i glup[i, sto u sustini i jeste.

Нови Београд би се изградио и да није било комуниста и то прије и боље.
Још би човјек и повјеровао тој вашој фалсификованој историји да није било преживјелих свједока догађања у 2. Свјетском рату, њемачких и савезничких документа и свједочења и сл. На њихову и вашу жалост комунисти нису могли баш све да сакрију и униште.
А најгоре од свега је да комунисти још увијек владају Србијом, само умјесто црвене сад носе плаво-жуту боју...

Луне, да ти кажем ја Нишлија онако по нишки "не га тупи" него ми одговори на два питања:
1. Зашто до дана данашњег никако да одпочну откопавања у Тврђави и ако се зна да она "крије" невиђено археолошко богатство још из доба Римљана и, 2. Да ли знаш шта се дешавало у стану изнад "Старе (неко је зове и "Мале") Касине" одмах по уласку партизана у Ниш? Чик ако знаш!

Za sve lose sto je snaslo Srbe krive su iskljucivo komunjare!
Cetnici su bili dobri i patriote koji su se borili protiv fasista i komunista partizana, a komunisti su se samo vukli i bezali po sumama izbegavajuci borbu sa svima, osim kada bi ih cetnici potprasili pa nisu imali izbora, mada su i tada samo gledali da zbrisu! A posle rata komunjare su englezi doveli na vlast izdavsi Djenerala Drazu Mihailovica!
I sistematski su kasnije jacali hrvate i slovence i bosance i siptare a sve na stetu Srbije i Srba! E zato su komunjare najkrivlje!
Dole komunjare!!!

Dominacija konzervativnih stranaka koje su se oslanjale na tradicionalne ustanove bila je pogubna za naš politički život, koji je počeo sa velikim revanšizmom, sa izmenom i revizijom istorije, menjanjem imena ulica, trgova, proglašavanjem raznih novih heroja naše prošlosti. Nismo imali dovoljno ni snage, ni umeća ni hrabrosti da brzo menjamo društvo, da menjamo sadašnjost i projektujemo budućnost. Onda smo se kao društvo latili nečega mnogo lakšeg – da menjamo prošlost. Mi smo izrasli na epskoj tradiciji, gde je svako mogao da tera Turke na buljuke, da izmišlja velike podvige itd. Ta mitomanska istoriografija, koja se kasnije oslanjala na politički romantizam XIX veka, učinila je od istorije jednu manje-više propagandnu disciplinu, a onda je vladajuća Komunistička partija takođe želela da ovlada ne samo budućnošću i sadašnjošću, gde je vladala kako je želela, nego je htela da ovlada i prošlošću.

Problemi oko socijaldemokratije, da sumiram, pre svega se nalaze u nestrukturiranom društvu koje ne može jasno da fiksira svoje interese, u tradiciji koja je bila potisnuta u ime Komunističke partije – srpska socijaldemokratija je samo svečarski pominjana. Najzad, u čitavom talasu antikomunizma koji je nastao. Kasnije su, naravno, na scenu i u politički život upale druge stvari – uloga crkve, novca i svega onoga što

Gospodine Miroslave, da li je bitno sada ovo sto ste napisali i da li je vise streljano komunista ili cetnika. Svi streljani su bili Srbi i voleo bih da moja deca ne pamte ove podele medju nama vec da znaju samo da smo mi Srbi. Ja bih najvise od svega zeleo da svi mi zaboravimo podele medju nama i da se okrenemo boljem zivotu i zajednickoj sreci, ali dok god ima vas koji kopate po istoriji i trazite te podele ja a i verovatno mnogi drugi nece biti mirni i tezice da se ujedinjujemo upravo zbog takvih Srba koji nas dele. Svaka cast vasem istrazivanju ali okrenite se necem lepsem i korisnijem za nas narod.

Otkud srpski vojnik u grobovima severne Afrike?

“...Samo kad bi brašno bilo bliže vojsci, ili vojska bliže brašnu!”
Piše: Vladan Dinić

Stupivši na obale albanskog primorja, Srbija je bila na istinskom raspeću. Našavši se u izgnanstvu, država je bila raspeta između teritorije i naroda koji je napustila i tuđine i neizvesnosti u koju se uputila. Vrhovna komanda bila je raspeta između rasutih pukova od Skadra do Valone, Bizerte, Soluna i Krfa, gde su se sve u jednom momentu našle njene jedinice. Na najvećem raspeću, ipak, bio je srpski vojnik koji je, zaglavljen u blato, tumarajući između Medove, Dračča i Valone, u svojoj duši lutao između ognjišta i najmilijih koje je napustio i neizvesnog puta bez povratka, između posramljenosti i patriotizma. Premda deluje da se jedan deo Srpske vojske iskrcao u Bizertu pod spletom ččudnih okolnosti, vojska na taj put nije krenula samovoljnom odlukom pojedinih komandanata niti stihijski, već po planu saveznika i na osnovu naredbe Vrhovne komande.

o KRVAVA 1915. GODINA

Posle neuspelih austrougarskih pohoda u 1914. godini, komandu nad snagama Centralnih sila na Balkanu i neposredno rukovođenje vojnim operacijama preuzima Nemaččka. U nameri da ovlada balkanskom transverzalom do Carigrada, Nemaččka je pripremila novi plan napada na Srbiju. Pouččena prethodnim iskustvima austrougarskih poraza, cilj napada ovoga puta bio je daleko radikalniji: totalno uništenje srpskog naroda, države i vojske.
U strategijskom pogledu plan napada je predviđao angažovanje tri carevine sa oko sto miliona stanovnika i njihov udar svom snagom na malu srpsku kraljevinu sa ciljem da se prokrčči kopnena komunikacija koja izvodi u Dardanele radi pomoći Turskoj i približavanja energetskim sirovinama. U poččtnim opreracijama neprijatelj angažuje oko pola miliona vojnika svrstanih u šest nemačkih i austrougarskih i ččetiri bugarske divizije.
(Prema podacima Marka Božovića u delu Trnovit put Srbije 1914 – 1918 (BIGZ, 1974. str. 226) brojno stanje Srpske vojske u oktobru 1915. godine je 420697 boraca od toga 8897 oficira i 411700 podoficira i vojnika.)
U taktiččkom pogledu planiran je istovremeni napad na frontu od 1200 kilometara i to: glavninom snaga na Beograd i Smederevo, a na pomoćnom pravcu upad u Podrinje i Maččvu, prodor preko Višegrada ka Kragujevcu, a nakon pet dana ulazak i bugarskih trupa na teritoriju Srbije i zauzimanje Niša i Skoplja.

o Medljika - srpska kob-kota
Na obode Kosova 11. novembra stiglo je svega 280 do 300 hiljada ljudi, što značči da su gubici u odstupanju od Beograda do Kosova iznosili oko 120 do 140 hiljada. Namera srpskih snaga bila je da i u tim uslovima, osloncem na severoistoččne kosovske objekte (Prepolac i Merdare), pruže neprijatelju snažan otpor u odbrani pravca koji od Podujeva i Mitrovice izvode ka Kaččaniku i dalje ka Skoplju. Trebalo je, istovremeno, odoleti snažnom pritisku nemaččkih jedinica sa severa i ostvariti kontrolu nad Kaččaniččkom klisurom koju su držale bugarske snage.
Padom Medljike i neuspelim pokušajem da preuzmu kontrolu nad kaččaniččkim i konččuljskim tesnacom, plan proboja Kaččaniččkom klisurom doveden je u pitanje, a celokupna Srpska vojska, iskrvavljena i prepolovljena u teškim bitkama, našla se na Kosovu okružena i stešnjena, ali ne i uništena. Ovakvim razvojem događaja, izgubljena je svaka mogućnost povlaččenja Srpske vojske ka Skoplju i pala je u vodu i poslednja nada Vrhovne komande da će se povlaččenjem kroz Kaččaniččku klisuru i dolinom Vardara sastati sa saveznicima.
(Padom Kaččanika Nemaččka je obustavila dalja dejstva smatrajui da je rat na Balkanu za nju završen. Zato je 24. novembra naredila povlaččenje svojih trupa iz Srbije. Obaveštavajući da više neće izdavati kominikee sa balkanskog ratišta, ona je smatrala da su i poslednji bedni ostaci ostataka Srpske vojske uništeni, da je, osvajanjem Niša i uspostavljanjem kopnene veze sa Bugarskom i Turskom, ispunjen planirani cilj i da se u neutralnost Grččke ne treba mešati pa je dalju sudbinu ratnih dejstava prepustila uglavnom Bugarskoj i Austro-ugarskoj vojsci.)
U Vrhovnoj komandi Srpske vojske usledila su traganja za drugim rešenjima. Jedini izlaz, s obzirom na oččajno stanje i položaj trupa, koje su bile opkoljene višestruko nadmoćnijim snagama na relativno malom prostoru, nazirao se u tom momentu u daljem povlaččenju kroz Crnu Goru i severnu Albaniju na Jadransko primorje.
o Sudbonosna odluka
Nameru o povlaččenju preko Albanije i Crne Gore Vrhovna komanda uobliččila je 23. novembra, a već 25. izdala je istorijsko i sudbonosno naređenje Obr. 24942 svim komandantima armija o povlaččenju trupa iz Otadžbine. Naređenje je predviđalo povlaččenje vojske sa Kosova na jadransko primorje u tri pravca. O namerama i detaljima ovog manevra istog dana (23. novembra) obavešten je naš vojni izaslanik u Podgorici pukovnik Petar Pešić, a 26. novembra i vojni izaslanici Rusije, Francuske, Engleske, Italije i Rumunije.
Istorijsku odluku o odstupanju vojske Vrhovna komanda obrazlaže naređenjem Obr. 24971 od 25. novembra:
“Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država...Jedini je spas iz ove teške situacije, povlaččenje na Jadransko primorje...Ubedite sve, da je ovo povlaččenje državna potreba, spas države, i da je u ovim teškim danima naš spas u istrajnosti, strpljenju i krajnjem požrtvovanju sviju nas...”
Moral srpskih vojnika pao je na najniži nivo. Uz pretrpljene gubitke poččelo je naglo osipanje jedinica. Mnogi vojnici su se predavali neprijatelju. Starešine nisu mogle, a iz moralnih obzira nisu ni insistirale, da sprečavaju prebege. Otkazivanje poslušnosti bio je rezultat straha i panike pojedinaca i kod nekih manjih jedinica. Ako uporedimo zvanične podatke proizilazi da je Srpska vojska od 11. novembra do 1. decembra, izvodeći odbranu osnovice za povlaččenje preko Albanije i Crne Gore u uslovima gotovo potpunog okruženja, zabeležila gubitke od oko 80 hiljada poginulih, ranjenih i nestalih vojnika.

o ALBANSKA GOLGOTA
(Odstupnica grobovima obeležena)

Komandant 2. armije 1. decembra izdao je naređenje broj 10526 svim jedinicama za odstupanje u kome obrazlaže:
"Zbog promene situacije kod Đakovice i na frontu trupa Odbrane Beograda, konaččno je napuštena namera za ofanzivu i konaččno rešeno da se produži povlaččenje po naređenju Vrhovne komande”.
Vezan ljubavlju i dubokim osećanjima za porodicu i ognjište, srpski vojnik je pomišljao da će se duboko ogrešiti o svoju porodicu, svoje imanje i svoju otadžbinu ako je napusti. I tu, između patriotizma i poverenja - panike i straha lomila se duša Srbinova. Mnogi vojnici su govorili kako će svoje oficire dopratiti samo do granice, a da dalje ne žele da idu, jer se boje da će ih u tuđoj zemlji, po stupanju na albansko primorje, oficiri ostaviti na cedilu. Ipak, i u uslovima velikih prebega i predaja, nadvladalo je poverenje u komandu i starešine tako da ovo nije postalo pretežno razmišljanje i pojava, jer je najveći broj vojnika krenuo u odstupnicu.
Za ovaj marš, dug u proseku oko 150 kilometara, i prikupljanje na liniji Skadar – Lješ - Tirana - Elbasan, 2. armiji trebalo je 19 dana, Timoččkoj vojsci 20, Odbrani Beograda 22, Trupama novih oblasti 13 (Kombinovani odred stigao je u Lješ 14. decembra, a odatle je upućen u pravcu Dračča (u raštbulski logor jedinice su pristigle 5. januara), a 1. armiji, koja je ulogu zaštitnice obavila do krajnjih mogućnosti i nečuvenog požrtvovanja, ččak oko 70 dana.
U vojnim kolonama, pored 220000 starešina i vojnika maršovalo je i 200000 civila izbeglica od kojih se trećina nije spasila. Starci, žene i deca, uz sveže ranjene i obolele vojnike, koji su zaostajali, ali se nisu predavali neprijatelju već su odstupali od jedne do druge sanitetske stanice na maršruti, predstavljali su posebnu odgovornost i veliko opterećenje u organizaciji marša. Po strahotama i žrtvama, bio je to najteži marš koji je do tada istorija zabeležila.
A istorija nije zabeležila i još nešto. Nikada do tada nije se desilo da jedna vojska i cela državna struktura napuste svoju teritoriju i da se ista ta vojska i država, pod zastavom slave i pobede, ponovo vrate u svoju Otadžbinu i donesu joj slobodu. I u tome je zapravo odgovor na delikatnu dilemu u kojoj su posle boja svi generali pametni: da li je sve tako moralo i da li je cena smrti u odstupajućim kolonama i među civilnim žrtvama stanovništva koje je ostalo na svojoj zemlji, nadmašila cenu takve odluke.
o Dinar i hleb
Posle napuštanja slagališta u dolini Morave i u Nišu i promene komunikacijskog pravca ka Solunu gde su bile preduzete mere za formiranje glavne baze za snabdevanje, Vojska je zapala u, do tada, najveću krizu snabdevanja. Da bi se situacija bolje razumela treba imati na umu potpunu iscrpljenost srpskog vojnika u tom momentu te da se znatna oskudica hrane kod vojnika osećala još tokom odstupnih borbi, a naročito nekoliko poslednjih dana na Kosovu. Uz sve to, deo zaliha predviđen za odstupnicu već je bio naččet u išččekivanju i tokom organizacije marša.
Vojnici su, dakle, na ovaj put neizvesnosti krenuli bez odmora i – gladni. Ukupne zalihe trupa u hrani bile su svedene na najviše 4 do 5 dana. Taj problem konstatovan je na ččetvrtoj sednici komandanata armija 1. decembra popodne. Posvećujući ovom problemu izuzetnu pažnju, komandanti armija su na petoj sednici, koja je održana 2. decembra ujutru, doneli jednu jedinu odluku:
"Da se za dalje, kad vojnici prime polovinu obroka hleba, izdaje svakom vojniku po pola dinara u vidu novččane hrane, a kad ne budu mogli da prime ni polovinu obroka hleba, onda da im se izdaje po jedan dinar dnevno.”
Ali, šta da uradi jadni srpski vojnik sa jednim dinarom dnevno? Arnauti za hleb traže samo suvo zlato, dukate i oružje, a prema predstavci Obr. 9947 koju je komandant 1. armije uputio 12. decembra Vrhovnoj komandi na pravcu kroz Crnu goru
“...Stanovništvo prosto globi vojnike naplaćujući proju od jednog kilograma težine po 15 do 20 dinara... sva težina, dakle, i sve zavisi od hleba... Stanje je takvo da su ljudi od gladi već poččeli da umiru...”
Šta da uradi jadni srpski vojnik sa jednim dinarom dnevno kad mu stanovništvo kroz Crnu goru naplaćuje i prenoćište. Jedan od sudionika seća se:
“Hanovi kraj puta većina pozatvarani, a gde su otvoreni za prenoćište plaća se pet perpera za ležanje na daskama, a jedan za sedenje uz vatru. Po neki protest i preka rečč sa Crnogorkama i njihovim starcima i decom zbog takve bezdušne skupoće, ne izmenjuju ništa stanje. Jedni nas sažaljevaju, a drugi napadaju...što smo ostavili Srbiju...”
Šta da uradi sa bednim dinarom kad mu kroz albanske moččvare za prelaz preko reke Škumbe Arnauti naplaćuju jedan turski groš, a za prenos preko nabujale Maće vojniku uzimaju dva dinara.
I, koliko je para bilo potrebno srpskom vojniku da bi platio sve te besne ucene i isplatio svoj bedni položaj u koji je zapao!? Na ovom putu za proju se davalo sve: najpre izlišnije i teže stvari, onda oružje, pa šinjeli i odelo, sve do košulje i na kraju – goli život.
Običčna raččunica jasno pokazuje da proseččan srpski vojnik na ovom strašnom maršu ka primorju nije video hleba oččima najmanje 15 do 20 dana, a neki i duže - ččim su istrošene ččetvorodnevne zalihe. O tome svedočče brojna sećanja boraca.
Treba istaći da su saveznici, razmatrajući pitanje kako da pomognu Srpskoj vojsci, za prioritete i red hitnosti u pružanju pomoći odredili organizaciju prihvata i ishrane na obalama albanskog primorja, a ne prevoženja. A upravo na problemu dopremanja hrane brodovima oččitavala se sva bezdušnost i nerazumevanje saveznika i njihove politike prema Srpskoj vojsci. Saveznici su pali na ispitu.
Da takav zaključčak o angažovanju saveznika ne bi ostao na nivou paušalnog iskaza i spekulacija lako ga je potkrepiti podacima o tome kako je teklo dopremanje hrane u pristaništa.
Italija, koja je preuzela obavezu da u medovsko pristanište svakog drugog dana dopremi po jedan brod sa hranom, umesto transporta hrane, od 6. do 12. decembra, glavninu svojih pomorskih snaga angažuje samo za prevoz svog ekspedicionog korpusa iz Torina u Valonu. Zbog toga je za 26 dana, od predviđenih 13, u albanske luke stiglo samo pet brodova sa hranom od kojih je jedan (lađa “Malfeta”) bio potopljen. Nakon što su tih dana potopljeni i italijanski kontratorpiljer “Enterpido” i francuski sumaren “Fresnel”, prevoz hrane bio je potpuno obustavljen kad je to bilo najpotrebnije - između 6. i 12. decembra.
Zato, kada su 16. decembra prve jedinice stigle u Skadar, nisu ih saččekale obećane savezniččke lađe ni hleb nasušni, priželjkivani.
(Francuska i Engleska uveravale su Srbiju da su njihovim staranjem u Brindizi pristigle dovoljne količčine hrane, a da je sve zapelo oko Italije koja tu hranu nije pravovremeno i uredno dopremila do albanskih pristaništa. Ali ova pravdanja nisu ni u ččemu popravile situaciju u Srpskoj vojsci.)
Istine radi, treba reći da su u Dračč stigle sledeće količčine i transporti hrane: 12. decembra dva parobroda sa 700 tona hrane, 19, 20, i 24. decembra još 1400 tona, krajem decembra 400 tona i 5. januara 500 tona hrane; u Medovu 10, 16, i 24. decembra 1100 tona i u Valonu 16. decembra 400 tona, krajem decembra 500 tona, 5. januara 400 tona.
Dakle, u albanska pristaništa je od 12. decembra do 5. januara dopremljeno ukupno 5.400 tona hrane za Srpsku vojsku.
Ali, šta je sve to vredelo kad je za mnoge srpske vojnike sve već bilo kasno, jer su prve veće količine dopremljene u draččku luku tek 19. decembra. Situaciju je posebno otežavala okolnost da je i dopremanje hrane iz pristaništa išlo veoma teško i sporo. Izvodeći u jednom momentu raččnicu da bi se pristiglim količčinama mogla hraniti celokupna vojska punih 6 dana, glavnom intendantu Vrhovne komande nije preostalo ništa drugo, već da, u oččaju, i pismeno prokomentariše bednu situaciju u kojoj se nalazile jedinice:
“...Samo kad bi brašno bilo bliže vojsci, ili vojska bliže brašnu!”
Nastala situacija otuda nameće logiččan zaključčak da: s jedne strane, u pogledu snabdevanja hranom i prihvata trupa, odstupni marš niti je realno isplaniran niti diplomatski pripremljen, a sa druge, da saveznici, koji su imali dovoljno i vremena i sredstava, nisu odgovorili obavezama koje su sami preuzeli, niti su postupali shodno dramatiččnoj situaciji koja je se tu pred njima odigravala. Zato će se ovaj pomor zbog nedostatka hrane nastaviti sve do ukrcavanja u brodove za Bizertu i Krf.
o Na Hristovom putu
U neizvesnost do beskraja putuje ččitava država, vojska i deo naroda. Odstupni marš isplaniran je precizno – stazama briljantnog nastupanja Srpske vojske u Prvom balkanskom ratu. Samo, junaci sa Zebrnjaka i Bakarnog Gumna sada ne nastupaju, već odstupaju, a ni dovoljno hleba ni smeštaja. Haraju glad, horde Arnauta i bela smrt. Zla kob nadvila se nad kolonama koje se s mukom probijaju preko snežnih vrhova Prokletija, zaleđenog ČČakora, Paštrika i Koritnika. Sneg pokriva mrtve i umorne. ČČopori kurjaka i Arnauta i jata zloslutnih gavrana postaju njihovi stalni pratioci.
I, dok kidaju meso sa promrzlih kljusina, srpski vojnici u isto vreme liju suze za uništenim topovima i pobijenim konjima i volovima, a u zaleđenim klancima dostojanstveno i ćutke razmičču kolone pred nosiljkom u kojoj su mošti Stefana Prvovenččanog i pred volujskim kolima sa Starim Kraljem. To izabran narod na putu izgnanstva, na Hristovom putu, raspet između otadžbine i neizvesne tuđine, u pobožnom redu samrtne tišine, u kolonama nalik na sprovod, ispašta svoja smrtna i istorijska sagrešenja. Odstupnicu grobovima obeležava, a smrznuti leševi postaju mu jedini putokazi.
Bio je to marš muččenika. I te muke neki porediše sa Hristovim, a Albaniju prozvaše Srpskom Golgotom.
Posle 19 dana nadččoveččanskih napora, podviga i neprebrojanih žrtava u savlađivanju albanskih tesnaca i vrleti i crnogorskih klisura i gudura, praćeni kišom, snegom i ledom, bosotinjom i golotinjom, vaškama, gadom i smradom i pljaččkom divljih hordi Arnauta, junaci sa Cera, Drine i Kolubare bejahu strašnog izgleda, da otac nije mogao prepoznati sina, brat brata. Liččili su na pokretne senke, utvare, aveti i kosture – na propale prosjake pre nego na vojsku.
Od utegnutih snažnih i spretnih vojnika ostale su rite od šinjela, od trećepozivaca poderani opanci, pocepane šajkačče, nagoreli zubuni i koporani. Bili su bosi, prljavi, vašljivi, promrzli, izmuččeni, poluodeveni, gladni, neobrijani, oborenih brkova, stisnutih usana, upalih obraza, utonulih oččiju.
(“Nikakva žalba nije se ččula sa usana ovih ljudi koji su toliko pretrpeli; kao da ih je neka zla kob gonila, išli su ćuteći; samo bi po kadšto izgovorili “hleba”; to je bila jedina rečč koju su imali snage izgovoriti. Ima nekoliko dana kako većina ne beše ništa okusila...”, opisuje ulazak srpskih vojnika u Skadar Ogist Bop u delu Kroz Albaniju.)
(I u tim najtežim trenucima srpski vojnik nije poklekao. On je u svojim njedrima saččuvao Srbiju, ljubav, veru i poverenje: ljubav prema otadžbini, veru u Boga i poverenje u svoje oficire da ih i u odstupnici iz rodne grude neće odvesti na put bez nade i povratka. A o ččasti i ččestitosti srpskog oficira tih dana i toga vremena svedočči jedan vrlo interesantan podatak. U pregledu gubitaka Srpske vojske u periodu od 14. aprila 1916. do 13. januara 1917. godine, koji predstavlja i zvaniččni izveštaj Vrhovne komande, navedeno je da se u naznaččenom periodu od starešinskog kadra neprijatelju predao samo – jedan oficir).
o U glibu diplomatije
U samom poččetku razmatranja pitanja kako da pomognu Srpskoj vojsci u ključčnim trenucima njenog izbavljenja, saveznici nisu imali jasan plan kako sa tom vojskom postupiti. Zato, a i iz brojnih drugih razloga (nesloge i nepoznavanja situacije koja je nastupila i slabih procena šta će tek nastupiti) za prioritete i red hitnosti u pružanju pomoći odredili su organizaciju prihvata i ishrane a ne prevoženja. Odugovlačćeći sa procenama u kojima je kamen spoticanja bilo pitanje da li "bedni ostaci ostataka" zavređuju ma kakvu reorganizaciju, pitanje transporta, oporavka i reorganizacije naše vojske potisnuto je u drugi plan i ostavljeno za kasnije rešavanje.
A najveći razlog što kod saveznika nije postojao jasan plan o tome na koji način postupiti sa Srpskom vojskom ležao je u opreččnim procenama saveznika, koje su bazirane na njihovim sebiččnim političčkim interesima.
Upravo su slabe procene celokupne vojne situacije na Balkanu i stanja Srpske vojske, kojima su saveznici raspolagali, dovele do toga da u ključčnom trenutku budu izmenjeni i poččetni planovi evakuacije. Jer, da su procene bile realne, bilo bi jasno da nema te vojske koja bi se mogla reorganizovati tu, u Albaniji, u uslovima potpunog okruženja, a pogotovu ne one koja je pretrpila svojevrsni brodolom. A da su saveznici uz brodove sa hranom privukli i transportne brodove radi hitne evakuacije Srpske vojske na sigurno, uz puno obezbeđenje prevlasti na moru za organizaciju nesmetanog transporta, to bi već značčilo da su njihove procene bile dobre, a namere nekih od njih iskrene pa bi i srpske žrtve bile neuporedivo manje.
Treba imati na umu da je odluka o povlaččenju Srpske vojske kroz Albaniju i Crnu Goru, preko vojnih izaslanika upućena savezniččkim snagama istoga dana kada je i doneta. Odluka je, međutim, odmah izazvala sporenja među njima.
Engleska i Italija zauzele su stav da Srpska vojska ostane u Albaniji i da se tu, ako se to uopšte isplati, reorganizuje, dok su Francuska i Rusija uspostavili poččetni zahtev da se ona prebaci u severnu Afriku.
(Za englesku diplomatiju ovo je bila i prilika da uceni Srbiju zbog neustupanja koncesija Bugarskoj, pa je ciniččno još uvek postavljala pitanje opravdanosti odluke Vrhovne komande o povlaččenju i same potrebe reorganizacije Srpske vojske. “ Što se danas nalazite u teškoj situaciji, sami ste krivi. Tvrdoglavo ste odbijali da Bugarskoj uččinite koncesije”, izjavljuje ministar vojni Velike Britanije.)
(Italijanska diplomatija nastojala je da iskaže sebiččne interese i pretenzije prema Balkanu, kao i prezir koji je gajila prema Srbiji kao istoččnom susedu. Nastala situacija išla je donekle na ruku francuskim težnjama za otvaranjem novog – Balkanskog fronta, jer se mogla uklopiti u njena nastojanja da rastereti zapadni front. Ali, njen zamah u tom pravcu koččio je sveže potpisani ugovor sa Italijom. Uz to i postojeće okolnosti nametale su joj potrebu dodatnog vojnog angažovanja, pa odluku nije bilo jednostavno doneti.)
Osim što su Italijani 8. decembra pohitali da sa jednim odredom vojske okupiraju Dračč i Valonu (više radi sticanja svojih pozicija na Balkanu nego radi prihvata Srpske vojske i dostavljanja hrane u slagališta) od donetog rešenja o akciji na Balkanu, pa do prvih praktičnih koraka, prošlo je dvadesetak dana muččnog natezanja saveznika, slanja inspekcija, sagledavanja i procene stanja i analiziranja izveštaja, a da gotovo ništa nije uččinjeno...
(U narednom broju: OD MEDOVE DO VALONE – OD NEMILA DO NEDRAGA)

KAKO DO KNJIGE?
Kapitalnog dela Luke Nikolića, "SRBIJO,MAJKO I MAĆEHO" još nema u knjižarama. Zasad, po promotivnoj ceni od 1500 dinara može da se nabavi kod autora (060/656-444-0) i u redakciji nedeljnika "SVEDOK", Svetogorska 22/6 Beograd (011/32-44-361)
Srbija "izgubila" 1483 vojnička groba
Podaci do kojih je autor studije-knjige "SRBIJO, MAJKO I MAĆEHO" došao poređenjem pet vrsta spiskova, sa podacima iz drugih dokumenata, govore da je na tlu severne Afrike na 24 groblja ostalo da počiva 3226 srpskih vojnika. Od toga je evidentirano: 1 general, 88 oficira, 143 podoficira i 42 pitomca. U navedene podatke uključeni su i sahranjeni u grčko groblje u gradu Tunisu i nastradali brodolomnici u bizertsko-sicilijanskom prolazu i u blizini Malte, kao i grobovi i groblja u Alžiru, a koje retko koji autor pominje i o čemu postoje slabo evidentirani tragovi.
Od toga u Tunisu na 5 grobalja i u dubini bizertskog zaliva ostalo je da večno počiva najmanje 2769 srpskih ratnika, a u francuskoj koloniji Alžir na 18 grobalja u tri kolonijalna departmana (Alžir, Konstantin i Bon), svoje kosti rasulo je 457 srpskih vojnika.
Ko je Luka Nikolić?
Luka Nikolić je rođen je 29. oktobra 1954. godine u Zaovinama kod Bajine Bašte. Posle osnovne škole koju je završio u rodnom mestu, putevi daljeg školovanja vode ga u Sarajevo gde završava Srednju vojnu školu Kopnene vojske. Odličan uspeh omogućio mu je da odmah upiše Vojnu akademiju kopnene vojske u Beogradu, zvršio je sa odličnim uspehom. Zbog nesporaziuma sa mentorom oko izbora teme, odustao je od magistarskog rada na Fakultetu političkih nauka koji je studirao uporedo sa Vojnom akademijom.
Sa činom potporučnima raspoređen je na službu u 20. gardijski pešadijski puk u Valjevu. Od 1982. do 1991. godine radi kao novinar, urednik i odgovorni urednik lista "Vojnik". Od prvog do poslednjeg dana rata na prostorima Jugoslavije obavljao je dužnost predsednika Komisije za identifikaciju poginulih Prve armije pri VMA. Po završetku ratnih sukoba obavljao je dužnost načelnika Doma garde u Topčideru. Penzionisan je u činu potpukovnika 1996. godine, a po izbijanju agresije NATO na SRJ dobrovoljno se prijavio na dužnost koju je obavljao u prethodnim ratnim dejstvima.
Njegov pradeda Sava učestvovao je u "Javorskom ratu", deda đunisije u Prvom i Drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu, otac Radomir u Drugom svetskom ratu, a on u poslednjim ratovima na tlu Jugoslavije i odbrani od NATO agresije.
Ozbiljnim naučnim ratom poočeo je da se bavi tek po penzionisanju. Do sada je učestvovao na nekoliko simpozijuma iz oblasti vojne istorije i objavio više naučnih radova. Ova knjiga je njegov prvenac.

nije mi jasan tvoj prethodni clanak naslov hm, hmm prva recenica otkud srpski vojnik(ovde singularum) u grobovima(ovde pluralum) na severu Afrike?
Poenta mi nije jasna.

moderator, proredjuje priloge, pa nije moguca *celovita slika* i hod po problemima, povezivanju sa *blogom*...ali, *nista nas nesme iznenaditi*

Rusi su ušli u Srbiju tek 1944. godine. Kako onako dobro organizovanim četnicima nisu bile dovoljne 3 godine da unište dezorijentisane partizane?

su popadali sa brvana odavno, odnela ih je Neretva, Sutjeska,Drina, Tara, Morava..a, ovo na i oko bloga, zaradjuju za dzeparac,,*sigraju se kauboja i indijanaca*, prodaju knjige po vasarima, dobro dodje seljanima za potpalu vatre i *slicne radnje*.

i neraditi nego sabotirati, ruinirati je zlocin,uspesno se *vratiti* na politicku i *vojnu* scenu, sve prodati kao otpad, varati i pljackati i ne odgovatrati za to je *vasa slika*, koju uporno prebacujete Komunistima,jer, kada sve porusite, rasprodate, *unistite dokaz*, poput spaljivanja, glasackih listica u Skupstini Srbije, moze *jovo nanovo,,hm,hmm MMF pa lapo lapo...?*

Ponavljajte neistine,DM je bio i ostao zlocinac.Kada budu pomrli svedoci ,za 100 godina ce te ponovo ubedjivati narod o zlocincu,"braniocu naroda',ne Srbije.Zamisao Vermahta je i bila borba protiv Partizana a Komunizam je bio potstrel za uspesan rat protiv Partizana, "bezboznika"Sada se isto dogadja,jedna Kina pod Komunizmom,preti Americi u privrednom razvoju,dokazujuci da je sistem dobar ako ga dobro primenjuju.Kod nas su se sada pojavili naslednici porazenih snaga,i umesto da se kaju,zele da ubede narod o dobrodusnosti zlocinaca.Sve ovo je glasacka masina partija,kojih?Amerika nam je ovo dala radi nestabilnosti masa.Tako nas drze pod kontrolom.ZAR VAM NIJE JASNO.Pa cak nisu spomenuli, jucerasnje bombardovanje Srbije a kamoli ono u II sv. ratu od saveznika.Sada nes spremaju u NATO.Za 100 godina ce nam servirati ovo bombardovanje kao obracun sa komunistima.

Ponavljajte neistine,DM je bio i ostao zlocinac.Kada budu pomrli svedoci ,za 100 godina ce te ponovo ubedjivati narod o zlocincu,"braniocu naroda',ne Srbije.Zamisao Vermahta je i bila borba protiv Partizana a Komunizam je bio potstrel za uspesan rat protiv Partizana, "bezboznika"Sada se isto dogadja,jedna Kina pod Komunizmom,preti Americi u privrednom razvoju,dokazujuci da je sistem dobar ako ga dobro primenjuju.Kod nas su se sada pojavili naslednici porazenih snaga,i umesto da se kaju,zele da ubede narod o dobrodusnosti zlocinaca.Sve ovo je glasacka masina partija,kojih?Amerika nam je ovo dala radi nestabilnosti masa.Tako nas drze pod kontrolom.ZAR VAM NIJE JASNO.Pa cak nisu spomenuli, jucerasnje bombardovanje Srbije a kamoli ono u II sv. ratu od saveznika.Sada nes spremaju u NATO.Za 100 godina ce nam servirati ovo bombardovanje kao obracun sa komunistima.

*bom ti rekel, da su partizani postojali pre 1944 u Srbiji*, i, nisu bili *nevidljivi*..tako da tvoja neutemeljena *historije*, nemoze da pocne 1944, nego onda kada je pocela..

Kraljevački narodnooslobodilački partizanski (NOP)odred „Jovan Kursula“ je formiran 27. avgusta 1941. godine na planini Goču više Kraljeva.

Komandant odreda bio je Pavle Jakšić, narodni heroj, politički komesar Miro Dragišić Piper, zamenik komandanta Vladimir Radičević, intendant Žika Čukulić i odredski lekar i član Štaba odreda Gojko Nikoliš, narodni heroj.

U sastavu odrda su se nalazile četiri čete: gočka, dragosinjačka, čibukovačka i prekomoravska. Odred se ubrzo naoružao posle smele akcije na železničku stanicu u Kraljevu.

Kraljevački odred je 19. avgusta 1941. godine izvršio akciju na Ibru. 29. septembra 1941. godine oslobođeno je Ušće i porušen most, zatim je oslobođena Raška, Mataruška banja i Vrnjačka banja. Partizani su držali u svojim rukama držali 80 kilometara železničke pruge Kraljevo-Kosovska Mitrovica.

27. septembra 1941. godine 17 članova bleh-muzike Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kraljeva, marširajući uz muziku, je izašlo iz grada i stupilo u Kraljevački NOP odred.

4. oktobra 1941. godine opkoljava se Kraljevo, u kome su bile velike snage okupatorske vojske.

Deo Kraljevačkog odreda, posle povlačenja iz Srbije, ulazi u sastav Prve proleterske udarne brigade, kao Četvrti kraljevački bataljon.*

Lune ti ili nisi normalan ili ne umes da citas ! Lepo ti je covek napisao da partizani nisu imali ozbiljniju snagu posle bitke ( ako se to moze zvati bitkom ) na Kadinjaci 29. novembra i pada Uzicke republike .
1 Datumi koje ti navodis su redom svi pre 29 novembra . Kad je Tito unistio i ono malo jada koje su imali .Jel namerno spamujes ili ??? Od tog datumdo do 1944 i upada sovjeta nisu imali nista .
2 Partizani su uvek imali bombasticne i megalomanske nazive npr antifasisticko vece jugoslavije koje je brojalo cirka 4 clana , pa komunisticka Internacionala koja je brojala 6 clanova tako da njihove cete su u sustini skupine bandita slosera sa komadantom bravarom koje su brojale od 2 - 10 ljudi :) .. Uvek su bolovali od megalomanije .Bitno je da Imaju komandata Brigade i Brigadu a sto ta brigada broji 52 razularena bandita i 3 pokvarene lovacke puske i jedno matoro kljuse to je druga stvar .... Partizani nisu bili ozbiljna vojska i nisu se sukobljavali sa Nemcima do Sremskog fronta kada su poslali Srbe u Klanicu ...

komunjara ostaje komunjara, pa da ga na glavu okreneš...
kamen temeljac Novog Beograda postavljen je u periodu 1933-36 izgradnjom kompleksa sajma (danas Staro Sajmište)...u vreme mrske vam Kraljevine...

namera datira od 1920. godine, ali *mila ti kraljevina*, odustaje i 1941, otvara *diljem lepe kraljevine* logore, ukljucujuci i tu *atraktivnu NDH lokaciju*, koju je inace *nazocno* snabdevala Zidovima, pardon Jevrejima, prelaskom save, prelazili su sa *kirilice* na latinicu i menjali ime *nebesko-dimljenog* naroda.

Lune :) Ti ili si na nekim drogama ili ne razumes sta ti se prica ... Pre 29 novembra ti i necu odgovoriti a posle
Hmm prebacili 110 boraca pa prebacili 50 boraca na celu Srbiju ? Stvarno ozbiljna vojna sila :) ... Jel od tih 110 boraca 55 bilo Mirko a 55 Slavko ?? Mozda u tom slucaju i jesu bili vojna sila .... Prijatelju tones sve dublje i potvrdjujes sve sto sam rekao . Posle debakla na Kadinjaci ( a sta i ocekivati kad im komanduje austrougarski masin bravar ) komunisti nisu imali ozbiljniju vojnu formaciju ne racunajuci 110 Mirka i Slavka koje si ti pomenuo :) ... To sto su imali brigade i divizije , tj sto su oni skupinu od 6 pijanih razbojnika zvali divizijom govori o njima samima :)

*vasoj borbenoj sili*,pa , malo u Blajburg, pa malo u Cikago, pa malo na Nijagarine vodopade,...a ? Ajde, drmni jednu dedinu domacu na ex,pomiri se sa sudbinom porazenog,i prestani da prizeljkujes neki novi *Ok koral...!*..*biti ce* opet, bes te noge posra vas guzica !

za silju neznam, Noam Comski mozda malo,

http://www.jadovno.com/dokumenti/articles/prva-medjunarodna-konferencija-o-jadovnu-1941-cir2.html

Lune se opet ozdero lose dudovace i prepusio vlaznog duvana pa halucinira!
Hebalo te slovo Z mentolcino komunisticka!!!

Baš je to lepo kako neki od vas pokazuju pravo lice četnika i njihovih potomaka i pristalica.
Na svu Lunetovu priču, kakva god ona bila, vi samo odgovarate uvredama...pa i priliči vam. Mogu vam reći da slika o četnicima u partizanskim filmovima i nije mnogo karikirana sudeći po vašem ponašanju. Mada mi se čini da su neki tamo bili predstavljeni kao gospoda, što vi ovde sigurno niste.
I vi sebe nazivate Srbima i pravoslavcima...e pa teško onda toj Srbiji i Crkvi sa vama takvima...
A mogao sam ja i da spominjem Joilovu decu i ženu naprimer, i da uz njih upotrebim glagol "hebati" koji ne znam šta znači...a mogao sam ga i nazvati praznoglavim četničkim ortodoksnim skotom bez srca i duše...ali ne mogu, nešto me sprečava da se spustim na taj nivo.
Možda ljudsko poštenje i dostojanstvo?

dodelio Drazi orden,Najurio kralja, zavrnuo cetnicima *uho*..sta si hteo da kazes pogledac..? CIA vas je ispustila ko kobila u trku vec 1990, odradili ste svoje i..hm,hmm fuck..?
..............................................................
sifrant vrhovnog staba partizanske vojske

*STO GODINA OD ROĐENJA PAVLA SAVIĆA

(0) Send to friend Print Utorak, 9. Novembar, 2010.| Autor:

BEOGRAD - Obeležavajući 100 godina od rođenja Pavla Savića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) održan je skup posvećen našem velikom naučniku iz oblasti fizičke hemije i nekadašnjem predsedniku Akademije.

Pred prepunom svečanom salom SANU, u prisustvu porodice akademika Savića, predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra obrazovanja Žarka Obradovića, skup je otvorio predsednik Akademije, akademik Nikola Hajdin, ukazavši na Savićev veliki doprinos našoj i svetskoj nauci, ali i razvoju SANU čiji je predsednik bio punih 10 godina.

Hajdin je podsetio na životni i radni put našeg velikana iz oblasti fizičke hemije koji je rođen 1909. godine u Solunu, diplomirao na beogradskom Univerzitetu, a kao stipendista francuske vlade četiri godine proveo u Parizu na Institutu za radijum. Tu je kao prvi asistent Irene Žolio Kiri 1937. i 1938. godine otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima, što je direktno dovelo do otkrića nuklearne fisije, cepanja uranovog jezgra, za šta je Oto Han dobio Nobelovu nagradu.

Hajdin je naglasio da je SANU izborom Savića za njenog predsednika 1971. godine, od protokolarne postala radna institucija u kojoj su se se razvijala i unapređivala izuzetna istraživanja u svim naučnim oblastima, ali i njegovalo kulturno stvaralaštvo. On je dodao da je u to vreme unapređena saradnja sa drugim akademijama i srodnim institucijama u svetu, kako na istoku, tako i na zapadu.

- Zahvaljujući svom ličnom angažovanju, ali i velikim ugledom koji je uživao u našoj i međunarodnoj javnosti, akademik Savić se zalagao za jačanje uloge nauke i inovacionog rada u društvu, za smanjenje migracije naučnika i veću odgovornost naučnika u trošenju sredstava za nauku, za integraciju nauke u sistem školovanja i bolju organizaciju naučnoistraživačkog rada u institutima i njihovo povezivanje sa industrijom, kao i za uspostavljanje objektivnih kriterijuma za ocenjivanje naučnih rezultata - dakle za ideje koje su i danas vrlo aktuelne - rekao je Hajdin.

Istakavši da je akademik Savić dao nemerljiv doprinos ugledu i razvoju Akademije, Hajdin je napomenuo da je bio aktivan do poslednjeg dana, jer je svoj poslednji naučni rad objavio nekoliko meseci pre kraja života, u svojoj 85. godini.

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević skrenuo je pažnju na to da Savić nikada nije odvajao nastavu od nauke, smatrajući da je nauka sastavni deo visokog obrazovanja*

Рођен је 14. марта 1908. године у Београду. Као дечак једно време је живео у Швајцарској. Гимназију је завршио у Београду, а затим је отишао на одслужење војног рока. После завршетка служења војске поново одлази у Швајцарску, па затим у Француску где студира на Сорбони филозофију и апсолвира у Паризу 1932. године, где се прикључује надреалистичким круговима. Од тада до рата 1941. године бавио се публицистиком и књижевношћу.

Од своје ране младости усвојио је марксистички поглед на свет и определио се за раднички покрет. У војсци је због тога био доста прогањан. Иначе, генерал Коча Поповић је завршио школу резервних артиљеријских официра Војске краљевине Југославије у Сарајеву 1927. године и исте године је произведен у чин артиљеријског потпоручника. У Комунистичку партију Југославије примљен је 1933. године после чега је још интензивније наставио своју револуционарну делатност, због чега је стално био изложен прогонима полиције, а више пута је био и хапшен.
[уреди] Шпански грађански рат

Од јула 1937. године борио се у Шпанском грађанском рату, прво као борац, затим као начелник штаба, па командант артиљеријског дивизиона, када је добио чин поручника Шпанске републиканске армије. Око две године учествовао је у свим борбама артиљеријских јединица интернационалних бригада, на свим бојиштима републиканске Шпаније, до њене последње битке за Мадрид.

После слома Републиканске армије Шпаније, Коча Поповић, заједно са осталим борцима интернационалних бригада, прелази у Француску. Због учешћа у шпанском народноослободилачком рату интерниран је и март и април 1939. године проводи у концентрационом логору Сен Сипријен (Saint Cyprien). Једно време радио је у Комитету за шпанске борце у Паризу. Септембра 1939. преко партијских веза из Француске се вратио у Југославију, где је наставио своју револуционарну активност извршавајући задатке које му је постављала Комунистичка партија Југославије.
[уреди] Народноослободилачка борба

Оружану борбу против фашизма започету у Шпанији наставља у редовима Војске Краљевине Југославије као командант трупе пуковске коморе. Заробљен је код Ивањице у априлу 1941. године, али је одмах побегао из заробљеништва.

Учесник је Народноослободилачке борбе-у од јула 1941. године. Био је командант Космајског партизанског одреда. Након тога је командант Посавског партизанског одреда. Под његовом командом ови одреди су водили бројне битке и извојевали многе успехе у лето и јесен 1941. године. Са дужности команданта Посавског одреда постављен је за команданта групе одреда у Шумадији и западној Србији.

Новембра 1941. командовао је заштитницом која је обезбеђивала повлачење Врховног штаба НОПОЈ-а и главнине партизанских снага из Србије за Санџак, у време Прве непријатељске офанзиве. Приликом формирања Прве пролетерске ударне бригаде, прве регуларне јединице НОВ и ПОЈ, у Рудом 21. децембра 1941. године Коча Поповић је постављен за првог команданта. За време читавог рата брижљиво је водио свој дневник који је изашао након рата под именом „Дневник о ратном путу Прве пролетерске бригаде“. Под његовом командом бригада је водила борбе у источној Босни, извршила чувени Игмански марш да би избегла уништење. Под његовом командом, бригада је извршила поход у Босанску крајину. Првог новембра 1942. Коча Поповић је постављен за команданта Прве пролетерске дивизије и на тој дужности је остао до 5. октобра 1943. године

Дивизија се нарочито истакла у Четвртој непријатељској офанзиви: борбама које је водила на Иван-планини; противударом Главе оперативне групе код Горњег Вакуфа и у заштитници Групе и Централне болнице затварајући правце: Бугојно-Прозор и Купрес-Шујица-Прозор. У овој офанзиви му је пала непријатна улога да буде један од партизанских преговарача са Немцима у Горњем Вакуфу о прекиду непријатељства и размени заробљеника. Ови Мартовски преговори су остали забележени и по томе што је једино Коча преговарао под пуним именом и презименом, док су Милован Ђилас и Владимир Велебит користили лажна имена.

У Петој непријатељској офанзиви 9. и 10. јуна 1943. године Прва пролетерска дивизија пробила је обруч 369. немачке дивизије код Билановаца, 12. јуна на комуникацији Фоча-Калиновик и 17. јуна Прача-Реновица, чиме је отворила пут оперативној групи дивизија НОВЈ на Сутјесци. Али, овакав маневар стајао је великих људских губитака. После пробоја Коча је скоро стигао до војног суда јер је пробој учинио самоиницијативно, изгубивши комуникацију са Врховним штабом. За моменат се то сматрало кукавичлуком тј. пробој из обруча је протумачен „као бежанија“.
Коча Поповић и Пеко Дапчевић са чланом совјетске војне мисије при ГШ НОВ и ПО Србије

Када су 1. маја 1943. године уведени први официрски чинови у НОВЈ, Коча Поповић, Коста Нађ и Пеко Дапчевић су тада постали пуковници, а 1. новембра 1943. генерал-лајтнанти. Петог октобра 1943. године, Коча је постављен за команданта Првог пролетерског корпуса и на тој дужности остао је до краја јула 1944. године. За то време Корпус се нарочито истакао против немачког 15. брдског армијског корпуса у централној Босни; у првој бањалучкој операцији; дрварској операцији и у другим борбама.

Јула 1944. године постављен за команданта Главног штаба НОВ и ПО за Србију. То је било време када се тежиште борбених дејстава НОВЈ и свих других зараћених страна, преносило на Србију, пред одлучујућим биткама за њено ослобођење. Једно време био је командант јужне групе дивизија, а јануара 1945. године постављен је за команданта Друге армије. У Штаб Друге армије су ушли још и: генерал-мајор Радован Вукановић, као помоћник генерала Коче Поповића, пуковник Блажо Ломпар, као политички комесар Армије и генерал-мајор Љубо Вучковић, као начелник Штаба Армије. Армија се истакла у завршним операцијама за ослобођење Југославије, својим дејством у правцу: Ужице-Сарајево-Бањалука-Карловац-Загреб.

За време Народноослобдоилачког рата, био је члан највиших политичких представништава Нове Југославије. Био је члан АВНОЈ-а од Првог заседања (1942. године), а Председништва АВНОЈ-а од Другог заседања, новембра 1943. године.
[уреди] Послератни период

После ослобођења Југославије, остао је у Југословенској народној армији и од 15. септембра 1948. до 27. јануара 1953. године обављао дужност начелника Генералштаба ЈНА. Чин генерал-пуковника добио је 2. августа 1947. године, а 27. априла 1953. је демобилисан и преведен у резерву. Положај начелника Генералштаба ЈНА препустио је још једном прослављеном партизанском генералу, Пеки Дапчевићу. После завршетка војног службовања највише се посветио политичким пословима.

Био је посланик Уставотворне скупштине Демократске Федеративне Југославије и посланик Привремене народне скупштине Југославије. Од 1945. године непрекидно је биран за народног посланика Савезне народне скупштине и Народне скупштине НР Србије.

Од 15. јануара 1953. до 23. април]а 1965. године био је члан Савезног извршног већа и државни секретар за иностране послове. Као секретар за иностране послове учествовао је у свим преговорима Југославије са многим земљама света. Коча Поповић је учествовао као шеф југословенских делегација на заседањима Генералне скупштине Организације уједињених нација. Својом запаженом активношћу у ОУН-у и залагањем за принципе активне и мирољубиве коегзистенције много је допринео повећању угледа и афирмацији Југославије у свету.

Током 1966. и 1967. години обављао је функцију потпредседника Републике. За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије биран је на Шестом, Седмом и Осмом конгресу СКЈ, а члан Председништва ЦК СКЈ постао је октобра 1966. године. Био је члан првог ЦК КП Србије, а на Десетом конгресу изабран је за члана сталног дела Конференције СКЈ. Био је члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, од 1966. до 1982. године, Извршног одбора ССРН Југославије, Савета федерације и Савета народне одбране.

Из политичког живота се дефинитивно повукао 1972. године после догађаја у Хрватској и Србији. Женио се два пута - најпре Вером Бакотић, а после рата Лепом Перовић, провоборцем из Бањалуке. Деце није имао. До краја живота живео је у Београду где је и умро 20. октобра 1992. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Биографија

Рођен је 3. августа 1912. у селу Подгор, недалеко од Цетиња. Потиче из угледне сељачке породице. Његови родитељи - отац Никола и мајка Марија, рођена Пејовић, имали су четворо деце - синове Ђуру, Луку и Светозара и ћерку Милицу. Његов отац је једно време радио у рудницима Северне Америке, а после се вратио и бавио земљорадњом. После уједињења Црне Горе и Србије, 1918. године, његов отац је био присталица „зеленаша“, због чега је био у немилости режима (био је ухапшен и две године је провео у затвору).

Основну школу, Светозар је завршио са одличним успехом у родном селу, а потом је, противно очевој вољи, пошао за старијом браћом у гимназију на Цетиње. За време гимназијских дана био је члан литерарне дружине, а у осмом разреду је био председник удружења литерарне дружине. По завршетку гиманзије, 1931. године, заједно са својим братом од стрица Бранком, отишао је у Београд где је уписао Правни факултет. Диплпомирао је 1935. године.
[уреди] Студентски дани

Прва знања о комунизму и Совјетском Савезу, Светозар је добио од свог најстаријег брата Ђуре, који је студирајући филозофију у Паризу, дошао у додир с комунистима и постао члан Комунистичке партије Француске. Пошто се разболео, током боравка у затвору у Италији, 1927. године се вратио у родно место, где је убрзо умро. Под његовим утиском, Светозар и Бранко, његов брат од стрица и нераздвојни друг из детињства су постали комунисти и почели да проучавају марксистичку и совјетску литературу.

Иако се још током гимназијских дана осећао комунистом, није био члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), јер је она тада, услед веома лоших услова десетогодишњег илегалног рада и прогона њених чланова била веома слаба и неактивна. Тек по доласку на Правни факултет, укључио се у борбу револуционарног студентског покрета, који је био веома активан и снажан на Београдском универзитету.

Учествовао је у великим новембарским демонстрацијама, новембра 1931. године, због чега је идуће школске године избачен из студентског дома. Потом је становао приватно, а једно време живео је заједно са Ђуром Стругаром, који му је био друг из гимназије. Преко свог брата од стрица, Бранка Вукмановића и друга из гимназије Бранка Драшковића, почетком 1933. године, ступио је у Комунистичку партију Југославије. Заједно са њим у Партију, тада је ступило и неколико његових другова из гимназије, међу којима и Новица Улићевић, Димитрије Живановић, Ратомир Поповић, Бранко Машановић и Ђуро Стругар.

Као члан Акционог одбора студентског правничког друштва, од новембра 1934. године, био је један од организатора и руководилаца борбе студентске омладине. Неколико пута је био међу организаторима избора за Стручно удружење, али су избори сваки пут поништавани, због победа прореволуционарних студентских удружења. Заједно са Мирком Томићем, Ђуром Стругаром, Вукманом Книшићем и другим студентима-комунистима, био је један од организатора и активних учесника великих студентских штрајкова на Београдском универзитету од 1933. до 1935. године.

Због учешћа у организовању студентских штрајкова, више пута је био хапшен. Први пут је ухапшен, после студентских демонстрација, априла 1934. године, када је у београдском затвору „Главњача“ провео осам дана. Поново је ухапшен, после студентских демонстрација против затварања студената у концентрациони логор у Вишеграду, почетком фебруара 1935. године. Тада је и сам послат у логор у Вишеград, где је био од 4. фебруара до 20. марта 1935. године, када је логор расформиран, под притиском демократске јавности. По изласку из зтвора, јуна 1935. године је дипломирао.
[уреди] Партијски рад

После завршетка факултета, 1935. године, одлуком Партије одређен је да ради на формирању нових и јачању постојећих партијских организација у Црној Гори. Најпре је радио на формирању партијских организација у Црногорском приморју, по селима од Будве до Петровца. Потом је са Николом Ђоновићем, посланичким кандидатом Уједињене опозиције за барски срез, организовао народне зборове у свим већим местима барског среза. На тим зборовима, наступао је и говорио у име радника, због чега је био ухапшен и неколико дана је провео у затвору у Цетињу.

У јесен 1935. године, поново је дошао у Београд, где је у паузи до позива у војску, радио са Угљешом Даниловићем у Месном комитету СКОЈ-а за Београд. Пошто се тада налазио у веома тешкој материјалној ситуацији, јер му је брат Лука престао слати новац, због његове повезаности с комунистима, становао је код друга Ника Вучковића. Као члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд, ангажовао се у политичком раду са студентском и радничком омладином и у организовању штрајкова и других акција београдских радника и студената. После једне провале у партијску организацију, био је ухапшен и затворен најпре у затвору „Главњача“, а потом у затвору на Ади Циганлији.

Пошто је у полицијским евиденцијама био означен као комуниста, војску није служио у школи резервних официра, што му је као дипломираном правнику по закону припадало, већ у трупи са обичним војницима. Најпре је био у Суботици, а потом је прекомандован у Приштину. Пошто је средином 1936. године у Црној Гори избила велика провала у партијску организацију, он је по налогу суда из Сарајева ухапшен у војсци и спроведен у Сарајево (због великог броја ухапшених у Црној Гори, део ухапшених је спровођен у Срајево и Београд). Био је терећен због партијске активности у Црногорском приморју, током лета 1935. године. Током боравка у затвору, заједно са Павлом Ковачевићем, борио се за боље услове затвореника. Услед притиска јавности у Црној Гори, која је захтевала да се ухапшени предају судским властима, заједно са још дванаесторицом затвореника пребачен је у Београд и предат Државном суду за заштиту државе. Услед недостатка доказа, био је ослобођен, а време проведено у затвору му је урачунато у војни рок, тако да се убрзо по повратку у војску, средином 1937. године, пуштен кући.

По повратку из војске, једно време је боравио у родном селу, а потом на мору у Петровцу. Потом се састао са Блажом Орландићем, чланом новоформираног Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, који га је упознао са стањем партијске организације у Црној Гори, после велике полицијске провале из 1936. године. Убрзо потом је на предлог, Јована Мариновића секретара Покрајинског комитета, отишао у Никшић, где је радио као приправник код адвоката Гојка Гарчевића, иначе сипматизера КПЈ и активно учествовао у органзовању и јачању партијских организација. У Никшићу је остао све до почетка 1938. године, када је поново отишао у Београд.

По доласку у Београд, по савету Борише Ковачевића, запослио се као приправник код адвоката Ђуровића и учланио се у Удружење адвокатских приправника. Иако је у овом периоду слабије политички деловао, био је ухапшен јер је код њега пронађен један партијски летак, за који је полиција сумњала да је проглас Централног комитета. У нади да су на трагу неком од чланова ЦК, полицајци су га упорно мучили, а ислеђења су вршили полицијски агенти Светозар Вујковић и Ђорђе Космајац. Он је упорно ћутао, а после десетодневног штрајка глађу предат је Суду за заштиту државе и пребачен у затвор на Ади Циганлији. Пошто суд није могао доказати да је материјал пронађен код њега, уопште материјал КПЈ, а камоли ЦК КПЈ, био је ослобођен свих оптужби и пуштен на слободу.
[уреди] Револуционарни рад

Затим је изабран за члана Месног комитета КПЈ за Београд, а јуна 1939. године и за члана ПК КПЈ за Србију.

Од тада, па до почетка рата, 1941. године, по задатку ПК КПЈ за Србију и ЦК КПЈ, радио је на ширењу мреже партијских ћелија у Србији и Македонији, као и организацији партијске технике (организовао је штампање летака, илегалних партијских листова и другог материјала). Од ЦК КПЈ био је задужен да организује штампање и растурање илегалног материјала у Србији, Војводини, Македонији, Косову и Метохији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. По задатку ЦК КПЈ, августа 1939. године радио је у Македонији, као партијки инструктор, а у лето 1940. године, као инструктор ПК КПЈ за Србију, у унутрашњости Србије: у Нишу, Зајечару и рудницима источне Србије. У јесен 1940. као делегат ЦК КПЈ присуствовао је Покрајинској конференцији КПЈ за Македонију.

На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна 1940. године, изабран је за члана Покрајинског комитета и делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ. На овој конференцији КПЈ, октобра 1940. године, у Загребу, поднео је извештај о стању партијске технике и био изабран за члана Централног комитета КПЈ. Тада је и добио надимак „Темпо“. Говорећи о динамичности политичких догађаја на које комунисти, а посебно партијска штампа и илегална партијска техника, морају благовремено реаговати и о томе обавештавати масе радника и грађана, Вукомановић је често истицао бржи темпо политичког рада.

Непосредно пред почетак рата, радио је у Београду, на организовању и техничком опремању илегалних партијских штампарија ПК КПЈ за Србију и ЦК КПЈ. Био је један од организатора и руководилаца великих демонстрација и манифестација у Београду 27. марта 1941. године.
[уреди] Народноослободилачка борба

После капитулације Краљевине Југославије, наставио је да ради на организовању илегалних штампарија ЦК КПЈ (на Бањичком венцу и Авалском друму). Присуствовао је историјској седници Политбироа ЦК КПЈ, 4. јула 1941. године, на Дедињу, на којој је донета одлука о почетку оружаног устанка народа Југославије. Од тада па до краја рата, по задатку ЦК КПЈ и Главног штаба, у разним крајевима Југославије обављао је истакнуте војне и политичке дужности.

Као делегат Главног штаба НОПО Југославије и опуномођени делегат ЦК КПЈ одлази у Босну и Херцеговину. Под његовим руководством, 13. јула 1941. године, одржан је састанак Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, на коме је пренео директиву ЦК КПЈ о почетку општенародног устанка и развоју оружане борбе према условима у појединим крајевима БиХ. Учествовао је у доношењу најважнијих одлука и решавању многих питања и вођењу оружане борбе у првим месецима устанка у БиХ, нарочито у источној Босни.

На саветовању у Столицама, 26. септембра 1941. године, постављен је за команданта Главног штаба НОП одреда БиХ и изабран за члана Врховног штаба НОПО Југославије. На политичком раду у Босни и Херцеговини, остао је све до краја 1942. године, када је по одлуци ЦК КПЈ и Врховног штаба, упућен у Македонију.

Као опуномоћени делегат ЦК КПЈ и Врховног штаба, добио је задатак да у јужним деловима Југославије организује и ојача партијска руководства, помогне оживљавање оружане борбе и организовање партизанских одреда и бригада. Пружио је велику помоћ стварању, развоји и раду КП Македоније и НОВ и ПО Македоније.

Ослободилачки покрет у Македонији, на Косову и Метохији и на југу Србије у 1943. и 1944. години нагло је јачао и постао масовнији. Формирани су партизански одреди и бригаде, а потом дивизије и корпуси. Поред тога Темпо је одлазио у Грчку и Албанију, успоставио везе с Бугарском комунистичком партијом и одржавао везе и састанке с представницима Централних комитета и Главних штабова ових земаља због јачања, повезивања и координације ослободилачке борбе балканских народа.

Средином 1944. године, Темпо је авионом отпутовао, из Македоније за Бари (Италија), а одатле бродом на острво Вис, где је на састанаку Политбироа ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ константовано да је Темпо веома успешно обавио све задатке ЦК и Врховног штаба у Македонији и на Косову и Метохији. После тога, врати се на партијски рад у Македонију, где је остао до новембра 1944, када је на позив ЦК КПЈ, дошао у ослобођени Београд.
[уреди] Послератни период

После ослобођења Југославије, Светозар Вукомановић Темпо је био начелник Главне политичке управе Југословенске армије и помоћник министра за народну одбрану маршала Тита, од 1945. до 1948. године. Један је од оснивача Југословенског спортског друштва „Партизан“, коме је дао назив.

Вршио је затим функције: министра рударстава Владе ФНРЈ, председника Савета за енергетику и екстрактивну индустрију Владе ФНРЈ, председника Савета за индустрију Владе ФНРЈ. Од 1953. године председник је Привредног савета и потпредседник Савезног извршног већа (од 1954. до 1958), а затим члан Извршног одбора СУБНОР-а Југославије и председник Централног већа савеза синдиката Југославије (од 1958. до 1697.). Био је члан Савета народне одбране, члан Савета федерације и члан Извршног одбора Савезног одбора ССРН Југославије. Од новембра 1945. до априла 1969. године биран је за посланика Савезне скупштине.

На Петом конгресу КПЈ, јуна 1948. године, изабран је за члана ЦК КПЈ, од 1952. године члан је Извршног комитета ЦК СКЈ, а од октобра 1966. године члан је Председништва ЦК СКЈ. До Деветог конгреса СКЈ био је члан Централног комитета СКЈ.

Као председник Савеза синдиката Југославије, у интервју на телевизији када се говрило о лошем положају радника, изнервиран је рекао „па ако радницима није добро нека штрајкују!“ У Социјалистичким државама штрајк је био незамислив јер то су биле „државе радног народа“. Тито му то није опростио и ускоро се, 1970. године, повукао из политичког живота и посветио се писању књига. Пре него што је то урадио имао је „разговор“ са Титом на Брионима где га је у четири ока критиковао да је испустио ствар из руку и тражио да нешто предузме. Тито је тада имао скоро 80 година, био је стар и уморан и окружен улизицама и лакејима. Али власт није хтео да преда млађима.

Године 1971. написао је књигу „Револуција која тече“ и то је била прва мемоарска књига веома високог руководиоца са разним пикантеријама. Живео је повучено све до 1986. године, када је на предлог тадашњег вође групе „Бијело дугме“, Горана Бреговића пристао да заједно с њим отпева стару револуционарну песму „Падај сило и неправдо“, као прелудијум за песму која је истовремено била и наслов новог албума „Пљуни и запјевај моја Југославијо“. Поред Темпа, у прелудијуму је учествовала и група штићеника дома за напуштену децу „Љубица Ивезић“ у Сарајеву.

Светозар Вукмановић је имао чин генерал-пуковника у резерви. Волео је сликарство и имао велику збирку вредних слика. Умро је 6. децембра 2000. године у селу Режевићима, код Петровца у Црној Гори. По сопственој жељи сахрањен је у родном селу Подгору у Црмници, поред свог трагично убијеног брата Луке и најближе породице.

uglavnom sve o saradnji terorista..SPO-OVK
.............................................................
BEOGRAD - Rat između poslanika Srpskog pokreta obnove, s jedne, i lidera ove stranke Vuka Draškovića i njegove supruge Danice, s druge strane, nastavljen je juče nesmanjenom žestinom. Dok Vuk i Danica poslanicima prete isključenjem iz partije i optužuju ih za saradnju sa tajnom policijom i premijerom Koštunicom, poslanici i dalje optužuju svog stranačkog lidera za samovolju.

Poslanik SPO-a u Skupštini Srbije Bogoljub Pejčić tako je juče ustvrdio da ga je Vuk Drašković pre dve nedelje isključio iz stranke i to samo zbog izjave da je Ramuš Haradinaj ratni zločinac!?! Pejčić kaže da ga je Drašković pozvao telefonom, saopštio mu da je izbačen iz partije i zatražio od njega da vrati poslanički mandat.

- Posle neprijatnog telefonskog razgovora sa Draškovićem, podneo sam ostavku, ali ju je ostalih 12 mojih kolega republičkih poslanika pocepalo... Zaista ne mogu da shvatim da mi se ovo dešava kada se zna da je u mojoj kući 1990. godine osnovan SPO, da sam prvi potpredsednik stranke i da sam najduže i najiskrenije u javnosti branio Danicu Drašković. Stvarno mi nije jasno kako se Danica ne stidi što je pismo poslanika SPO-a proglasila proizvodom tajne policije, kada vrlo dobro zna ko ga je i kako napisao - kaže Pejčić.

Poslanici SPO-a u republičkoj i Skupštini SCG nisu juče održali konferenciju za novinare, iako je to ranije najavio Bogoljub Pejčić. Jedan od potpisnika otvorenog pisma Vuku Draškoviću, poslanik SPO-a u saveznoj Skupštini Ninoslav Stojadinović, tvrdi da će konferencija "najverovatnije biti održana", ali da je juče nije bilo jer se potpisnici pisma još nisu dogovorili o vremenu njenog održavanja.

- Te konferencije će najverovatnije biti, ali se još uvek nismo dogovorili o detaljima, zbog skoro celodnevnog rada obe skupštine, u čijem radu učestvuju poslanici SPO-a. Čim se sretnemo, dogovorićemo se i javnost ćemo obavestiti o svemu - kaže Stojadinović. On najavljuje da će poslanici SPO-a na zajedničkoj konferenciji objaviti imena svih rođaka i prijatelja koje su Danica i Vuk Drašković zaposlili u državnim organima i upravnim odborima javnih preduzeća.
Danica odustala
Danica Drašković nije juče želela da govori za Kurir. Ona je u ponedeljak obećala da će dati intervju za naš list, ali juče se, iz nepoznatih razloga, predomislila.
Ni njen suprug, lider SPO-a Vuk Drašković, nije želeo da govori za naš list.
Šef poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove u Skupštini Srbije Veroljub Stevanović istakao je juče da je Danica Drašković "samo običan član SPO-a" i da nema pravo da odlučuje o oduzimanju mandata poslanicima ove stranke koji su potpisali pismo kritike lideru SPO-a Vuku Draškoviću. Izjavom da poslanicima SPO-a treba oduzeti mandate Danica Drašković je, prema Stevanovićevim rečima, "mnogo rekla o samoj sebi".

- Ne želim ništa da kažem što bi bilo koga povredilo, niti su to bile namere poslanika koji su pisali Vuku Draškoviću. To je bilo korektno pismo sa namerom da se ukaže na neke stvari sa kojima se ne slažemo. Ako to nije ljudski, ne znam šta jeste... - pita se Stevanović. On je odbacio optužbe Danice Drašković da Vojislav Koštunica stoji iza pisma poslanika.

- Odgovorno vam kažem, niti sam čuo niti video predsednika Vlade mesec i više dana. Poslednji put smo Bojan Dimitrijević i ja videli Koštunicu na sastanku kome je prisustvovao i Drašković, a bio je posvećen Kosovu - istakao je Stevanović.

On naglašava da očekuje da će se razgovorima u rukovodstvu SPO-a rešiti spor između poslanika i predsednika stranke Vuka Draškovića. Stevanović očekuje i da će u razgovorima poslanici i Drašković uspeti da se dogovore o rešenju krize u stranci i postići dogovor o održavanju sednice Glavnog odbora ili možda Sabora SPO-a. Prema njegovim rečima, poslanici SPO-a nisu potpisali blanko ostavke na svoje mandate.
(D. V. - AG.)

ma, znam ja da se *vi dobro razumete*

http://www.b92.net/news/pics/2011/05/9990012614dd3f1145ce03550932715_640x480.jpg

Zaista mi smeta ovakva revizija istorije. Činjenica je da su i partizanski i četnički pokret bili antifašistički. Činjenica je da su tokom rata i jedni i drugi sarađivali sa svakim ko im je u tom trenutku mogao pomoći da ostvare cilj. Činjenica je da su tokom rata i jedni i drugi ubijali po selima i gradovima svoje protivnike i vršili zločine. Činjenica je da su partizani nakon rata ubili mnogo ljudi, ideoloških neprijatelja ili makar i potencijalnih neprijatelja. Zar mislite da četnici to isto ne bi uradili da su pobedili? Ne budimo naivni. Činjenica je da su iz II svetskog rata partizani izašli kao pobednici i kao vojna sila od 800000 vojnika (nebitno kad mobilisanih), a da su četnici ostali na strani gubitnika. Za to što je Čerčil podržao Tita, a ne Dražu (na kraju) isključivo možete kriviti Čerčila i zapadne saveznike. Ne upinjite se iz petnih žila da dokazujete nešto što nije potrebno dokazivati. Tito se u tom opštem metežu jednostavno bolje snašao.

*starokomponovani i novokomponovani*..hm,hmm istoricari su *problem*
...........................................................
Kada pisem o verodostojnosti nemacke poternice za Drazom, ne mislim da je stampana naknadno da bi ga "oprala" od greha, nego mislim na istinu da su Nemci u ono doba vec bili majstori za manipulacije.
Setite se samo Gebelsa i mnogo puta citirane misli o lazi i istini.
Uostalom, cime im se to Draza zamerio, da mu ucene glavu?

Da razbijem iluzije, ako ih neko ima: cetnici su u Srbiji bili razularena banda, bez ikakvog lanca komande, koljaci i ubice.
Nikada nisu predstavljali organizovanu vojnu silu, i potpuna je besmislica da su mogli da se suprotstave Vermahtu.
Sam Draza je bio nesposoban kao oficir na terenu - on je bio stabni moljac i birokrata.

Ne znam jeste li isli na Ravnu Goru. Bio sam u pecini u kojoj je proveo rat, i jako mi se dopao pogled odande.
Donde sam dosao svojim autom, uprkos losem putu i grdnim rupama.
Pa kad sam uspeo ja, nije mi jasno kako nisu uspeli nemacki tenkovi?
Trazili su ga, raspisali nagradu, a na Suvobor nisu otisli.
Mislite da nisu znali da se krije tamo?!

Na drugoj strani, angazovali su veliku silu ne bi li se dokopali Broza u Bosni, ne u jednom pokusaju, i to na neuporedivo nepristupacnijem terenu.
Mislim da i to jasno govori ko im je bio trn u peti.

Znam za film koji su snimili Ameri, ali imaj na umu da je to politicko propagandni film, da nema blage veze sa realnoscu posto je produkt holivudske masinerije. Njemu realnost i nije bila neki cilj, dovoljno je da govori o borbi protiv Rajha.

Zelezara je podignuta jos 1913. godine! Dok stranci nisu kupili zelezaru, zvala se SARTID 1913, po godini osnivanja....hm,hmm

Pominjati 800000 (!!!!) boraca "NOP-a" nije zdrav razum već naučna fantastika. Baš bih voleo da iznesete podatke za ovu fantastičnu tvrdnju. Verjume da bi se na nju čak i Tito nasmejao.

I naravno da četnici, za razliku od partizana, ne bi pobili toliko ljudi da su pobedili u ratu. Izneti ovu konstataciju nije naivnost, kao što vi Milane imputirate, već elementarno poznavanje suštine dva pokreta. Zapadni saveznici nisu tamanili svoje ideološke protivnike iako su bili pobednici. Četnici, kao sledbenici zapadnih saveznika takođe to ne bi činii. Partizani su to naravno radili i to masovno i po ugledu na njihove istočne saveznike - sovjetsku Rusiju, tj. Staljina. Razlika je dakle u ideologijama Milane. Partizani su sledili staljinističku ideologiju, tj. totalitarizam dok su četnici sledili, kako to Tito kaže, "buržoasku" ideolgiju, tj. demokratiju. Iz te razlike u idologijama sledi i odnos prema idološkim neprijatljima - u jednom slučaju koncentracioni logori, pasja groblja i stratišta, u drugom slučaju civilizovani odnos pobednika i pobeđenog. I naravno da nije reč o reviziji istorije. Jer partizanska, tj. komunistička istorija, kao propagandistička istorija ne predstavlja valjanu i kredibilnu istoriju te stoga uopšte ne može biti predmet istoriografske revizije. Revizija postoji samo u slučaju da se jedan korpus istorijskog znanja do koga se došlo metodom kritičke istoriografije menja i revidira u skladu sa novim saznanjima.
I na kraju, istina je da su partizani bili antifašisti, ali je takođe istina da su bili komunisti. Drugim rečima, šta im vredi što su bili protiv jedne totalitarne ideologije (fašizam) a forsirali drugu totalitarnu ideologiju (komunizam). Četnici su bili i antifašisti i antikomunisti. I to je ključna razlika, kada se ona shvati sve ostalo postaje mnogo jasnije.

Očigledno ste duboko na strani četnika, pa samim tim ne možete biti kritički orijentisani, ili bar ne potpuno. Ono što vi iznosite je kao lik u ogledalu u odnosu na komunističku istoriju - četnici su bez mane, komunisti su bez vrlina. Nisam pristalica ni jednih ni drugih, baš me briga za bilo kakve podele te vrste, niti mislim da će ovakve rasprave doprineti da živimo bolje. Rađajmo decu i pokušajmo da izbegnemo demografsku katastrofu, to je pravi problem Srbije, a ne gde je sahranjen neki četnik ili partizan. Toliko.

konkretni razgovori,razgovori o americkoj politici na balkanu, ukazuju da je NATO, snagama, uverljivo dokazano, i ponudjena snaga od 500.000 vojnika, u slucaju potrebe,to je znaci vreme, opasnosti sa istoka..dugo godina do 1990.godine, spoljni faktor je gutao knedle, do 1990. godine, kada je stupila na scenu neka nova politika sa upotrebom vaaala i slugeranja ! Pravite decu, kapitalistima treba radna snaga, a, bogme, i vojnici kada se resa da ratuju. A, vama nude taj patriotizam i spas Srbije, bez hleba i posla.

*sa unapred, postavljenim stavom*, onako *na desetine tisuca zrtava*, nije kriticki stav, nego jos uvek, neosnovana tvrdnja, i kleveta, poput one..*Tita, pocupao breskve, kajsije je preskako i zidao zeljezarnu Smederevo*, nisam *zamjetio odobravanje osporenog vaseg stava*, nego *vozi misko*, 100 puta ponovljena laz o zelezari i desetinama hiljada mrtvih postaje istina..? mozda kod Gebelsa, Klintona, i..hmm,hmm domacih CNNdzija. Moze se izreci kriticki stav, ali na nekom drugom mestu,jer u poredjenju sa tekucim blogom, *konvejerom uzroka*, iskljucuje *kritiku posledica*. A, posledica je bila..NOR,NOB,Revolucija, saniranje, dugogodisnjeg primitivizma i svega, sto...da se * ne ponavljam*...sta je to *pozitivno*..nije dokazaano !???

Interesantno, *ideoloski suprotni, ljuti neprijatelji*. cetnici i informbirovci,imaju istu *mantru*..
..............................................................
Mermer i zvuci: Goli otok,
*Kako laž?! Postoje svjedočenja tih ljudi. Književnik i akademik Dragoslav Mihajlović je pisao o užasima i poniženjima koje je tamo doživio.
KAPIČIĆ: Kakvi ljudi, kakav akademik?! To su lažovi! Sjećam se da sam učestvovao na tribini o Golom otoku, kojoj je prisustvovao i taj vaš akademik. “Da li je istina” – javio se odmah da mi postavi pitanje, “da su jednom, u čast vašeg dolaska, na Golom otoku ubijena dvojica zatvorenika? Njihove leševe su stražari kasnije doneli da vam ih pokažu!” Začudilo me je takvo pitanje. Nije ga postavio neuk čovjek, nego akademik. Pitao sam ga da li je tome lično prisustvovao. “Nijesam” – rekao je - “ali sam čuo”.

“Gospodine Mihajloviću, to nije tačno” - uzvratio sam. “Ali, i ja sam čuo zanimljivu priču: kažu da ste na Golom otoku, među zatvorenicima, važili za nejveću ništarobu i đubre!” Zanijemio je. Poslije toga je dao intervju za jedne beogradske novine i, nakon duže vremena, prvi put nijednom riječju nije pomenuo Goli otok.

*Molim vas… Poznato je da su zatvorenici, baš zbog torture koju su preživjeli, kasnije izbjegavali da pričaju o danima provedenim na Golom otoku.
KAPIČIĆ: Kakva tortura?! Sve su to gluposti, najobičnije laži! Kakvo mučilište?! Evo, pitam vas: zašto Dobrica Ćosić, kada se vratio iz obilaska Golog otoka, nešto o tome nije rekao?! Recite mi: zašto?!

*Rekao je Aleksandru Rankoviću i Edvardu Kardelju!
KAPIČIĆ: Pustite to! Zašto nije javno rekao?! Zato što nije bilo mučenja!... Evo, ne vjerujete?! Znam, mnogi ne vjeruju… Zatvorenici su se međusobno sukobljavali, tukli, podmetali, špijali... Ponižavali su jedni druge i zato ne žele o tome da govore…

*Ali, zna se da je UDB-a ubacivala svoje ljude koji su zatočenike provocirali, podsticali na sukobe…
KAPIČIĆ: To nije istina! UDB-ini saradnici su bili samo tzv. sobne starješine, zatvorenici koji su, prihvativši saradnju sa nama, kontrolisali ostale, prijavljivali nam šta se dešava, šta ko priča... Inače, svaka nova grupa koja bi stigla na Goli otok, morala je najprije da prođe “toplog zeca”. Stari zatvorenici bi napravili špalir kroz koji su trčali pridošlice. Ovi su ih psovali, pljuvali, udarali nogom u zadnjicu, udarili im po koji šamar… To je bilo poniženje. Niko od UDB-e nije ubijao ili mučio zatvorenike. Svega stotinu njih je upravljalo logorom!... Šta nam je to trebalo? Bili su izolovani, okolo njih more, nigdje nikoga. Izdali su, izjasnili se za Staljina i SSSR i nema te zemlje i te demokratije na svijetu u kojoj takvi ljudi ne bi bili kažnjeni.
*Zašto čuvari nisu spriječili sukobe o kojima govorite?
KAPIČIĆ: Nijesu htjeli da ih sprečavaju. Neka se tuku, neka rade šta hoće… Zašto da sprečavamo?!

pozajmljeni komentari..*cicodejstvovanje u oba rata*...?
..............................................................
*Očito je da zvanična Srbija ima dugogodišnji problem nalazeći se stalno malo u drugom stanju, pa može i četnici i partizani a zapravo samo četnici, pa jesmo antifašisti ali smo pre svega antikomunisti. *
...............................
Pa Wukadine nije uopšte poenta na tom džandaru jer čovek i nije kriv što je njegova vlada odlučila da spreči svako i ružno pričanje o prijateljima okupatorima.
Taj događaj se desio 7. jula a recimo 5.jula je Nedićeva država zajedno sa Nemcima stavila u pogon Banjički logor, sigurno ne kao sportsko-rekreacioni centar.
Kažu da je Draža prvi gerilac Evrope i još u maju počeo akcije protiov okupatora, pa nije li on izazvao represalije okupatora.
Prema tome, ključno pitanje je zašto Srbija ignoriše uopšte ustanak protiv okupatora pa bilo koji datum to bio. Ali to bi očito moralo značiti da demokratska Srbija kaže da je onaj Apel bio sraman.
Ako je ustanak i otpor okupatoru bio besmislen, zašto onda ne reći da je Srbija i 1914.trebalo da kapitulira a ne da se zamajava sa cerskom, kolubarskom i ostalim bitkama i lomatanjem preko Alnabije.

*Kako se cistilo imanje lordovice Sterelend od 1814 pa do 1820 godine sa njenog imanja bilo je isterano 15.000 dusa. Njihova sela su bila sravnjena sa zemljom. narod se odupirao, borio. U pomoc lordovici poslata je vojska. Bilo je slucajeva da su palili ljude u njihovim vlastitim kucama. Na taj nacin oslobodjeno je od seljaka 794 akera zemlje, na kojima se kasnije gajilo 131.000 ovaca. Ovaj model iz engleske primenjivace se i dan danas….pada u oci da kojekakvi *gladijatori* i slicni njemu operisu samo situacije komunista..ali kada neko *burzoaskog porekla* kao navedeni primer iz engleske…ili *domaceg* porekla ili podrijetla..radi to isto…obavezno se stavlja pod *crkveno zvono* i ne obradjuje..jer, *ucinak prvobitne akumulacije* ili ti *ucinkovitost prvobitne akumulacije*…je opravdan kada *Stojadinovicevi grabe svoje* i *Pavelicevi grabe svoje* i jedni i drugi od hriscanskih naroda. Marks pise…*Pljacka crkvenih dobara, lopovsko otudjivanje drzavnih dobara, kradja opstinske svojine, uzurpatorsko i s bezobzirnim nailjem sprovodjeno pretvaranje feudalne i plemenske svojine u modernu privatnu svojinu-idilicni metodi prvobitne akumulacije.*.. Prema tome, lopuze ne prave razliku u *vlasnistvu*…svedoci smo da su isto navedeno uradili i sa socijalistickom, dristvenom svojinom sa nizom otimacine i licne svojine sa povecanom stopom kriminala u svim sferama….TO GLADIJATORE NE ZANIMA..pardon njima to ne odgovara jer bi morali da se odreknu *donatora*..i tu tuuu mercedesa. Zato majaju narod sa bajkama, svode sve opljackano na komuniste u sred inza vreme pljacke svojih ISTOMISLJENIKA !
Narode u red…ljubite ih u ruku…!*

*drazin orden*..Kavaja i drustvo...legionari..?

http://www.flickr.com/photos/26073312@N08/2690748846/

zakasnio, a intervencija vazna za Serbiju, Bosnu, Crnu Goru,...?

http://www.lopusina.com/fotografije/foto_big9.jpg

*proklizala lamela*...hm,h,,
.............................................................
Kome treba Hitler u Kragujevcu!

Marko Miljanov, vojvoda i narodni književnik koji se opismenio pod stare dane, razlučio je još u 19. veku razliku između junaštva i čojstva. Junaštvo je vrlina kojom sebe branimo od zla drugih. Čojstvom čovek brani druge od zla u sebi. Čojstvo je vojvoda uvek stavljao ispred junaštva