poezija kao kod dzima morisona kada je bio urađen.bila bi to hit pesma.

Emocije satkane od prozirne paucine, bisernih suza,zvezdane prasine.Zaista jako kao i uvek.

kada se muzika zavrsi,ugasi svetla.jer muzika je tvoj posebni prijatelj.i sa jos vise samopouzdanja, gotovo krikom,igraj po vatri koja se razbuktava,zatim uteha i upozorenje,muzika je tvoj jedini prijatelj.do kraja,do kraja,do kraja.otkazi moju preplatu na vaskrsenje,posalji moje akreditive u zatvor,imam tamo neke prijatelje,lice u ogledalu nece prestati.devojka na prozoru nece pasti,gozba prijatelja vikala je,ceka na mene napolju,pre nego sto potonem u duboki san,zelim da cujem,zelim da cujem vrisak leptira,vrati se bejbi, meni u zagrljaj.umorni smo od skitanja,cekanja sa glavama nagnutim ka zemlji,cujem veoma nezan zvuk,veoma blizu a ipak daleko,veoma nezno,da veoma jasno,dođi danas dođi danas. sta su uradili zemlji?sta su uradili nasoj lepoj sestri?opustosili je i opljackali,rasporili i premlatili,zaboli joj noževe u zoru,i vezali je ogradama i oborili. cujem veoma nezan zvuk,prisloni uho uz samu zemlju,mi zelimo svet zelimo ga,mi zelimo svet zelimo ga,sada sada sad. persijska noc,vidi svetlo,spasi nas, isuse spasi nas. zato kad se muzika zavrsi,ugasi svetla,muzika je tvoj poseban prijatelj.igraj po vatri dok se razbuktava,muzika je tvoj jedhni prijatelj.do kraja,do kraja,do kraja...(jim morrison.the doors).

I onda kazu da u Srbiji ljudi ne citaju poeziju...super je ovo, uvčaci u njen svet,

volela bih da znam samo kome ona ovo pise!!!

Mislim da zna i oonaj kome je napisano. Da mi je samo znati ko! Wikileakes,javi se

pored Joila, nema ni teoretske sanse, Asanz je za Barona Minahuzena od Joilovace *malji deca*...

Fudbaleri ne umeju nista sem da igraju fudbal, a neki cak ni to.

Драга Урсула, опет те усни сањар Курсула.
Беше то некако одмах после оног сна са пустињским шеширом. Ноћ, ливада обасјана месечином на питомој висоравни. Мајка и ти, забринута лица, журите некуда само са некаквим завежљајима, праћени благим вечерњим ветром. Пролазите испред мене, окрећете се према шумарку, па према мени и успаничено вичете „Ено га, ено га“! Гледам у том правцу али ништа не видим што вам и кажем, ви се опет окрећете и паничите „Како не видиш. Ево га долази, стиже...“ Ваш крик замењује притисак од неке страшне силе која нас захвата и подиже, као вртлог. Тада се пробудих, уплашен и забринут. Није ли то све због шешира, испод кога Урсула хтеде да засвира?
Од тада, тај твој немир и страх, заједно са непознатом нечистом силом, пао је на мој живот као рани мраз, што рече наш певач и поета, Ђока.

Ovakve pesme nastaju kad mediokritet ubedi sebe da je poeta. Uz ovakvu poeziju mora se koristiti panadol, a na knjigama koje sadrze ovakve grozote mora stajati upozorenje da se skladiste na tamnom mestu sto dalje od dece. Ksenija, ovo je katastrofa. Nadam se da ces u Novoj godini prestati da se bavis onim stvarima o kojima ne znas nista, i uciniti neku dobru i plemenitu stvar. Za pocetak nemoj vise da pises, videces koliko ce biti bolje, i nama i tebi. Sve najbolje.

Da su se talentovani oni koji imaju sta da kazu obazirali na kriticare nikada nista ne bi ugledalo svetlost dana.Ima nas mnogo koji volimo tvoje pisanje i koji prepoznajemo emociju i lepotu pisane reci. Pisi zbog nas a kome se ne svidja ne mora da cita.

Wow! That's a raelly neat answer!